Сијарто: Желимо Луку Бар, ЕУ не смије да изгуби и Западни Балкан

Министар спољних послова и трговине Мађарске, Петер Сијарто, казао је да је Црна Гора учинила све што је до ње да постане чланица Европске уније (ЕУ).

Он је у интервјуу “Вијестима” рекао да је то што је држава привремено затворила само три преговарачка поглавља (од укупно 33) лош резултат, али да кривица није само на Црној Гори, јер је то, према његовим ријечима, лош резултат и из перспективе ЕУ.

“Зависи само од Европске комисије (ЕК) – а заправо не од ЕК, већ од држава чланица – кад ова поглавља могу бити затворена. Вјерујем да сте учинили све што је до вас и не видим разлог зашто држава са 600.000 становника, чланица НАТО-а која користи еуро, не би могла да постане чланица ЕУ. Искрено говорећи, не видим шта је разлог противљењу. А пошто је ЕУ већ изгубила Уједињено Краљевство (УК), не треба да изгубимо и Западни Балкан”, поручио је Сијарто.

Мађарски министар био је у понедјељак у радној посјети Црној Гори, поводом уручивања донације од 200.000 доза Синофарм вакцине против коронавируса.

Прије два мјесеца сте, током званичне посјете Подгорици, позвали Брисел да не стаје на пут проширењу ЕУ, рекавши да Црна Гора и Србија треба да постану чланице ЕУ током актуелног мандата ЕК. Да ли је реално да се то деси до 2024. године, кад истиче мандат овом сазиву ЕК?

Осјећања су ми помијешана… С једне стране, ако погледате позицију западноевропских земаља, требало би да будемо прилично песимистични по том питању. Јер, без обзира на чињеницу што сад постоји прилика – како политички тако и технички – да се убрзају преговори, кад год дође до тренутка одлуке, кад треба рећи да ли је црно или бијело – или у више политички коректном рјечнику црвено или зелено – онда наједном почну да се колебају. Подршка о којој обично говоре испари у овим преломним тренуцима. С друге стране, можемо бити донекле оптимистични из три разлога.

Прво, комесар за проширење ЕУ (Оливер Вархељи), који успут речено долази из Мађарске, био је довољно успјешан у одобравању нове преговарачке методологије, што значи да преговори могу бити знатно више политички, како би се избјегли застоји у вези техничких или бирократских питања.

Друго, Словенија је почела предсједавање ЕУ. Ријеч је о земљи из сусједства, земљи која разумије значај самог региона, те о земљи која разумије значај проширења као таквог.

Треће, Мађарска је од 1. јула преузела предсједавање Вишеградском групом, а као што знате Вишеградска група се унутар ЕУ залаже за проширење, чему смо сад дали додатни подстрек. Тако ова три фактора могу бити противтежа замору од проширења који постоји у неким западноевропским земљама. Стога мислим да и даље постоји нада кад је ријеч о проширењу ЕУ. Проширење од нас сигурно неће зависити, али ако буде зависило – догодиће се много прије краја мандата ове ЕК.

Црна Гора преговара с ЕУ девет година. За то вријеме отворена су сва преговарачка поглавља – 33 укупно – али су привремено затворена само три. Није ли то лош резултат?

Јесте лош резултат, али кривица за то није ваша. То је лош резултат из перспективе ЕУ. Јер као што се поглавља могу отварати у кластерима, тако се могу и затварати у кластерима. Дакле, још једном понављам – политички и технички постоји шанса. Зависи само од ЕК – а заправо не од ЕК, већ од држава чланица – кад ова поглавља могу бити затворена. Вјерујем да сте учинили све што је до вас и не видим разлог зашто држава са 600.000 становника, чланица НАТО-а која користи еуро, не би могла да постане чланица ЕУ. Искрено говорећи, не видим шта је разлог противљењу. А пошто је ЕУ већ изгубила Уједињено Краљевство (УК), не треба да изгубимо и Западни Балкан.

Оно чега се плашим може се објаснити мудром изреком која каже да нема вакуума у геополитици. Другим ријечима, чим једна сила или фактор напусти одређени регион, неко други ће одмах ту ускочити. Према томе, ако и даље будемо, тј. ако ЕУ и даље буде спора, практично сами стварамо опасност да ће неко имати већи утицај у региону од нас.

Мађарски премијер Виктор Орбан је у добрим односима и с црногорским предсједником Милом Ђукановићем и с предсједником Србије Александром Вучићем. Како Будимпешта гледа на оптужбе Подгорице на рачун Београда о мијешању у унутрашње ствари Црне Горе и дестабилизацију Западног Балкана?

Као што сте исправно рекли – Србија нам је пријатељ и Црна Гора нам је пријатељ. А кад се двоје пријатеља, тако да кажем, расправљају, за нас су то лоше вијести. Али, како у тој расправи не учествујемо, а пошто су нам обје земље пријатељи, једино што можемо јесте да држимо пикове за успјешно мирно рјешење између вас. Уколико у томе можемо да помогнемо, спремни смо да прискочимо. Али, будући да таквог захтјева још није било, радије се не бих мијешао.

Сматрам да је данас у међународној политици један од највећих проблема то што сви мисле да су паметнији од дате државе. Пошто нијесам довољно паметан да се мијешам у ваша питања – јер ви сами много боље знате откуд ова расправа – боље је не мијешати се. Заиста држим пикове за измирење или рјешавање конфликта између ваших двију земаља, јер сте нам и једни и други веома битни.

Говорили смо малоприје о ЕУ, о потенцијалној будућности Црне Горе у ЕУ, али нијесмо о будућности ваше државе у тој заједници. Има ли Мађарска будућност у Унији након новог сукоба с Бриселом, овог пута због тога што је ваша земља усвојила анти-ЛГБТ закон?

Наша будућност је дефинитивно у ЕУ, ту нема питања. Питање је како ће ЕУ изгледати у будућности. Оно што желимо јесте да ЕУ буде снажна, то је наш интерес. Сад је питање како ЕУ може бити снажна. Постоје два приступа. Према првом, начин да се организује снажна ЕУ јесте да се више овлашћења пренесе на Брисел с држава чланица, чиме би се створило нешто налик “Сједињеним Европским Државама”. Овај приступ обично се назива федералистичким. Дефинитивно смо против тога.

Ми сматрамо да ЕУ може бити снажна само ако су и државе чланице снажне. Дакле, снажне државе чланице – снажна ЕУ. За овакав приступ се унутар ЕУ тренутно залаже мањина. Али, демократија значи да имате мишљење већине и мишљење мањине, али морате саслушати и оне који су у мањини, зар не? Имају право да кажу шта мисле. Зато је погрешно сликати нас у антиевропском свјетлу. Такви наводи су лажне вијести зато што ми желимо да ЕУ буде снажна. Али имамо различиту визију тога како да ЕУ буде снажна у односу на друге земље. Но, све је то питање демократије. Могуће је имати различите погледе на исту ствар.

Што се тиче нашег закона, он није усмјерен против ЛГБТ заједнице, јер у њему нећете наћи ниједно поглавље које је против било које друштвене групе, укључујући и ЛГБТ. Закон прописује сљедеће: док год дијете не наврши 18 година, закон даје искључиво право родитељима да спроводе образовање дјетета у погледу сексуалне оријентације. Дакле, не желимо да НВО-и финансирани од стране Њемачке, Холандије, Белгије, Шведске или било кога другог говоре нама, односно нашој дјеци, шта треба да мисле о сексуалној оријентацији. То треба да чине родитељи, до пунољетства.

Али овај закон ни једном ријечју не говори шта се дешава након пунољетства, јер то није наш посао. Послије навршених 18 година, свако ради оно што жели. Али док год немате 18 година, родитељи морају имати искључиво право да воде ваше образовање у погледу сексуалне оријентације, без било чијег уплитања. Јер родитељ је тај који најбоље познаје дијете, зар не? И, родитељ зна кад такво образовање треба да се деси или отпочне, у којој мјери, на који начин и тако даље. Не треба се ослањати на друге, већ на родитеље. Закон говори о томе. Наравно, око свега се створила помпа зато што је међународни ЛГБТ лоби веома јак. Имају веома снажан политички утицај у многим земљама, па отуд и оваква политичка турбуленција. Закон није усмјерен ни против кога, у то будите сигурни.

Кажете да је Мађарска будућност у ЕУ неупитна. Како онда тумачите ријечи холандског премијера Марка Рутеа, да Мађарској, због усвајања поменутог закона, више није мјесто у ЕУ?

Покушавам да се сјетим ријечи која би била довољно оштра – а да притом може да се објави у медијима – али не успијевам. Могу вам рећи да није холандски премијер тај који одлучује о будућности Мађарске. Вријеме колонијализма је прошло. Холандија је некад била колонијална сила, али ми никада нијесмо били холандска колонија, нити ћемо то икад бити. Стога, препустите нама одлучивање.

Не видим зашто би холандски премијер мислио да зна како треба да се поставимо према властитим потребама и шта да радимо с властитом будућношћу. Препустите то нама. Наша будућност је у ЕУ, допадало се то холандском премијеру или не. Никад нијесмо и никад нећемо бити њихова колонија, па тако треба и да нам се обраћају с више поштовања.

Заинтересовани смо за инвестиције, и за Луку Бар

Јесу ли мађарски инвеститори заинтересовани за улагања у Црној Гори? У медијима се спекулисало да постоји интересовање Мађарске за Луку Бар, али и за ауто-пут и жељезницу. Има ли у томе истине?

Мађарским инвеститорима веома се допада Црна Гора јер су услови за инвестирање добри. Хунгуест Хотелс управља хотелом на вашој обали. Сад су од државе, односно од мог министарства, добили новчани подстицај у износу од милијарду форинти (ХУФ) за модернизацију хотела. Мађарске ИТ и телекомуникационе компаније преговарају о уласку на ваше тржиште. ОТП банка, која је највећа мађарска банка, постала је највећа банка и у Црној Гори, кроз аквизиције. Са сигурношћу могу рећи да ће то бити замајац раста броја компанија које улажу у Црну Гору. Такође, обезбиједили смо новчани подстицај у износу од пола милиона еура за три мађарске компаније ради уласка на ваше тржиште с њиховим робама и услугама, како би се искористила ова нова економска ера. На основу тога смо, коначно, добили одобрење ЕК, па уз сагласност вашег министарства, тј. ваше Владе, 21. овог мјесеца отпочињемо преговоре о споразуму о узајамној заштити инвестиција, што је веома важно из перспективе инвеститора.

Кад је ријеч о подршци и другој материјалној инфраструктури, свакако смо отворени за такву врсту сарадње, али одлука је, опет, на вама. Ми можемо да дамо понуду. А пошто имамо веома снажан финансијски оквир захваљујући Еxим банци, имамо и доста искуства кад је ријеч о технологијама, будући да смо изводили изузетно захтјевне грађевинске радове, купили смо дио луке у Трсту, па већ имамо знања и искуства у погледу тога како се управља луком. Дакле, одговор је – да, дефинитивно смо заинтересовани, али ради се о вашој земљи, па је и одлука ваша. Нијесмо колонијална сила и стога никад у некој земљи не предузимамо радње супротне од онога што нам је речено. У страним земљама радимо само оно што нам се каже.

Да ЕУ питање вакцина није посматрала као идеолошко, она би данас била у бољој позицији

У Подгорици сте због донације вакцина Црној Гори. Како гледате на расподјелу вакцина на глобалном плану? Јесу ли вакцине тренутно геополитичко, а не здравствено питање?

Мој одговор на задњи дио вашег питања је – нажалост, да. Сматрам да је то највећа грешка коју је ЕК направила у том погледу. Питање вакцина посматрала је као да су оне геополитичког или идеолошког карактера. А вакцина нема идеологију, нити било какве везе с геополитиком. Вакцина је средство за спашавање живота. Толико је једноставно. Читаву ствар не треба преувеличавати. Због тога смо донијели веома јасну одлуку још на самом почетку – да купимо најбезбједније и најучинковитије вакцине у што краћем року. Зато су наши државни стручњаци ишли у Русију и у Кину. Обавили су теренске посјете, проучили су процедуру производње вакцина Спутњик и Синофарм, спровели су неопходне консултације… Такође су прошли кроз хиљаде страница документације. На крају ове темеље процедуре, саопштили су да су и вакцина Спутњик и вакцина Синофарм безбједне и учинковите. Имајући то у виду, који аргумент говори у прилог томе да их не купимо? Зашто не бисмо свом народу понудили ову шансу за спас живота? Тако смо купили ове двије вакцине и, са западним вакцинама, постигли стопу вакцинације од 65 одсто, што је изузетно високо за ЕУ. Било смо најбржи у ЕУ. Дакле, да ЕУ није ово питање посматрала као идеолошко, она би данас била у бољој позицији.

Још један закључак који можемо извући из ове пандемије јесте да су сва национална рјешења добро функционисала. А сва рјешења којима се управљало на интернационалном нивоу су подбацила…

Као Ковакс?

Да, као Ковакс или набавка вакцина у Бриселу… Ствар је, дакле, јасна. Нијесам дошао да филозофирам и правим стратегије или паметујем, већ да донесем помоћ: јутрос 200.000 вакцина за Босну и Херцеговину, 200.000 вакцина овдје, прошле недјеље 100.000 вакцина Чешкој, а недјељу прије тога 100.000 вакцина за Зеленортска Острва. Јер, то је права помоћ. Знате, можете да говорите глупости о стратегијама, начелима, геополитици, шта год, али то никоме неће спасити живот.

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Додик: Република Српска је слободарска и наставиће да живи

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: