„Тако су говорили“: Принц Михаило Петровић Његош – „Гроб владике Рада у спомен-капели на врху Ловћена је српска национална светиња“

У посљедњих 72 годинe вршено је велико прекрајање националне припадности православног народа Црне Горе а посебно, само у далеко драстичнијој форми, у посљедњој деценији.

Тако су се зеленаши, а међу њима и бригадир црногорске војске Крсто Зрнов Поповић, настојали замјеном историјских теза, представити као несрби односно антисрби, иако службена документа из времена књажевине и краљевине Црне Горе показују да су по народности, или национално, били Срби.

Фалсификати, неистинити историјски подаци, прекрајање националног српског идентитета православног народа Црне Горе, траје, појачано од покраденог референдума 2006. године, од кад је посебно потребно створити национ Црногорац, по угледу, на ОЗНУ, која је својим методама, Србе „преводила“ у Црногорце, о чему свједоче бројне публикације тзв. црногорских историчара.

Бјежећи од голготске судбине српског непрестаног, христоликог страдања и трагичног мучеништва, избјегавајући „каме и олује“ наших дана, многа наша браћа су побјегла од своје суштине, уводећи себе и своје потомство у страхоте живота без идентитета и поријекла. А без оног ”јуче” нема ни данас, нити може бити ”сјутра”.

А како бисмо још даље ширили истину, што је и главна мисија портала ИН4С, од данас свим читаоцима поклањамо збирку цитата „Тако су говорили“, бројних знаменитих личности које говоре о имену српском и правој историји Црне Горе.

Цитати су највећим дијелом преузети из књиге Батрића Јовановића „Црногорци о себи“; „Споменица Петра II Петровића – Његоша – Владике Рада 1813–1851–1925“; Владимир Д. Јовићевић, Будимир Алексић „Црногорско питање“.

Прелом је радио Пушица Милојко, а насловну страну Петар Лубарда.

Принц Михаило Петровић Његош

Принц, или како се сам потписивао Књаз Михаило Петровић Његош, у Паризу, маја 1969. године, у покушају да својим апелом спријечи рушење Његошеве капеле на Ловћену и подизање Мештровићевог маузолеја пише:

„… Гроб владике Рада у спомен-капели на врху Ловћена је српска национална светиња. На њу се и у Првом и Другом свјетском рату, био сручио бијес непријатеља. У Првом свјетском рату, аустроугарски окупатор био је порушио капелу, а ковчег са Његошевим костима био је пренијет у Цетињски манастир захваљујући старању тадашњег црногорског митрополита Митрофана. После ослобођења и Уједињења, капелу је с пијететом обновио краљ Александар: нова капела била је потпуно вјерна реплика првобитне. У њу су Његошеве костисвечано пренијете и положене приликом њеног освећења, 1925. године.

У Другом свјетском рату, капелу су оштетили италијански фашисти, али је главнокомандујући италијанских трупа сматраоза потребно да се јавно огради од тога варварског поступка. У оба свјетска рата, Његошев надгробни споменик био је симбол страдања и борбе српског народа. И у своме вјечном, пребивалишту, владика Раде дијелио је судбину свога народа…“

У свом обраћању црногорској, југословенској и свјетској јавности, принц Михаило Петровић Његош, маја 1969. године, рекао је и следеће:

„… Вјечни покој највећех српског
пјесника и мислиоца до сада су
се усуђивали да ремете само
душманиСрпства,уданимасрпске
трагедије. Сада су црногорски
комунисти наумили да Његошев
надгробни споменик преуређују
по својој обијести.

„За правило лудост изабраше“, па су одлучили
да капелу на врху Ловћена сруше и да на њено мјесто поставе један световњачки споменик…“

Овај часни изданак светородне лозе Петровић Његош,
говорећи о томе ко треба да буде чувар Његошевих посмртних остатака, казао је: „…Српска православна црква, којој у првом реду припада дужност чувања и одржавања, најприје гласом Црногорско-приморског митрополита Данила, а потом свечаном изјавом Светог архијерејског сабора, да је она одлучно противна томе неразумном пројекту. И с правом. Владика Раде био је поглавар српске православне цркве.
Вјера у Бога и дубоко продуховљена хришћанска етика биле су темељи његовог духовног живота и мисаоног стваралаштва.

Он је још за живота подигао капелу на врху Ловћена и одредио да у њој буде сахрањен. Његош је желио да његови земни остаци пребивају на васионама, на врху Ловћена, стожер-планине Црне Горе и слободног Српства кроз вјекове…“

У свом апелу, принц Михаило Петровић Његош, закључио је:

„…Комунистичка пропаганда у земљи острвила се на Српску православну цркву. Комунисти оптужују Цркву да „бесправно присваја“ владику Рада и да се супротставља њиховом пројекту „из себичних разлога“. По своме обичају, комунисти оптужују друге за гријех који хоће сами да почине. Њихов пројекат с Мештровићевим маузолејом је параван иза ког се крије маневар уперен против утицаја Српске православне цркве и јединства Српског народа. Кампања о споменику на врху Ловћена у тијесној је вези са једном другом кампањом која настоји да протури чудовишне тезе о тобожњој „нацији“ и некој „посебној црногорској култури“. И једна и друга дубоко вријеђају српски национални осјећај и понос правог Црногорца“

Ваш ПДФ примјерак можете преузети ОВДЈЕ!

Прочитајте ЈОШ:

Ђукановић извртањем чињеница износи неистиниту тврдњу да је уједињење српских цркава изведено на канонски незаконити начин

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: