Прва субота Миње Суботе

Пише: Батрић Бабовић

Миња је живио за недељу. Она је била његов пркос, понос и једини радни дан. Тобоган је био Храм у који се несметано улазило. Од дјетета, преко зрелог човјека па све до погрбљеног старца. Музика је била и свијећа и исповјест. Вјероватно по Богићевом суду једанаеста Божја заповјест.

Од Сарајева и Далмације па до Београда. Музичким тобоганом одоздо навише као супротност свим тобоганима који су слиједили правило Земљине теже. Звонио је Мињин звонки глас, шумио као море, опијао као маестрал… „ Хомо хомини, Чувар парка, Буди добар према њој, Чекај ме, Док те љубим, У једном дану“…

Серијал мегахитова који гутају бездан охладнелог простора и озлопуталог времена. Са групом „ Оне и они „дотакао је небеске сводове. Глас музике се развејао у посебне њежности и лирске октаве. Затим смо са Мињом сви заједно ишли у Африку, схватили да су дјеца једини и највећи украс свијета и све смо то испричали брези и тополи прије него се лисица разбољела и осушила као грана…
Витез од Чарпаније, Сарајлија из Петровог поља или нешто непојамно и несвакидашње пренесено далматинским електрицитетом и сарајевском историографиојом у београдски космополитизам.
Био је и остао човјек васкрсења и најљепши препјев златног изума вокала дјеце и Николе Тесле.
Задушне свијеће се пале суботом а свака недјеља је мали Васкрс. Онај дан и пој из кога Миња никада није изишао и сишао у земљину орбиту или њену напрслу кору.
Сад кад путује својом плавом музиком од нас му остаје прва субота. Музика за тобоган који не престаје да хорски надилази себе и сопство.
И на крају шта рећи осим срећан пут Миња. До бескраја и смираја, до недеље из које никад ниси искочио залутали суботњи презимењаче музике за најмлађе и најбоље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: