Почели Цвијићеви дани у Лозници

Манифестација „Цвијићеви дани“, која се традиционално приређује у Лозници, родном граду знаменитог научника Јована Цвијића, вечерас је отворена изложбом која је посвећена његовој улози током Првог светског рата, и Париске мировне конференције.

Директорка лозничког Центра за културу „Вук Караџиц“ Дајана Ђедовић је рекла да је циљ манифестације да се сваке године изнова откривају нове димензије и аспекти Јована Цвијића, пре свега као научника, али и као човека који се бавио и хуманитарним радом, што је широј јавности мање познато.

Ауторка изложбе, географ Центра за културу „Вук Караџић“ Биљана Радичевић је рекла да су на изложеним плакатама представљене бројне фотографије научника, његове личне белешке, као и дописнице и преписка коју је водио са значајним личностима тог времена, а које су преузете из архиве Српске академије наука и уметности.

Према њеним речима, Јован Цвијић је имао веома значајну улогу у Првом светском рату када је 1914. године у Нишу објављен његов научни рад „Јединство и психички типови Динарских и Јужних Словена“, при чему је приложена и његова карта будуће југословенске државе.

Овом изложбом, представљен је и као дипломата, који је од 1915-1917. године, више пута боравио у Лондону, Нешателу у Швајцарској и Паризу, где је кроз разговоре са тадашњим утицајним личностима упознавао европску јавност са стањем Србије, као и њеним ратним циљевима у Првом светском рату, објаснила је Радичевић.
„Последњи сегмент изложбе односи се на Конференцију мира у Паризу на којој је Цвијић био председник етнографско-историјске секције, и на тај начин директно учествовао у формирању граница будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца“ рекла је Радичевић.

Отварајући изложбу, историчарка Цветана Срећковић је нагласила да је Цвијић био веома доследан себи и свом научном утемељењу, не желевши при том да себе стави у службу политичких интереса, због чега је свој допринос земљи и нацији искључиво пружао кроз свој научни рад.

Према њеним речима, он је током свог истраживачког рада обилазио све делове Србије и суседних земаља, и савршено добро познавао како рељеф тих предела, тако и менталитет становништва, налазећи паралеле и везе између различитих јужнословенских народа у њиховом језику, менталитету и обичајима.
Сазнања до којих је тада дошао, објавио је у свом капиталном делу „Балканско полуострво“, што је, према речима Срећковићеве, допринело да савезници током рата, а касније и за време мировних преговора, уваже захтеве за стварање територије која ће чинити јединствену заједницу јужнословенских народа, Краљевину СХС.

Предавање председника Српског географског друштва Стевана Станковића „Јован Цвијић у свом и нашем времену“ биће одржано сутра у Гимназији „Вук Караџић“, док ће у Музеју Јадра бити представљен пројекат Матице српске „Атлас насеља Војводине“.

Манифестација се завршава у суботу, прославом Дана Основне школе „Јован Цвијић“ и Свечаном академијом која ће бити одржана у Вуковом дому културе.

„Цвијићеви дани“ се обележавају од 1995. године, а организатори овогодишње манифестације су Центар за културу „Вук Караџић“ и ОШ „Јован Цвијић“, под покровитељством Министарства за културу и информисање и града Лознице.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: