Митрополит Амфилохије: Они који воде Црну Гору су незналице
1 min read
митрополит Амфилохије
Митрополит Српске Православне цркве у Црној Гори Амфилохије саопштио је у интервјуу за Радио Слободна Европа да намјера владајуће ДПС да у партијски програм за предстојећи конгрес уврсти и питање обнове аутокефалне црногорске православне цркве, показује незнање оних који креирају државну као и политику владајуће партије о томе шта је црква и колико она постоји на простору Црне Горе.
“ДПС је на последњем састанку покренуо и питање тзв. обнове Митрополије црногорско-приморске, аутокефалне. То само показује да они који сада воде не само партију него и Црну Гору, да су незналице што је то црква”, рекао је за РСЕ митрополит Српске православне цркве у Црној Гори, Амфилохије, коментаришући најаву да ће владајућа Демократска партија социјалиста партијским програмом формализовати раније обећање предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да ће радити на обнови црногорске аутокефалне цркве.
Ђукановићева порука
Подсјетимо, Ђукановић је 8. јуна на партијској конференцији у Никшићу најавио да ће изградња црногорског друштва ићи путем који подразумијева, како је рекао Црногорску аутокефалну цркву.
„На том путу ћемо свакако радити на снажењу црногорског идентитета, неке важне кораке смо на том плану већ остварили, остао је још један важан корак којим ћемо такође исправити тешку неправду учињену Црној Гори на почетку 20. вијека, а то је обнова црногорске аутокефалне цркве. Допадало се то некоме или не, на томе ћемо предано радити“, поручио је Ђукановић.
Амфилохије је, за РСЕ полемисао и са званичним историјским тумачењем улоге и судбине цркве у Црној Гори:
“Митрополија црногорска, зовите је како хоћете, она овдје без прекида постоји 800 година. И та прича да је она укинута 1920. године је потпуно бесмислена прича, лажљива прича, морам тако да се изразим.
Она је само васпоставила свој однос са Пећком патријаршијом одлуком Светог синода Краљевине Црне Горе 1918. године, одлуком дакле црногорске Митрополије, црногорске цркве, како год се зове, јер митрополија значи црква.
Дакле, том одлуком је она прва која је васпоставила јединство Пећке патријаршије 1918, прије Карловачке митрополије и прије србијанске митрополије, и оне босанске и буковинско далматинске, које су у то вријеме постојале. Оне су све касније пришле том јединству Пећке патријаршије.
А она је остала иста она која је била, сво свештенство, монаштво, сав народ и црквена имовина – она је остала без прекида. Црква апсолутно ништа није промијенила, и говорити о обнови некакве црногорске цркве могу само људи који не знају што је то црква и који мисле да је црква партија. То је основни проблем дакле, и мени је веома жао што они који су сада на власти у Црној Гори тако нешто предузимају. Што то значи обнављају и што да обнављају? Да обнављају оно што је овдје без прекида осамсто година, цркву која је родила Црну Гору?”
Питање имовине
Амфилохије тврди да је црква на чијем је он челу, створила Црну Гору притом апострофирајући имовину што је суштински проблем у односима са државом Црном Гором:
“Данас, васпостављајући Црна Гора своју независност, она се темељи на оној цркви и оној држави коју је црква створила, и цркви која је била државна вјера. Е сад, одузимати тој цркви имовину и храмове, и сматрати да она не постоји него је сад треба поново стварати, то је ван здраве људске логике.”
Подсјетимо, црногорска Влада и Митрополија Српске православне цркве годинама се споре око статуса црквене имовине у Црној Гори. Након више покушаја да се то питање ријеши Влада је ове године изашла са предлогом закона коме се оштро успротивила Митрополија након чега је у читав конфликт укључена Венецијанска комисија, која је дала експертско мишљење. Након тога проблем са усвајањем закона је на неодређено одоложен.
Црногорска Влада средином маја усвојила је Предлог закона о слободи вјероисповести којим је предвиђено да ће сви вјерски објекти који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице, бити препознати као државна имовина. „Међутим, ако нека верска заједница располаже доказима да је на основу некад или данас важећих прописа постала власник неке имовине, држава ће то признати и поштовати. Тамо где таквих доказа нема, већ је реч о имовини коју је стварала и стицала држава Црна Гора и која представља културну баштину свих њених грађана, таква имовина биће уписана као културно благо, односно као државна својина Црне Горе“, саопштила је Влада.
‘Нема раскола у СПЦ’
На питање Радија Слободна Европа, да ли је поводом додјеле ордена пресједнику Србије Александру Вучићу од стране СПЦ коме се Амфилохије противио, дошло до раскола између њега и патријарха СПЦ Иринеја, Амфилохије тврди да раскола нема:
“Нема раскола у СПЦ, и последњи догађаји су само потврда да је црква живи организам и да ми епископи нисмо чланови партије, него људи који свако мисли својом главом, и са свим поштовањем према нашем Синоду и патријарху који је недавно овдје био наш гост и примљен са много љубави.
Један број наших епископа нису били за то да се господину Вучићу додјељује орден Св. Саве. Ја сам био смио кад смо били у Пећкој патријаршији, у то вријеме је било на стотине дјеце са Косова. Ја сам рекао да орден треба додијелити игуманији Пећке патријаршије и сестрама мученицама које су ту остале после свих гоњења и насиља и пријетњи… Орден свима мајкама на Косову које рађају дјецу, њима припада орден, то је наш став и ту се разликујемо можда од његове светости. Он човјек има право да тако схвата, али је и наше право да на свој начин сагледавамо савремена збивања”.
Александру Вучићу, председнику Србије у уторак увече у Београду уручен је Орден Светог Саве првог реда. Свети архијерејски синод одликовао је Вучића, Милорада Додика, српског члана Председништва Босне и Херцеговине, као и патријарха Српске православне цркве (СПЦ) Иринеја, поводом јубилеја – осам векова аутокефалности Српске православне цркве.
Орден Светог Саве првог степена Вучићу је уручио патријарх Иринеј.
(Радио Слободна Европа)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
РУМУНСКА ЦРКВА ДОБИЛА ЈЕ АУТОКЕФАЛНОСТ ОД СРБСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ 1925 г. под притиском краља Александра. За вријеме владике Данила Подгорица и други дјелови припојени су Митрополији Ц.П.
Режим 30година влада на подјелама православног народа које је смишљено подијелио на традиционалне црногорце-србе (источни круг цивилизације)и посмодерне дукљане-монтенегрине, (римски круг цивилизације).
Vlast u Montenegru sve vise tone u ludilo. Nema lijeka.
Dostojan.
ma vlast samo pare interesuju i obaveze iz konkordata, a crkva ima zdravu, domaćinsku ekonomiju, zemljište, prihode, nema kredite, nije unijatska
Kriminalni bezboznici!
Tupa Ristova rijech u zadnje vrijeme. Zatupljena izgleda namjerno ili namjerno. Zna on mnogo juche i oshtrije, ama neshto se upetlja I sve jedan korak ustranu a onda jedan naprijed, a dva nazad. Juche mu lieutenant Gojko prizna da je Crna Gora imala 200 godina duzhu drzhavnost od Srbije, a on danas reche za Crnogosrku Mitroppliju “ Zovite je kako ochete, I ka Crnogorska Crkvu je zovite, ali je ona odhje na OVIJEM prostorima jedina neprekidno 800 godina. Ako je od Rista mlogo je u jedan dan.
Nemojte se shjekirta ako Gojko sutra dan nedhje nezamota ka iz duvanske kutije kako eto ako treba Crnogorska Pravoslavna Crkva da je ona tu I da se netreba obnavljati shto Rigo reche, sami che to Rigo I Gojko obavit. Shou….
A Zato vrijem Srbske novine pishu kako su Srbska Drzhava I Srbska Crkva ka dvije ruke u tijelu I rade zajedno ka u doba Neimanjicha.
Shto che rechi da su Crnogorska Drzhava I Crnogorska Crkva one ajosh dvije ruke u tome tijelu, a to jedino mozhe da budne neki Bog Shiva iz Hidu mitova. Ako je jedna drzhava onda je jedna Crkva. A ako su dvije drzhave onda su dvije Crkve, da ni nebi kojijem sluchajem Srska Drzhava I Srbska Crkva radicle o vratu i kichmi Crnogoraca, Crnogorske Drzhave ka shto su nam bili ugasili Crkvu.
Последњих година, а загрцнуто и агресивно ових дана за нама, бучно се најављује и промовише аутокефалност тзв. црногорске православне цркве што увелико збуњује мање обавијештену јавност утолико више јер се бесрамно фалсификује историјска истина. Да бисмо помогли људима да знају о чему је овдје ријеч, морамо почети са фундаментима који су неспорни када се елаборира ова тема, а које сам и ја као дудгогодишњи члан редакције “Србобран“-а, беранског листа за обнову српске културе и традиције, јавно објавио као своје истраживање на ову тему у октобру 2001. године под насловом “О аутокефалности цркве“. Није на одмет поновити кључне принципе које нико не може дерогирати па ни политички мисионари, атеисти и комунисти, који јуријашу на све српско како би помогли новим колонизаторима чије су уцијењене слуге. Прво питање, које се не може избјећи, јесте: чиме је мотивисана дрека новопечених црногорских аутокефалиста?, питао сам се на почетку свог горепоменутог текста и одговорио једин могућом њиховом инспирацијом – несумњиво је да су пиони у игри злочиначке папске државе која наставља свој прљави рат против православља. Ватиканска агресивна пенетрација у Македонији, Прибалтику, Украјини, Русији па чак и у Грчкој, очигледна је и не треба ју посебно доказивати. То је наравно сфера политике, а не права. А шта каже црквено право?
Свака црква која тражи аутокефални статус може га добити од Мајке цркве, тј. од цркве у чијем је саставу. Ако од ње не добије сагласност, ниједна је православна црква не може признати. Типичан примјер је Македонска православна црква, коју осим Ватикана не признаје ниједна православна црква, јер није добила од матичне Српске православне цркве сагласност за аутокефалност.
Црногорска митрополија се налазила у Српској патријаршији у Пећи, коју је турски султан Мустафа III укинуо 1766. године. У раздобљу од 1766. до 1920. године она је живјела самостално, али признање – аутокефалност – није добила. Наиме, пошто је према канонском односно црквеном праву њена мајка Српска православна црква била насилно укинута, она је своје признање односно аутокефалност могла тражити и добити само од Васељенске патријаршије у Цариграду (Истанбулу). Међутим, црногорска црква није то никада затражила па ни добила томос (повељу), којом би јој Васељенска патријаршија признала аутокефалност. Српска православна црква је, на подручју тадашње Србије, 1789. године тражила и добила томос о аутокефалности. Црногорска митропилија га није тражила, као уосталом ни Карловачка митрополија, па се стога не могу сматрати аутокефалним са становишта црквеног права.Зашто у то вријеме није тражена аутокефалност црногорске цркве сасвим је јасно: за разлику од данашњих уцијењених сепаратиста, ни Црногорска митрополија ни владарска династија Петровић Његош није служила туђим интересима, него јој је живородни циљ био обнова српске државе и Српске православне цркве са сједиштем у Пећи. Цетињска митрополија је била једина епархија у оквиру укинуте Пећке патријаршије која је сачувала своју слободу и остала непотчињена ни према Цариграду ни према Москви, па се се њени митрополити осјећали као прави насљедници српског патријарха, носећи титулу егзарха (чувара, надзорника) Светог Трона Пећке патријаршије, у периоду 1766-1920. године.
Зато је неопојано смијешно да данас било која свјетовна власт “зацрта у својој агенди“ проглашење аутокефалности једне цркве, јер она то може добити само у канонској процедури односно поштовањем црквеног права по коме тако нешто може учинити само Мајка црква, у чијем окриљу она постоји и од које затражи и добије сагласност. Изван тога, никад и нико јој то не може “опослити“. Актуелни црногорски сепаратисти и њихови историчари, упрегнути у коло историјског фалсификовања црногорске историје, позивају се на члан 1 Устава Светог Синода Црногорске митрополије из 1903. године и члана 40 Устава Књажевине Црне Горе из 1905. године, гдје се наша Митрополија назива “аутокефалном“, али неће да саопште јавности истину да ју је тако назвао својом вољом књаз самодржац Никола I, дакле свјетовна власт, а да статус аутокефалности није стекла канонским путем односно одлуком Васељенске патријаршије у Цариграду! Обновом Српске патријаршије 1920. године и повратком Црногорске митрополије својој матици Српској православној цркви, важну историјску улогу имао је Митрофан Бан, за кога дежурни фалсификатори монтенегринског режима такође лажно свједоче да је био “аутокефални митрополит“, иако је он био апсолутно ношен идеалима уједињеног Српства и поновне обнове СПЦ и српског патријарха!
Дакле, да би једној цркви била призната аутокефалност, она мора да испуни неколико незаобилазних услова:
– да тражи признање аутокефалности (да добије томос од Мајке цркве у чијем се окриљу налази),
– да хиротонију својих црквених поглавара врши на својој (а не на страној територији!),
– да мора имати најмање три епископа (што Црна Гора није никад имала!),
– да има довољно свог свештенства и монаштва за нормално функционисање Цркве (да посједује богословију и теолошки факултет),
– и да испуни још подоста додатних критеријума да би се квалификовала за могућност да затражи признање аутокефалности, које ћемо овом приликом изоставити.
Још једном, данашњи фалсификатори историје не пишу да је Црногорска митрополија у ствари преименована светосавска Зетска митрополија (уздигнута на ранг митрополије 1346. године када је српска архиепископија уздигнута на ранг патријаршије, те да Црногорска митрополија није никакава “Црногорска аутокефална црква“ која им је тек тако затребала одједном из истих побуда које су се прије Другог свјетског рата осмислили Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија, оснивајући црногорски сепаратистички покрет и активно учествујући против Срба у оквиру НДХ. Свети Василије, а не грађанин Острошки постоји читав вијек прије него је Црна Гора постала држава, чак и да узмемо да рачунамо од 1796. (битке на Крусима) или 1858. (битке на Граховцу) а не од Берлинског конгреса 1878. године! Утврђивањем ко је градио црквене храмове по Црној Гори партијска комисија ДПС мора доћи до података да су их све подигли српски великаши, а да су их Турци поробили у једном (дужем) периоду историје и како ће то данас успјети легално конфисковати у корист државе када нема објекта који је она држала за своје, јер је по сваком демократском законодавству – црква одвојена од државе? Карл Шмит такво нормирање назива “примитивним правом“ а Црна Гора је “кандидат за улазак у Европску унију“, убјеђују нас, па баштини позитивне тековине међународног јавног права – поштујући канонско односно црквено право.
Tesko Vama Vladiko sa ovakvim neznavenim narodom.
Зашто се у последње време говори о Митрополији црногорској,уместо да се користи њен званични назив – Црногорско-приморска, и то устима самих људи из Цркве? Брише ли се то Бока из титуле митрополитове и с којим правом!?!
Зар ће од некадашње историјски освештане титуле, која је крајем 20.и почетком 21.века у Митрополији брижљиво истицана – Митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски, на угоду великоцрногорштини и великоарнаутштини остати само – Црногорска митрополија? Да ли ће то бити још и на сугестију источног папе Вратоломеја који је у свом посљедњем душебрижничком писму Митрополију Црногорско-приморску Српске Православне Цркве подмукло именовао само као Црногорску митрополију, прижељкујући ваљда потајно њен прелазак под његово самовлашће? У вријеме најцрњег турског ропства,када су турско-арнаутски били и Подгорица и Никшић, а не само Скадар, захумски и цетињски митрополити нијесу се одрицали титуле скендеријски, а данас за љубав Грцима у јерархији Албанске Цркве и Албанцима нити обнављамо некадањи викаријат у Скадру,нити титулишемо митрополита цетињског и скендеријским!
Crnu Goru je stvorila Crnogorska autokefalna crkva , sa kojom vi iz crkve srba MCP-SPC nikakve suštinske veze nemate , sem što se poštapate sa njom kad vam zahvali kontinuiteta , vi ste crkva srba i „mina u temelje države Crne Gore“ .