А да већ једном тужимо НАТО?

Пише: Озрен Милановић

Биланс уништавања Србије: за 78 дана непрекидног бомбардовања Србије снаге НАТО-а дејствовале су пројектилима на 986 цивилних објеката, од чега је 119 потпуно уништено, а 867 тешко оштећено.

На 113 локација бачено је 50.000 пројектила с осиромашеним уранијумом, а 57 објеката је гађано забрањеним касетним бомбама. Убијено је више од 2.500 цивила, међу којима је било 79 дјеце. На градска подручја избачено је 156 контејнера са 37.440 касетних бомби.

Само материјална штета у Србији процијењена је на више од 120 милијарди долара. Неколико свјетских лабораторија доказало је да је у том оружју постојао плутонијум који се налази само у нуклеарним електранама. Намјерно су бомбардована хемијска, нафтна и електро постројења, гдје су нападачи тачно знали која количина јако опасних токсичних средстава постоји. И то је све отишло у ваздух, воду, земљу. Око два килограма гвожђа на сваког становника. „Хуманитарна акција” претворила се у хуманитарну катастрофу која траје.

Било би добро да већ једном тим врсних српских, али и правника из ЕУ и остатка свијета, срочи тужбу, а држава би могла да приложи и сакупи за судске таксе и трошкове поступка. Оформљен је специјални тим састављен од домаћих и страних љекара и стручњака који утврђује посљедице експлозија бомби са осиромашеним уранијумом, а други тим својевремено је најављиван да припрема тужбу против НАТО-а.

Најбитније је то што је италијански суд потврдио узрочно-посљедичну везу између осиромашеног уранијума и обољевања војника који су били на бомбардованој територији. Војницима обољелим од рака и породицама преминулих суд у Италији одобрио је надокнаду штете у висини од 200.000 до 500.000 евра. Ми треба да тражимо исту одштету за наше грађане. Италијанима је било потребно пет година да на суду докажу узрочно-последичну везу између бомбардовања осиромашеним уранијумом и обољевања од рака, а Србији је њиховим доказима посао олакшан.

Питање репарације и компензације је законито и логично. Чланице НАТО-а које су учествовале у бомбардовању морале би, ако се примјене важећи међународни прописи, конвенције и резолуције, да исплате репарације за војне операције које су нам причиниле штету.

Србија јесте много закаснила са тужбама, али ратни злочини не застаријевају. Планетарно је лицемерје да су осуђени многи људи који су бранили земљу, а нису осуђени они који су је бомбардовали. Од намјере и идеје до конкретног поступка дуг је пут, али оклијевање постаје чудно. Морамо да вјерујемо да ће НАТО морати кад-тад да исплати накнаду за штету насталу бомбардовањем 1999, а да тај новац искористимо за обнову уништеног.

НАТО и послије 20 година сматра да је примјена силе без одобрења Савјета безбиједности УН била неопходна и легитимна и да је бомбардовање постигло свој циљ. Сједиште НАТО-а је у Бриселу, па би за почетак требало видјети шта надлежни територијални суд у Бриселу мисли о том легитимитету.

Извор: Политика.рс

Прочитајте још:

27. март 1941. И гроб и роб

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: