Јавни изливи мржње Веселина Вељовића и Мила Ђукановића

„Мржња и завист проширују пакао.“ (Њемачка пословица)
„Људи мрзе оне који у њима побјеђују ниже вриједности.“ (Лорд Честерфилд, 1694-1773, енглески политичар и дипломата)

У дневном листу „Побједа“, од 15.августа 2021.године, објављен је текст Веселина Вељовића, савјетника Предсједника Црне Горе за одбрану и безбједност и бившег директора Управе полиције, под насловом „Видимо се на Цетињу“. У тексту су изнијети есктремни антисрпски и антицрквени ставови, непримјерени неполитичкој природи, како функције савјетника Предсједника ЦГ – представника свих грађана, тако и функције дугогодишњег првог полицајца државе.

Текст се односи на посвећење, односно рукоположење (хиротонију) митрополита црногорско приморског Јоаникија (Мићовића) на трон Светог Петра Цетињског, у Цетињском манастиру, 4. септембра 2021. године. То је у складу са црквеном праксом и чланом 55 став 1 тачка 4 Устава Српске православне цркве (СПЦ), који гласи:
„Патријарх, као врховни поглавар Српске православне цркве…посвећује по црквеним прописима, лично или преко овлашћеног Архијереја, лица изабрана за епархијске и викарне епископе…“

У тексту је, између осталог, наведено: „Најављени долазак српског патријарха Порфирија на црногорско Цетиње…представља још један покушај агресије српске шешељевско – вучићевске клеронационалистичке политике у походу на црногорску државу…Света је дужност и обавеза сваког припадника сектора безбједности…да одбије свако неуставно и незаконито наређење у функцији интереса и циљева тренутних овлашћених (владајућих – М.Г.) појединаца који могу злоупотријебити институције и своје позиције…

Дужност свих грађана Цетиња и осталих грађана Црне Горе је да у првим данима септембра будемо заједно на Цетињу…“
Како су пренијели медији, вршилац дужности Врховног државног тужиоца (ВДТ) Дражен Бурић је наложио Вишем државном тужиоцу у Подгорици да преиспита да ли је Вељовић, наводима у свом тексту, починио кривично дјело које се гони по службеној дужности. Таква овлашћења ВДТ-а произилазе из чланова 131 и 132 Закона о државном тужилаштву.

Пажљивом анализом, извлачи се утемељен закључак за основе сумње да је Вељовић, јавним наводима у свом тексту, починио најмање три кривична дјела која се гоне по службеној дужности и то: Повреда слободе исповиједања вјере и вршења вјерских обреда путем подстрекавања (члан 161 став 2, а у вези са чланом 24 став 1 Кривичног законика (КЗ)), Изазивање националне, расне и вјерске мржње (члан 370 став 1 КЗ) и Позивање на отпор (члан 378 став 1 КЗ).
Релевантни чланови КЗ-а гласе:
„Казном из става 1 (новчаном казном или затвором до двије године – М.Г.) казниће се и ко спречава или омета вршење црквених обреда.“ (Члан 161 став 2 КЗ)
„Ко другог са умишљајем подстрекне да учини кривично дјело, казниће се као да га је сам извршио.“ (Члан 24 став 1 КЗ)
„Ко јавно подстиче на насиље или мржњу према групи или члану групе која је одређена на основу…религије…или националне припадности, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.“ (Члан 370 став 1 КЗ)
„Ко друге позива на отпор или на непослушност према законитим одлукама или мјерама државних органа или према службеном лицу у вршењу службене радње, казниће се затвором до три године.“ (Члан 378 став 1 КЗ)
Како су у јавности изношене сумње да Вељовић учествује организацији и финансирању тзв.комитских група, надлежно државно тужилаштво је дужно да испита да ли у његовом поступању има елемената и бића кривичног дјела Повреда слободе исповиједања вјере и вршења вјерских обреда путем покушаја (члан 161 став 2, а у вези са чланом 25 КЗ).
Члан 25 КЗ-а гласи:
„Ко другом са умишљајем помогне у извршењу кривичног дјела, казниће се као да га је сам извршио, а може се и блаже казнити.
Као помагање у извршењу кривичног дјела сматра се нарочито: давање савјета или упутстава како да се изврши кривично дјело, стављање на располагање учиниоцу средстава за извршење кривичног дјела…“
Сматрам неопходним да се, због тежине политичке ситуације и њеним могућим погубним последицама по стабилност наше заједничке отаџбине Црне Горе, Вијеће за националну безбједност што прије састане и да, у складу са чланом 10 Закона о основама обавјештајно – безбједносног сектора, процијени ризике и пријетње по националну безбједност и да предложи мјере за заштиту и унапређење националне безбједности и очување виталних националних интереса.
Вељовић, својим „колумнама“, само понавља и у потпуности подржава дуговремени говор мржње којим Мило Ђукановић ,као предсједник државе или премијер, дијели српско – црногорско државотворно становништво и опасно угрожава стабилност и економски, социјални и демократски напредак Црне Горе. Ђукановић, кривотворећи црногорску историју као неотуђиви дио свесрпске историје, Српску православну цркву, њено свештенство, те власти држава Србије и Русије, означава као спољне непријатеље Црне Горе, а Митрополију црногорско приморску и Србе у Црној Гори као унутрашње непријатеље и реметилачке факторе. Његове неутемељене и срачунате изјаве су тим опасније што су код једног броја грађана изазвале осјећај угрожености Црне Горе од СПЦ, Срба, Србије и Русије и тиме, на индиректан начин, представљају позив на насиље према означеним „непријатељима“.
Подстакнуте Ђукановићевим говором мржње, у Црној Гори „ничу“ организације и неформалне „комитске“ групе које пријете насиљем или изазивају насиље и према Србима и према свима који не мисле као Ђукановић.

Зато је, након неодложних кадровских промјена у Државном тужилаштву, неопходно понови поднијети кривичне пријаве против Ђукановића, прије свега, за кривично дјело Изазивања националне, расне и вјерске мржње, из члана 370 став 1 КЗ.
Такође, постоје нужни и довољни услови да посланици владајуће коалиције, у складу са чланом 98 став 3 Устава Црне Горе, предложе Скупштини покретање поступка за утврђивање да ли је Мило Ђукановић, као предсједник Црне Горе и предсједник, тада владајуће, грађанске партије у секуларној држави, повриједио најмање три члана Устава и то: чланове 7 (Забрана изазивања мржње), 14 (Одвојеност вјерских заједница од државе) и 58 (Својина).

И клицање антисрпских парола мржње групе албанских „туриста“ са Косова и Метохије, 14. августа увече, у Улцињу, без примјене полицијских овлашћења, још једном потврђује да црногорске власти, једностраним прекидом пријатељских односа са Русијом и неуставним приступањем Црне Горе НАТО пакту, више немају ефикасан државни механизам супротстављања пузајућем албанском интегрализму, односно остваривању концепта тзв. велике или природне Албаније који укључује и знатан дио црногорске територије. Више је него очигледно да су дјелови Црне Горе, настањени већинским албанским становништвом, не само албански етнички простор, него су то, фактички, све више дјелови државе Албаније?! Свједоци смо континуираног и некажњивог истицања симбола државе Албаније и непоштовања одлука црногорских власти. На другој страни, црногорска полиција и правосудни органи су и даље врло ревносни у кажњавању грађана који су носили или истицали симболе историјске српске Црне Горе. Једном ријечју, Мило Ђукановић је, свјесно и добровољно, постао средство остваривања пројекта тзв. велике или природне Албаније на штету Црне Горе. Такво понашање представља кршење Устава Црне Горе и кривично дјело – Угрожавање независности (Члан 357 КЗ).

Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
16.август 2021.године

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: