Устоличење: Борба за права МЦП СПЦ поново је борба за уставни поредак

Да ли су учестали апели да се устоличење новоизабраног митрополита црногорско-приморског Јоаникија не обави на Цетињу, под пријетњом угрожавања мира, легитимно средство политичке борбе, тј. да ли је аргумент угрожавања мира, у којем год облику био представљен, нешто са чим је легално/легитимно лицитирати?

Ово питање упутили смо политичким партијама, водећи се законским одредницама Устава Црне Горе, којима је прописано: да је у Црној Гори слободно све што Уставом и законом није забрањено (Члан 10), да је забрањено изазивање мржње по било ком основу (Члан 7), да је забрањена свака непосредна или посредна дискриминација, по било ком основу (Члан 8), да су вјерске заједнице одвојене од државе (Члан 14), да је забрањено дјеловање политичких и других организација које је усмјерено на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне цјелокупности Црне Горе, кршење зајемчених слобода и права или изазивање националне, расне, вјерске и друге мржње и нетрпељивости (Члан 55).

Пријетње као оправдање устоличења

Пријетње које су чују ових дана да ће тиме бити нарушен мир и бити доведена у питање безбједносна ситуација сматрамо само оправдањем оних који се противе устоличењу митрополита Јоаникија у пријестоници Црне Горе – одговор је Социјалистичке народне партије на наше питање.

У овој партији додају да су, у сваком случају, државни органи ти који су дужни да обезбиједе да овај свечани чин протекне мирно и на радост вјерника Митрополије црногорско-приморске и у том смислу никакве калкулације не би смјеле бити дозвољене.

СНП стоји на становишту да устоличење митрополита Јоаникија треба да се обави на Цетињу. На тај начин ће се испоштовати црквена традиција и уобичајени ред ствари кад су овакви догађаји у питању – закључују они.

Снажан утицај бивших руководилаца служби безбједности
Посланик Демократског фронта (ДФ) Јован Вучуровић сматра да су службе безбједности главни проблем у овом питању.

– Деценијама су оне биле једна од важнијих полуга у дјеловању политичко-криминалне организације ДПС, па је њихово реформисање једно од најважнијих питања са којима се суочава Црна Гора.

Истичући да људи који су били на челу тих институција још увијек имају снажан утицај, Вучуровић појашњава да се сада “потпуно опуштено појављују у сфери политике умјесто да одговарају за оно што су годинама радили.

Наглашава да без обрачуна са тим структурама, као и са оним ко их контролише, нема демократизације и владавине права, јер ће те особе увијек бити опасност по државу и грађане.

– Због тога што није извршена демонтажа у добром дијелу тих служби, иако је дошло до промјена у њима, отежана је и парламентарна контрола, а свакако да, и поред свега, значајан и велики посао у том правцу раде ДФ и Милан Кнежевић, као предсједник Одбора за безбједност. Морамо схватити да је Црна Гора деценијама била заробљена држава управо због те везе политике, безбједносних служби, криминала, судства и тужилаштва, и ту мрежу, тај злочиначки апарат, треба најзад разорити како бисмо почели да функционишемо као правна држава и да бисмо најзад започели одлучан обрачун са криминалом и корупцијом, који су такође још нетакнути. ДФ би одавно извршио реформу ових с лужби и обрачу нао се са аномалијама и наслеђем бившег режима – истакао је Вучуровић.

Позив на мир уцјеном државе и друштва

– У Црној Гори се усталило увјерење према коме је политичкој борби дозвољено свако средство, укључујући лаж и пријетњу насиљем. На избор средстава наших неистомишљеника, наравно, не можемо утицати, чак ни онда када у таквом поступању налазимо мноштво етички проблематичних сегмената, али осјећамо дужност да напоменемо како постоји разлика између нечије одлуке да употријеби свако расположиво средство и законске утемељености те аргументативне снаге тих средстава – одговорили су Етосу из Пленума 083.

Они истичу како је видно да свако може да, декларативним заступањем потребе за очувањем мира, позива МЦП СПЦ на одступање из епархијског сједишта, али цијене да постоји провалија између могућности да се прича све и свашта и правног поретка ове државе.

– Кључно питање у вези са предметним случајем гласи: да ли је мир заиста угрожен и, ако јесте, чијем дјеловању дугујемо ту нестабилност? Како, дакле, стојимо? На једној страни, имамо жељу МЦП СПЦ да уприличи устоличење новоизабраног митрополита у Цетињском манастиру, који, као што знамо, представља сједиште те епархије. К томе, с те адресе никоме није стигла нити једна пријетња или уцјена, нити један једини гест који би се могао протумачити као угрожавање мира или било чије слободе кретања и мишљења. На другој страни, имамо сплет шовиниста и припадника старих структура моћи који, под изговором борбе за Црну Гору, заправо пријете насиљем, обећавајући крвави расплет, уколико се не удовољи њиховим захтјевима. Гомила кабадахија, дакле, позива на мир тако што уцјењује државу и друштво: или испуните наше захтјеве и укините слободу дјеловања МЦП СПЦ или се суочите са немирима. Потпуно бизарно и беспризорно: једина структура која пријети насиљем и у стању је да га произведе, позива на противправно успостављање дискриминације над МЦП СПЦ – а све у име мира. На трећој страни, имамо дио медија који прибјегавају лажној еквилибристици, па нас малтене подучавају како су (1) тежња МЦП СПЦ да устоличење новоизабраног митрополита изврши у епархијском сједишту и (2) жеља антитеиста да своју самовољу ставе изнад закона и слободе двије крајности, те да, у име мира, ваља удовољити кабадахијама и премјестити церемонију у неки други град, адресирајући притом одговорност за евентуално насиље не оној страни која њиме пријети и кани га спровести, него МЦП СПЦ, као институцији ка којој је насиље уперено. Такво резоновање се може схватити једино као вјетар у леђа екстремистима. Коначно, на четвртој страни, имамо извршну власт, која има јасан избор: или ће примјењивати законе ове државе или ће се повиновати захтјевима поменутих екстремиста. Ако су им ближи закони, имамо јасну поруку да Црна Гора иде ка томе да постане уређена држава. Ако им је, пак, ближе повлађивање насилницима, онда свима нама треба да буде јасно да у земљи у којој живимо нема ни назнака државе – закључују у Пленуму 083.

Према њиховим ријечима, посљедично наведеном, борба за право МЦП СПЦ на организовање устоличења на Цетињу нема само димензију уважавања права једне институције, него је и у функцији очувања правног поретка ове државе, уз јасну поруку екстремистима да уцјене и насиље не могу бити друштвено прихватљиво средство политичке борбе.

Извор: ЕТОС

Прочитајте ЈОШ:

Ко се боји да преброји: На дневном реду Владе ни данас се није нашао предлог Закона о попису становништва

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: