Спавај мирно српска величино: Нашем брату Ћетковић Сергеју

Пише: Епски пјесник Славко Перошевић

(Спавај мирно српска величино)

Ево тужна вијест и до мене дође
Твој нестанак брате душу ми је стреса’
Рекоше ми да си приступио строју
Лазареве гарде у царству небеса

Из земаљског блата диг’о си се горе
Ђе вјечито сунца, грије свјетлост јарка
И ту сио поред Пејановић Саше
И витеза српског Вујошевић Дарка

И осталих наших витезова красних
Што нам се са фрески благородно смеју
Плачи Српска Спарто, имаш и за киме
Одај задњу почаст, Ћетковић Сергеју

Горе ће ти брате великани наши
Указат’ све части кано драгом госту
А ја ћу се сјећат’ твог јуначког лика
Што пркоси сили на Блажовом мосту

Са Владиком светим тога тешког дана
Пред кордон нас бјеше само једна шака
Али испред њине горопадне снаге
Назад се нијеси, стопе једне мака’

После тога дана свуда сам те глед’о
Ђе се срцем српска бранила идеја
Погледом те знав’о помиловат „Ђедо “
И завикат „Ево мојега Сергеја“

Па и данас брате насмијана лица
Пред његове свете приступит’ ћеш сјени
А он кад те види рашириће руке
И тихијем гласом рећи “ БЛАГО МЕНИ “

А ми твоја браћа по српскоме срцу
Од Јадранског мора до Срема и Груже
С три дигнута прста кликнућемо громко
“ СРЕЋНО ПУТОВАЊЕ У БЕСМРТНОСТ ДРУЖЕ “

Зборио си да се “ Нећеш предат’ лако “
Али болест страшна ипак те савлада
“ Благо оном који довијека живи “
ИМАШ С’ ЧИМЕ ИЗАЋ’ ПРЕД ВЛАДИКУ РАДА
Перошевић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: