ДФ јача, СНП нагиње ка власти

У црногорској опозицији, на половини мандата актуелне Владе и парламента, Демократски фронт је јачи него икад. Оно што је било незамисливо, да има лидера коме из владајуће коалиције не излазе на ТВ дуел или да на њему буду потучени до ногу, постигли су ангажовањем Миодрага Лекића.

Неоптерећен традиционалистичким ситничаријама и личним хипотекама, искусни дипломата је успио да помири различите идеологије и истакнутим опозиционарима из разних странака и организација, објасни да освајање власти није испуњење некадашњих снова, већ остварење заједничког интереса. По систему „ако нијеси са мном, онда си уз власт”, он је успио да Демократски фронт, организацију нову и по структури, постави на убједљиво прво мјесто на опозиционој љествици.

Чланови ДФ успјели су да наметну бројне иницијативе, каткад прегласавајући владајућу ДПС у парламенту. Неки од њих, прије свега функционери Нове, да се одупру непристој ним захтјевима власти у Србији и појединих представника Српске православне цркве, да, као Срби, уђу у Владу.

И протест и избори

Најновија Лекићева иницијатива, да ДФ прими још мноштво ванпарламентарних странака, организација и појединаца, те да се реорганизује у чвршћу структуру, не наилази на исти пријем у савезу. Прије свих, лидери Нове и ПзП Андрија Мандић и Небојша Медојевић, сматрају да је сада вријеме за протесте, мада истовремено учествују у кампањи у Херцег Новом, гдје ће избори бити одржани мимо правила. Какав год буде резултат у том граду, кад год да дође до протеста, прелазак са „конфедералног“ на „федерални“ начин организације ДФ је неминован, а тешко је рећи да ће се више кајати они који у њему остану.

Највећи успјех на међународном плану ДФ је остварио на предсједничким изборима, чији званични резултат је и предсједник владајуће СДП Ранко Кривокапић назвао великом бруком. Све сумње у исход, као и на бројне афере, ДФ је као никада до сада успио да представи међународној заједници и добије подршку, а власт све оштрије критике. Највише захваљујући Лекићевом угледу у европским дипломатским круговима, опозиција је дошла до тачке да јој не треба пуно да се наметне као реални партнер Запада. На том путу ДФ кочи предност власти у којој је чврст консензус за чланство у НАТО, али им иде у прилог што је већина грађана против чланства.

„Опозиционо“ дјеловање СНП

Да је ДФ имао секретара Државне изборне комисије, он би након предсједничких избора, када тај орган 24 сата није успио да преброји гласове, позвао Брисел и рекао да је гласање сумњиво и тражио поништење. Но, ту је био кадар СНП, друге по снази опозиционе силе, чије је дјеловање у више наврата било све осим опозиционо. Након што им се број посланика преполовио, СНП-овци су, умјесто оштријег, наставили са меким курсем, такозваног поправљања, а не само смјењивања власти. Са ДПС су изгласали мноштво закона, одбијали да подрже опозиционе предлоге за изборна правила, али своје актуелне и бивше функционере гурали на државне положаје. Тако су свог представника ставили на мјесто секретара ДИК, иако су већ објавили да неће имати кандидата на предсједничким изборима. Њихових има у руководствима Централне банке, ДРИ, Судском савјету… чак и Азмонту. Реизабрани предсједник Срђан Милић наставиће са таквом политиком, а са ДПС, како је рекао, неће док је актуелна гарнитура на њеном челу. Да ли ће СНП и на наредним изборима то опет однијети половину мандата или их избацити из парламента, зависи и од потеза јаке фракције коју предводи Алекса Бечић.

Опозиција је, као и власт, препуна слабости, с тим што дјелује у јединој европској земљи у којој власт никад није смијењена. То ће рећи да грађани не могу закључити да су недорасли да владају, јер нијесу имали прилику да покажу колико могу на предугом црногорском путовању од животарења ка бољем животу. –

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: