Хелтер Скелтер: Суноврат и Данске у грађански рат?

У понедељак, 22. новембра, гост Пресинга и београдске књижаре Делфи, у оквиру СКЦ-а, био је дански писац Јенс-Мартин Ериксен. Повод је био излазак његовог романа „Хелтер Скелтер“, у преводу на српски језик.

На самом почетку, по ријечима Предрага Црнковића, плодотвотног писца и преводиоца пређашњих Ериксенових романа који су штампани код нас, „Зима у освит“, „Мала летња игра“ и „Бели конопац за Филипа Депреа“, уједно, уводничара и водитеља синоћњег књижевног сусрета, ради се о збирци есеја угураних у шињел романа. Поглавља романа састављеног од четири цјелине, могу се читати, макар, на исто толико начина. Апострофиран је хришћански приступ ишчитавању књиге, за који сам аутор подозрева да се читалац који довољно не познаје Библију неће најбоље снаћи у дешифровању прочитаног. Можда најузбудљивија, а за српску публику, свакако, интриганта тема је колоплет фиктивних догађаја, који ће на странице романа увести Радована Караџића, Синишу Михајловића и друге познате савремене Србе, али овог пута, искључиво као књижевне јунаке, уз нагласак аутора да о њима неће изражавати никакве моралне судове, већ ће му, надаље, послужити да сецира непосредну мрачну будућност Данске и могућност њеног скорог суноврата у грађански рат.

За неке од изолованих пасуса у роману, аутор додаје да када би којим случајем били написани и објављени на Фејсбуку – аутоматски би били бановани (одстрањени), што нас доводи и до још једног обрасца помоћу којег бисмо могли да разумијемо само штиво романа. Прво као манифест како се долази на власт. Друго као упутство на који начин може тријумфовати десница на Европском сјеверу. Аутор у том смислу наводи књижевника Селина, а истиче и књигу „Техника државног удара“, знаменитог Курциа Малапарте, као штива која су му помогла у, скоро, десетогодишњем раду на уобличавању овог црнохуморног романа дистопије.

У роману Јенс-Мартин Ериксена неће изостати ни анализа генезе владавине мултикултурализма, што нас доводи до Уелбековог „Покоравања“, с тим да дански писац у свом роману прати фиктивну мрежу руског ФСБ-а као главног дестабилизатора европских прилика.

Дански писац, његов српски преводилац, и заинтересована публика, кроз форму питања и одговора, дотакли су се више актуелних тема, па, је тако, писац Јенс-Мартин Ериксен навео актуелну мигрантску кризу на пољско-белоруској граници као доказ своје далековидости и дара у прорицању догађаја у политичкој будућности Европе.

С обзиром да је аутор овог текста, боље рећи извештач о интересантним културним догађајима у Београду, као што је био овај у СКЦ-у, и сам био уредник књиге једног домаћег, ангажованог писца, у којој се нашла и једна дистопијска прича о Државном удару у Црној Гори, дошло се до питања о томе да ли је могуће да су маштовити креатори фамозног лажног државног удара у Црној Гори имали увид у Кристенсенову фикцију. На то је дански писац одговорио да не прати и не познаје прилике у нашем дворишту те да је конструишући свој роман, прије свега, имао на уму развој догађаја у рату на територији Босне и Херцеговине и Републике Српске…

Иако ријетка, дистопијска књижевна штива, све чешће најављују или се, пак, поклопе са ониме што ће се догодити у будућности (Уелбек, Јенс-Мартин Ериксен и други), а повезано је са искуствима Истока и Балкана.

Никакво чудо што политички догађаји на Балкану постају инспирација за оно што ће се у будућности догодити и самој Европи. Стога би било добро да се пажљивије позабавимо и сличном, не публицистичком, већ ангажованом књижевношћу код нас, њеним ауторима и садржајима који прате нашу стварносну друштвену и културну сцену. О тим писцима и дјелима неком другом приликом.

Роман се може купити у свим Делфи књижарама по цијени од 1199 динара, а за очекивати је да се ускоро појави и на књижарским полицама на југу.

Културни извештач из Београда: Срђан Мрђеновић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: