Путеви
Војислав Гледић
Јутарњи часови из ноћи излазе
И небо разлива видика ширину:
Са околних брда
Измаглица копни –
Лагано напушта уснулу котлину.
И док Сунце шири све радости своје
И земљу подстиче на нова буђења,
У сјетној је души
Хладноћа остала
Са духовном чежњом животног чуђења.
Како се темљно стварност окренула
Од своје прошлости вјековима дуге:
Од ранијег духа
Љубављу грађеног –
Себи одабрала сад путеве друге.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
