Рожајац са дјецом протестује испред Владе: Болесни и гладни, а помоћ ниоткуд не стиже

Рожаjац Зећа Хонсић (71) jе прошле седмице са четворо малољетне дjеце протестовао испред Владе Црне Горе, покушаваjући да укаже на краjњу биjеду у коjој живи његова шесточлана породица.

Хонсић, о чиjоj социjалноj угрожености jе „Дан“ писао у више наврата, казао jе да га jе мука натjерала да с дjецом стоjи испред Владе.

-Суочен сам с тешким животним проблемима, jедва преживљавамо од 200 еура пензиjе коjу примам. У више наврата сам се обраћао надлежним институциjама за помоћ да бих прехранио дjецу, али на моjе недаће мало ко обраћа пажњу. Да циjели дан причам, моjе муке не могу описати риjечима. Живимо у трошноj кући без воде и купатила у коjоj практично нема ничега, jер од 200 еура се не може ни преживjети – каже Хонсић.

Истиче да више од 50 еура троши на љекове коjе купуjе за себе и своjу тешко обољелу супругу.

-Ми смо сви болесни. Jа имам доста година и ниjесам кадар да радим и додатно зарадим. Супруга jе тежак болесник, а четворо дjеце редовно водим на прегледе у Центар за аутизам у Подгорицу. Да бих их лиjечио, морам прво да позајмим новац за пут, а када наплатим трошкове онда се и раздужуjем.

Принуђен сам да до центра Рожаjа пjешачим неколико километара jер немамо возило и тако доносим намирнице на леђима што ми причињава огроман терет. Да смо здрави, у свему бих имао помоћи од дjеце, коjа због своjе болести нијесу просвиjећена и не могу без мене да се крећу. Старост и болест су ме притисле, тешко ћу издржати – jада се Хонсић, коjи апелује на предсjедника Владе Здравка Кривокапића да нађе могућност и помогне његовоj породици.

–Жао ми jе што нијесам, када се то могло, отишао преко границе. Неко би нас прихватио и дао нам храну. Ако држава не може да нам помогне, нека нам помогне да одемо одавде. Jа сам лоjалан и поштен грађанин, дjеда су ми убили Италиjани док jе бранио Црну Гору и не знам ни гдjе му jе гроб, а његови праунуци данас немаjу хљеба да jеду.

Очарао ме jе гест психиjатра Крговића коjи лиjечи моjе синове када jе недавно из џепа частио дjецу што ми даjе наду да jош увиjек има добрих људи коjи осjећаjу туђу невољу. Живjећемо и без купатила, али моjој дjеци треба хљеб и кров над главом – казао jе Хонсић.

Дан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: