Мићовић: Св. Петар Цетињски је први извршио критику Црногораца

1 min read

3 године ‎ ИН4С

„Прву критику Црногораца извршио је Свети Петар Цетињски, рекавши: `Црногорци, ви сте сами себи највиши непријатељи. Чините што знате, а не знате шта чините`“ – напомиње Милутин Мићовић у интервјуу за Срну.

Приредио: Тихомир БУРЗАНОВИЋ

Књижевник Милутин Мићовић упозорава да је црногорским државним програмом било предвиђено да српска култура и њени аутори више не постоје, или, ако постоје, да се таква дјела ставе на индекс забрањених књига и аутора.

Мићовићево дјело „Луче у тами Црне Горе“, које је добило државну награду „Мирослављево јеванђеље“, нашло се на удару таквих снага.

Црногорски ПЕН центар спремио је петицију којом се тражи да му награда буде одузета.

„То само говори о количини патологије која је нарастала у Црној Гори, посебно двије посљедње деценије. У таквој атмосфери осиромаши човјеков ум и не може да поднесе ништа изван својих неоснованих мјерила. Књига `Луче у тами Црне Горе` јесте литература ослоњена на метафоре – она није партијска ни националистичка идеологија“, каже Мићовић у интервјуу за Срну.

На оптужбе да је, малтене, „државни непријатељ“, он одговара да се ради „бизарном тумачењу текста и лицемјерно-утилитарном патриотизму“.

„Прву критику Црногораца извршио је Свети Петар Цетињски, рекавши: `Црногорци, ви сте сами себи највиши непријатељи. Чините што знате, а не знате шта чините`“, напомиње Мићовић.

Осим Мићовића, на удару екстремно-националних осуда нашао се и жири који га је наградио.

„У овом жирију сједе интелектуалци са највишим научним и људским угледом у Црној Гори. Они су, такође, били скрајнути из црногорске културне јавности прошлих деценија. Њихова процјена и коначна одлука још више је ражестила ове духовно-маргиналне групе у Црној Гори“, објашњава Мићовић.

Он указује на чињеницу да је „Мирослављево јеванђеље“ темељно дјело српске културе и јеванђељске традиције, да је уписано у културну баштину свијета /УНЕСКО/ и да има своје мјесто бар у његошевској Црној Гори.

„Уосталом, Црна Гора стоји на тој традицији. Дакле, само онима који не могу да ухвате слојевитост метафора и свог културног насљеђа, то може да смета, па трпимо овакав њихов псеудопатриотски атавизам“, наглашава Мићовић.

Он наглашава да се „ова књига морала написати, јер је имала разлоге, како у савременим културолошким конфликтима у Црној Гори, а потом у његошевској и јеванђељској традицији коју баштинимо“.

Говорећи о промјенама које су се послије 30 година догодиле у Црној Гори, Мићовић потрврђује њихов значај.

„Да се није промијенило, не би ни разговарали о овом случају“, наводи он.

Милутин Мићовић напомиње да „стваралачки подвиг подразумијева пролазак кроз тешкоће, осуде, презир, али да оно што је писано са дубљим разлозима не може да се не види“.

„Српски писци у Црној Гори доиста су прошли у посљедњих неколико деценија организовану негацију и ниподаштавање, али једном и та идеолошка машина поломи своје зупчанике“, закључује Мићовић.