Црвени Крст

Пише: Батрић Бабовић

Пало небо на Црвени Крст
Пепео се у башту претвара
Ко у кога да упери прст
Изван круга и низа шестара

Скружало се пролеће у самца
Цигарете пливају кроз зубе
Сав театар ко Ноје без чамца
Сањао је Јерихонске трубе

У вагону балканског експреса
Гласовима разорених судби
И питањем ко то тамо пјева

На заносу свог последњег плеса
Глума пита ко јој глумца уби
Кад над крајем муња засијева

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: