На данашњи дан: Уговор Црне Горе и Србије да српске интересе бране заједнички

На данашњи дан, 24. октобра 1908. године поводом анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, склопљен је уговор између Црне Горе и Србије, којим је изражена одлучност обје државе да своје интересе заједнички бране оружјем, ако буде потребно, што ће, како је у уговору записано, зависити од процјене и споразума надлежних фактора Црне Горе и Србије.

Када је Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине, у овај догађај су, посредно или непосредно, били укључени Руска империја, Османско царство, Француска, Велика Британија, Италија, Краљевина Србија, Књажевина Црна Гора и Њемачко царство. Актом анексије, изведеним без претходног споразума са великим силама, које су јој на Берлинском конгресу дале мандат за окупацију Босне и Херцеговине, Аустроугарска је извршила очигледну повреду међународних уговора и изазвала живе протесте у Европи.

Представници православних и муслиманских народних организација дали су изјаву да је анексија извршена без питања и против воље становништва и упутили су посебну делегацију у европске пријестонице да ту изјаву ставе до знања великим силама. У Србији и Црној Гори је анексија изазвала велико узбуђење јер се осјећало да се Аустрија тиме учвршћује на Балкану, да дубоко погађа националну будућност Срба и да жели да угаси све наде у будућност велике самосталне српске државе. Срби су се ријешили на крупне жртве; протестовали су у свим пријестоницама, спаљиване су заставе Аустроугарске.

Створили су Народну одбрану с циљем да смири партијске страсти и прикупи добровољце за евентуалне борбе. Под притиском општег нерасположења у Европи, у жељи да спору одузме европски карактер, Аустрија је са Османским царством склопила споразум платила јој одштету и почела припреме да силом угуши српске протесте. Српска влада је била принуђена да да изјаву да анексија не погађа њене интересе и да ће на својој територији спријечити дјеловање против Аустроугарске. Анексијом Босне и Херцеговине српско питање добило је европски карактер, јер је у цијелом свијету остављен утисак да је Аустроугарска извела незаконит акт и да му је као праву аргументацију дала само силу. За Србију и Црну Гору овај удар био је од користи: упозорио је на блиску опасност, ставио крупна национална питања изнад партијских, извео концентрацију народних снага и изазвао јачање национализма и националне солидарности.

Ова криза се сматра уводом у Први свјетски рат.

Приредио: Миомир Ђуришић, Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: