Др Никола Шкеровић, историчар-научник, скоро заборављен (2)
Миљан Станишић,; фото: Српска 24
Пише: Миљан Станишић
ДР НИКОЛА ШКЕРОВИЋ ЗА ЗАЈЕДНИШТВО СА СРБИЈОМ
Никола Шкеровић је још од гимназијских дана показивао своја дубока демократска и национално српска опредјељење. Васпитаван у српском патриотском духу у племену Бјелопавлићком, које је дало немјерљив допринос у ослобођењу од турског завојевача у борби за слободу, а тиме и немирењем са неслободом и неправдом, што је уткало те вредноте и у личност Николе Шкеровића. Он је, као што смо навели, још као студент поред изузетне надарености за науку и стваралаштво, био изузетно ангажован на окупљању интелектуалних српских потенцијала, али и за добијање наклоности за српска стремљења у Чешкој и другим државама.
Као истински родољуб он је почетком балканског рата окачио дневник о клин и узео пушку да се бори за слободу против петвјековног турског ропства, којему се српски народ непрекидно супростављао. О политичком ангажману др Николе Шкеровића писао је познати публициста и стваралац Јован Маркуш, истичући да је др Шкеровић први јавно обзнанио план о фазама уједињења Црне Горе и Србије. Као прва фаза тога плана била је предвиђена унија двије државе, о чему Маркуш пише: „Један посланички кандидат, дајући свој програм за основна питања спољне и унутрашње политике, који ће заступати, тражио је: царинску, војну и дипломатску унију Србије и Црне Горе. То је био први, у једном писаном, јавно штампаном прогласу у Црној Гори, помен о плану (фазама) уједињења Црне Горе и Србије. Ова концепција за почетак и коначно сливање обје краљевине у јединствену државу одговарала је политичком стању у нашим земљама у односу страних сила према томе питању, па је нешто доцније прихваћена од званичног Цетиња и Београда“.
Наиме, овдје се ради о посланичком кандидату др Николи Шкеровићу, који је у Прогласу изнио тежњу да се у спољној политици оствари царинска унија Црне Горе и Србије. Потом, заједничко вођење спољне политике у народном духу, те војни уговор уз узајамни споразум да заједнички уређују војску. Он је овај план сматрао као први корак у остварењу коначног циља у интересу вјековних стремљења српског народа у двјема српским државама, Црној Гори и Србији, да се Српство уједини и да се оне стопе у велику и јединствену државу српског народа.Интересантно је да на овим изборима ни једна политичка организација није наступила са јединственим политичким концептом, који би презентовали посланички кандидати који јој припадају, већ су они у јавности дјеловали индивидуално, са сопственим политичким програмима и виђењима. То је пружило слободу посланичким кандидатима да се боље искажу, јер су били ослобођени протежирања програма својих странака и тиме су могли да изађу пред грађане непосредно са својим персоналитетом, квалитетом програма и сопственом личношћу, не заклањајући се иза „величанства“ политичке странке. Та околност је пружила др Николи Шкеровићу могућности да у потпуности себе политички представи. Он је израдио политички програм у виду прогласа којим је изашао пред своје бираче, а у првом реду пред оне из капетаније Петрушинске (Бјелопавлићи), у којој се кандидовао за посланика. Поред наведених програмских орјентација о облику концепта стварања уније Црне Горе и Србије и даљим интеграционим процесима који би сажимали ове двије старе српске државе, израдио је цјеловити програм, при чијој изради је имао и подршку, како наводи Јован Маркуш, групе присталица Народне странке из Подгорице, који су основали Агитациони одбор у циљу популарисања и пропагирања програма др Шкеровића. У прогласу др Шкеровића била су заступљена и следећа програмска начела: Слобода удруживања, збора и договора, слобода штампе, независност суда и судија, тајно гласање, самоуправа општина, стварања што већег броја школа (основних, средњих и стручних), уређење Хипотекарне банке, унапређење пољопривреде, изградња путева, коришћење ријека за наводњавање, регулисање Скадарског језера, правилна подјела слободне земље у ослобођеним крајевима балканским ратом, изградња жељезнице и њено везивање са жељезницом Србије и др. Поред тога, он се залагао и за ревизију Устава како би био што више у служби грађана и штитио њихова уставна права; подјелу власти у капетанијама тако што се мора одвојити судска власт од полицијске, потом, јачање ингеренција Народне скупштине да би се проширила њена уставна права; затим, рјешавања појединих питања у економској свери, при чему се морају прекинути монополска понашања моћних појединаца који користе полуге власти. Поред осталих конкретних предлога др Шкеровић је у програму навео да се морају одузети дотадашње привилегије у монополу дувана, као и презентовао многа друга економска питања и њихова рјешења.
Поред програмске орјентације стварања уније Црне Горе и Србије и њихово даље интеграционо јачање, др Шкеровић се залагао и за: „Најпријатељскије одношаје с братском Русијом и ослонац на њу у спољној политици. Коначно, пуштање у земљу капитала само оних држава, које су пријатељски расположене за наш народни напредак и будућност српског народа“.
На изборима у капетанији Петрушинској одржан је био и други круг избора између кандидата који су имали највише гласова, јер ни један од њих није имао апсолутну већину. Ти кандидати у другом кругу су били др Никола Шкеровић и Петар Новаковић, од којих је већину гласова добио др Никола Шкеровић и тиме постао народни посланик.
(наставиће се)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
