Вукићевић: Наћи ћемо начина да станемо на крај трансформизму, конвертитству, издаји гласача, као и да остваримо истинско помирење

Пише: Бошко Вукићевић

Када сам још прије десетак година диктаторску власт и Ђукановића назвао Трансформерсима, тј. људима који су зарад позиција моћи, пара и привилегија спремни да промијене на десетине кошуља, да драстично модификују политичка, идеолошка, национална увјерења – нијесам могао претпоставити да ће се историјат трансформизма поновити и са новом влашћу. Иако је такав закључак могао бити легитиман, имајући у виду и одређена предђукановићевска историјска искуства трансформизма и конвертитства наше земље, почевши од Секуле Дрљевића, преко Новака Килибарде, па надаље. Тако се, рецимо, Здравко Кривокапић након састанка са британским премијером, у карактеристичном трансформистичком заносу на један прилично нецивилизован и бруталан начин обрачунао са десетинама хиљада људи који су га гласали, уз готово славодобитно церекање и уживање у чињеници да ће управо ти људи остати разочарани континуитетом спољнополитичког курса земље.

Управо је такав недостатак манира и такта у третирању некадашњих подржавалаца, који су на крајње ружан и прљав начин изиграни и преварени, карактеристика модерних домаћих трансформерса, попут Ђукановића и Кривокапића. Сјетићемо се како је Ђукановић током своје трансформистичке епопеје од “мрзитеља шаха због шаховнице” брзо прешао на пријетње “тракторима” српској популацији. На сличан начин Кривокапић, као неко ко нам је представљен да је дошао на таласу литија и пробуђеног православља, у процесу бјежања од својих гласача и себе самог постаје промотер антируске политике и НАТО-а (чији је један од циљева управо био уништење православља код нас).

Сљедећа карактеристика модерних домаћих трансфомерса (а Ђукановић и Кривокапић су тек најочитији примјери), јесте постојање иностраног спонзора који подстиче трансформизам са искључиво антисрпском агендом. Очигледни су примјери антисрпске агенде код домаћих трансформерса, а Резолуција о Сребреници представља један од најзначајнијих.

Политички трансформизам код домаћих актера се очитује и у одустајању од приче о помирењу. Подсјетићу у коликој је мјери Здравко, највише под мојим утицајем и савјетима, инсистирао на овој круцијалној тематици, док су од ње у данашњем његовом дискурсу остали само дугмићи. Осим тога што је постао човјек подјела и раздора, одустајање од тематике помирења је јасно исказано и током прославе Тринаестојулског устанка, коју су он и његови новопечени политички савезници недавно организовали. У нормалним околностима и са нормалним људима прослава Тринаестојулског устанка би била идеална прилика за покушај измирења нашег издијељеног друштва. Јер, то је био општенародни устанак, у њему су учествовали и четници и партизани и управо је један такав суштински догађај идеалан за наметање помиритељске приче. За подстицање онога што годинама промовишем: да потомци партизана, четника, зеленаша сједну заједно, закључе да је међу свим тим странама било искрених родољуба – и измире се. Но, знамо како се прослава и ове године завршила: истицањем заслуга само једне стране и стављањем свих других на страну издајника. Другим ријечима: “гдје Мило стаде, ти продужи”.

Но, наћи ћемо начина да станемо на крај трансформизму, конвертитству, издаји гласача, као и да остваримо истинско помирење. Помирићемо Црну Гору и вратити је самој себи.

(Извор: Фејсбук)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: