ДОСТОЈАН митрополит Јоаникије: Духовни отац православног народа Црне Горе, 41. архијереј на Цетињској катедри и 56. Митрополит црногорско – приморски и егзарх Пећког трона
1 min read
Митрополит Јоаникије, фото: Сара Крговић
Публициста са Цетиња Јован Маркуш, некадашњи предсједник општине Цетиње, казао је за Радио Светигору да се православни вјерници Црне Горе не одричу својих 56 владика у досадашњој историје Зете и Црне Горе древне Митрополије Црногорско-приморске основане 1219. године апостолском мисијом Светог Саве првог архиепископа српског.
Маркуш је говорио и о покушајима фалсификовања списа као и о личности Владике Илариона Шишовића, родом из Грађана, кога је, по предању, Свети Сава устоличио као првог Епископа зетске Епископије, као свог ученика.
Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит Црногорско-приморски Г. Јоаникије (Мићовић) кога ће 5. септембра на Цетињу у Трон Митрополита Црногорско-приморских устоличити Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије, је 41. архијереј на Цетињској катедри (од оснивања Цетињског манастира 1484. године, као сједишта Зетске митрополије, до данас) и 56 Митрополит црногорско – приморски и егзарх Пећког трона.
,,Наш Митрополит Јоаникије ће се устоличити на Цетињу гдје му је и мјесто. Можда би неки жељели да се устоличи у полицијској станици? Људи који су владали тридесет година навикли су да изазивају смутњу међу браћом насталу на разним подјелама“-казао је Маркуш за Радио Светигору.
А кад је прилика ако не 5. септембра да се помиримо и да као браћа, што и јесмо, управо у црногорској престоници на Цетињу, као што је то вијековима било, у љубави и радости, из сваког грла а из једне душе узвикнемо: Достојан! Аксиос! Наш Митрополит Јоаникије духовни отац православног народа Црне Горе.
ЕПИСКОПИ И МИТРОПОЛИТИ ЗЕТСКИ, ЦРНОГОРСКИ И ПРИМОРСКИ, од 1219. до 2021. године:
1. ИЛАРИОН (Шишовић) (1220) – Епископ зетски
2. ГЕРМАН I (око 1249)- Епископ зетски
3. НЕОФИТ (1262-1270) – Епископ зетски
4. Свети ЈЕВСТАТИЈЕ I (1270-1278)- Епископ зетски, потоњи Архиепископ српски
5. ЈОВАН (послије 1279) – Епископ зетски
6. ГЕРМАН II ( 1286 – 1292) Епископ зетски
7. МИХАИЛО I (1293 – 1305) – Епископ зетски
8. АНДРИЈА (послије 1305) – Епископ зетски
9. МИХАИЛО II (1319) – Епископ зетски
10. ДАВИД I (1391. послије 1396) – Митрополит зетски
11. АРСЕНИЈЕ (1396. прије 1417)- Митрополит зетски
12. ДАВИД II (око 1417. до 1435) – Митрополит зетски
13. ЈЕФТИМИЈЕ (послије 1435, прије 1440 )- Митрополит зетски
14. ТЕОДОСИЈЕ(прије 1446) – Митрополит зетски
15. ЈОСИФ (1453) – Митрополит зетски
16. ВИСАРИОН I (1454 – 1491) – Митрополит зетски
17. ПАХОМИЈЕ I (1491) – Митрополит зетски
18. ВАВИЛА (1493 – 1495) – Митрополит зетски
19. ГЕРМАН II (1496) – Митрополит зетски
20. РОМАН (послије1504, прије 1520) – Митрополит црногорски и приморски
21. ПАВЛЕ (око 1530) – Митрополит црногорски
22. РОМИЛ I (1530 -1551) – Архиепископ зетски, црногорски и приморски
23. ВАСИЛИЈЕ I (1532) – Архиепископ црногорски
24. НИКОДИМ (1540) – Митрополит црногорски
25. МАКАРИЈЕ (1550 -1558) – Митрополит цетињски
26. ДИОНИСИЈЕ (1558) – Митрополит цетињски
27. РОМИЛ II (1559) – Митрополит црногорски
28. РУВИМ I (1561) – Митрополит црногорски
29. ПАХОМИЈЕ II (1568 – 1573) – Митрополит цетињски
30. ГЕРАСИМ (1573) – Митрополит зетски
31. ВЕНИЈАМИН (1582 – 1591) – Митрополит Црне Горе и Приморја
32. СТЕФАН (1591 -1593) – Митрополит цетињски
33. РУВИМ II (Његуш) (1593 – 1639) – Митрополит црногорски и приморски
34. МАРДАРИЈЕ I (Македонац) (1637 -1647) – Митрополит црногорски и приморски
35. ВИСАРИОН II (Колиновић) (1647 – 1654) – Митрополит цетињски
36. МАРДАРИЈЕ II, (Корнећанин) (1654 – 1661) – Митрополит цетињски
37. РУВИМ III (Бољевић) (1662 – 1685) – Митрополит црногорски и приморски
38. ВАСИЛИЈЕ II (Вељекрајски) (1685) – Митрополит црногорски
39. ВИСАРИОН (Бориловић, Бајица) (1685 – 1692) – Митрополит цетињски
40. САВА (Очинић, Калуђеричић) (1694 – 1697) – Митрополит цетињски
41. ДАНИЛО I (Петровић Његош) (1697 – 1735) – Митрополит црногорски
42. САВА (Петровић Његош) (1735 – 1781) Митрополит црногорски и скендеријски
43. ВАСИЛИЈЕ (Петровић Његош) (1750 – 1766) – Митрополит црногорски, скендеријски и приморски и егзарх трона Пећког
44. АРСЕНИЈЕ (Пламенац) (1781 – 1784) – Митрополит црногорски
45. СВЕТИ ПЕТАР I ЦЕТИЊСКИ (Петровић Његош) (1784 – 1830) – Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски, скендеријски и приморски
46. СВЕТИ ПЕТАР II ЛОВЋЕНСКИ (Петровић Његош) (1830 -1851) – Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски, скендеријски и приморски
47. НИКАНОР (Ивановић Његуш) (1858 -1860) – Митрополит црногорски
48. ИЛАРИОН (Рогановић) (1860 – 1882) – Митрополит црногорско-брдски
49. ВИСАРИОН (Љубиша) (1882 – 1884) – Митрополит црногорски
50. МИТРОФАН (БАН) (1885 – 1920) – Архиепископ цетињски и Митрополит Црне Горе, Брда и Приморја
51. ГАВРИЛО (Дожић) (1920 – 1938) – Митрополит црногорско-приморски , потоњи Патријарх српски
52. СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ЈОАНИКИЈЕ (Липовац) (1940 -1945), митрополит црногорско – приморски
53. АРСЕНИЈЕ (Брадваровић) (1947 – 1960), – Митрополит црногорско – приморски
54. ДАНИЛО (Дајковић) (1961 – 1990) – Митрополит црногорско – приморски
55. АМФИЛОХИЈЕ (Радовић) (1990 -2020 ) – Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско – приморски и егзарх Пећког трона
56. ЈОАНИКИЈЕ (Мићовић) 2021 – Митрополит црногорско – приморски и егзарх Пећког трона
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Duhovni otac dijela pravoslavaca u Crnoj Gori, jer samim ukidanjem termina pravoslavna crkva u Crnoj Gori i uvođenjem Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori izgubili ste veliki dio vjernika naravno i ukidanjem svega što je Mitropolit Amfilohije gradio i protjerivanjem njegovih kadrova itd ko da mu se svetite nešto…
Ни владике нису са небеса,
Него људи од крви и меса.
СПЦ је једна и јединствена Црква. Ко је њен вјерник, Бог му помогао! Ко није, нека помогне и њему. Али нека не прави своју цркву комадајући Српску и откидајући од ње!
Ако нису веровали у св. Саву и Немању, боље што су отишли. То и нису били верници, већ они који су се надали и надају у неку самосталну ЦПЦ, али не под вољом Мираша. Нормално је да се кадрови мењају. Зашто вас то узнемирава? Очито из разлога што се прекинула нит ка заокруживању црквеног идентитета и удаљавања од св. Саве. Ако је то требало да се деси, онда боље да нас (Срба) нема. Онај ко је искрен и честит Србин, ваљда је нормално да му је СПЦ црква?Међутим,. очито да је међу вама који сте отишли није било Срба. Онда је то само добитак.
Браво, Враголанка! То је суштина – ПРАВЉЕЊЕ других цркава по именима држава?! Тако су правили и свој цг-језик – по имену државе?! То ИМЕ ДРЖАВЕ је посебно истицала др Глушица, док је била у наци(стичкој) љубави са В. Никчевићем, А. Чиргићем и Милом Ђукановићем. Као да се вјера, црква и језик могу оградити њиховим усраним границама и закатанчити тврдим граничним прелазима?!… Сваки пут кад се нађем на Јабуци и кад ми узму личну карту да провјере колики сам криминалац, пожалим што није жив Владо Шипчић. Он би им прописно „честитао“ утврђене „царинске пунктове“.
Do 1920. su Mitropoliti Crnogorske pravoslavne crkve a od 1922. kad Srpska pravoslavna Crkva dobija (kupuje za milion ipo francuskih franaka) autokefaliju su Mitropoliti srpske pravoslavne crkve.
Uvijek Srbija bila i biće, još od 1219. godine, sigurno nije Hrvatska.
Pravi covek na pravom mestu !
AKSIOS,
AKSIOS,
AKSIOS.
…dostojan paroha 57 oarohije crkve srbije….
kreten
Ти си свакако недостојан и Црне Горе, па и шире. Како вам се више не досади да спомињете Србију и СПЦ? Ви је толико мрзите, а све је спомињете. То је очито неки мазохизам или прикривена љубав, али не знате како да је искажете другачије због своје плиткости. Шта вам значи црква Србије? Је ли се стидите да изговорите Српска православна црква? Изгледа вас ђаво учи погрешно чим не можете да изговорите Српска православна црква.
У овом изговору се крије и нешто још опасније што ви желите. Ви желите да потпомогнете и стварање других цркава по именима држава. Зато сте дали овај назив, а пре свега желите да помогнете своје истомишљенике на Косову. То је вама крајни циљ, односно то је циљ оних којима служите, а то је Запад. Окрените се ви Мирашу, пустите већински православни народ.
Прочитај, Богом сестро, пажљивије разговор са протом Дарком Ђогом – https://www.in4s.net/zasto-je-carigrad-vise-kancelarija-stejt-departmenta-a-manje-pravoslavna-katedra/ – па ћеш видјети и дубље разлоге због којих се, откако је Кривокапић дошао ту гдје су га НАТО-амбасаде уз помоћ данас ве смијењеног ректора Цетињске богословије поставиле, лажкомите све чешће помињу, умјесто Српске Православне Цркве – „(Православну) Цркву Србије као што ће се убрзо навићи да, умјесто „Црногорске православне лаж-цркве“ помињу „Православну Цркву Црне Горе“, коју ће ова суштински антисрпска држава настојати да издејствује, најприје тако што ће преко оних својих „дужносника“ и „православних симпатизера“, „који имају изглед побожности али су се силе њезине одрекли“, тих вукова у јагњећим кожама који заводе лакомислене неофите црногорске, и канонску Цркву у Црној Гори покушати да увуче у велику прљаву игру и мреже које се око наше Свете Мајке Српске Цркве посвуда плету.
Та и таква промјена назива наше помјесне Цркве на коју је први, јасно и јавно, и бестидно, усред литија, злоупотребљавајући нашу љубав према Цркви, позвао смијењени ректор Цетињске богословије, проистиче из еклисиологије источног папизма данас већ сасвим антихристовским глобализмом и његовом агендом поробљене и инструментализоване Цариградске патријаршије, боље речено источнопапског Фанара.
По тој еклисиологији, укратко речено, оно што је римски папа за католике, треба да постане за нас православне фанарски папа, у наше доба већ сасвим бесмислено и неоправдано називан васељенским патријархом, дакле, неприкосновени, безгрјешни и беспоговорни ауторитет, притом још и демонски властољубив и среброљубив,који ће све аутокефалне Цркве историјског Православља лишити стеченог патријаршијског достојанства и претворити у мрежу својих апсолутно покорних архиепископија и митрополија. Тим својим новим епархијама он има намјеру да сам произвољно управља, наравно руковођен понајвише НАТОагендом, и да их притом, наравно, добрано „рекетира“ похлепним разрезима, све у функцији напредујуће антихристовштине – оне која ће се у црквеном смислу злодуховски конституисати и крунисати пуном, лажевхаристијском унијом таквога Цариграда са папским Римом и уједињењем Рима са свим осталим свјетским религијама, које ће се онда све заједно поклонити… Антихристовој христомрзији на земљи.
Фанар је канонску Цркву у Украјини, Украјинску Православну Цркву Московске Патријаршије, као у 20. вијеку и Финску и Естонску, нпр., које су такође биле саставнице Руске Православне Цркве, прогласио неканонском и уз помоћ локалних антиправославних и русофобних власти замијенио својим неканонским, лаж-Црквама, тзв. „Православним Црквама Украјине“, односно Финске и Естоније“.
Имајући у виду то, може се рећи да се форсирањем овог назива у нашем случају, у Црној Гори, дакле, када је ријеч о Српској Цркви, која се и досада у порукама Цариграда Митрополији и Српској Цркви именовала као „Православна Црква Србије (Еклисија тис Сервиас)“, само што су преводиоци тих порука то на српском заташкавали својим преводом (Српска Православна Црква), иде на наметање такве еклисиологије и Српској Цркви, и у Србији и у Црној Гори. Данашњи вратоломни Фанар у служби Лукавога, лукаво и поступа, то јест глобалистичком методом „овертона“ настоји да нас навикне на ту злодуховско-превратничку промјену у многовјековном називу Српске Цркве, која се, како свједочи и њена средњовјековна химнографија, Српском називала још од времена Светог Саве. Назив „(Православна) Црква Србије“, односно „(Православна) Црква Црне Горе“ Фанар у сарадњи са евроатлантским медијима и локалним „грађанистима“ протура и пропагира у јавном животу Србије и Црне Горе посљедњих година свим расположивим каналима – и у интелектуалистичким рукавицама, преко неких исполитизованих учених свештених лица и интелектуалаца монтенегринске и србијанистичке оријентације, и уличарско-грубијанским ботовањем по друштвеним мрежама и порталима и јавним акцијама, преко неуких монтенегринских неотесанаца. Притом Фанар са својим свјетовним и црквеним адептима настоји да нам свима формира једну нову црквену свијест – да су државне границе, повучене брозоморном ватиканском руком и пријетећи притврђене законима топуза НАТО-пакта, неприкосновене нове међе његових нових лаж-цркава у покушају, НАТОправославних Цркава Србије и Црне Горе под пројектованим свевлашћем „православног“ вратоломца и братоломца Вартоломеја Цариградског. Ако то дозволимо, има да нас нема!
Hvala za ovu dopunu mog komentara. Sve je sa ovim rečeno. Ne zaboravimo i to da se Zdravko u maju ove godine sreo sa Jeronimom, аrhiepiskompom Elade, a to u stvari znači da je dobio instrukcije od Fanara direktno.
DOSTOJAN !!!