Патријарх Порфирије нам поручује да српско јединство нема алтернативу!

Пише: Александар Ђурђев, посланик и председник Српске лиге

Српска православна црква је била и остала не само темељ српске духовности, већ и државотворности и националне мисли. Као институција која је у вековима ропства очувала свест о славној прошлости и потреби за ослобођењем и уједињењем српског народа широм балкана СПЦ је далеко позванија да говори и о друштвеним и политичким збивањима око себе него што је то случај са разним невладиним организацијама или медијским кућама које то себи дају за право.

Пред српским народом и српским земљама су велика искушења и зато радује што је СПЦ за пастира добила патријарха Порфирија, великог духовника и теолога, али и човека који припада новим генерацијама и који има разумевање за оне најмлађе које тек стасавају. Одлука да отвори званични Инстаграм и Фејсбук профил, а која је наишла на одушевљење десетина хиљада пратилаца, говори о намери патријарха да активно делује кроз народ и за народ.
Као неко ко је одрастао у Шајкашкој, а чији преци су се доселили са простора данашње Републике Српске, патријарх Порфирије добро разуме да и тамо и овде живе Срби, по свему исти, и да њихово јединство и саборност немају алтернативу. У временима када се Република Српска суочава са низом притисака и уцена од стране западних центара моћи, а који су, као и увек, у крајњој линији усмерени и ка Србији као матици свих Срба, патријархова посета Добоју и Републици Српској улила је охрабрење и наду великом броју верника који су га са одушевљењем дочекали. Дочекало га је и комплетно политичко руководство Републике Српске, али и тамошња опозиција.

Чињеница да смо власт и опозицију у Српској последњих година ретко кад могли видети окупљене на истом месту и окупљене око нечега говори у прилог томе да ауторитет патријарха и СПЦ имају огромну тежину. Све нас је обрадовала недавна вест да су све политичке снаге у Српској стале под једну заставу када је реч о одбрани њених виталних интереса од насртаја Валентина Инцка и западног дела међународне заједнице. Срби у Српској, баш као и Срби у целини, не могу себи да приуште луксуз унутрашњих подела и трвења у ситуацији када нам се као народу намеће жиг геноцидног народа, када се Србима на Косову и Метохији и Републици Српској прети новим Јасеновцима, ,,Бљесковима“ и ,,Олујама“ и када су се Срби у Црној Гори коначно дигли против режима Мила Ђукановића. Место на коме је патријарх окупио политичке прваке у Републици Српској опомиње и обавезује, јер је управо у Добоју током Првог светског рата био највећи логор за Србе на територији Аустроугарске у коме је било заточено преко 40.000 људи, а убијено преко 10.000, од чега преко 1.000 деце.
Слога и саборност, као поруке које је патријарх оставио иза себе у Добоју, једини су исправан пут за Српску и Србе у временима која нам предстоје. Довољно је само пратити стазе које је он за кратко време утабао, попут мирења свих политичких снага у Српској или благослова и подршке раду Милана Кркобабића и његовом министарству за опоравак српског села кроз обнову задругарства и доделу бесплатних сеоских кућа младима или борбе да заштити интересе верујућег народа у Црној Гори кроз потписивање темељног уговора са истом. Имамо, дакле, на кога се угледати и од кога учити како и шта радити данас и у будуће.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: