А сад адио: Јаско-фијаско напушта „мјесто злочина“

Пише: Дарко Папић

Судећи по медијским наводима, Јасмину Репеши су одбројани дани на клупи подгоричке Будућности. Све осим оваквог расплета било би истинско изненађење. А, разлога је много.

Присуство Репеше у даљим „изазовима“ који очекују Подгоричане до краја сезоне – сасвим је непотребно. Будућност има више него квалитетан састав да се избори са конкуренцијом на локалном нивоу, и титулу из Бара врати у Подгорицу. Ово тим прије што једини потенцијални конкурент, Морнар, није ни блиједа сјенка оне екипе из прошле сезоне. Одласком Рели-Роса, а нарочито црногорског репрезентативца Нидама, Барани су изгубили и срце и душу екипе која је игром, али и резултатима, током прошле сезоне задивила и Црну Гору и регион.

Друга, и најбитнија ствар која одлазак Репеше чини извјесним, јесу – лоши резултати.

Када је крајем године управа Будућности уручила отказ Џикићу, а у новог шефа струке промовисала хрватског стручњака Репешу, утисак је да су задовољно трљали руке сви, осим навијача Будућности који воле и познају кошарку. Јер, именовањем Репеше управа је „опрала“ руке од лоших резултата у првом дијелу првенства, Репеша је значајно поправио свој салдо на банковном рачуну, а конкуренција је добила – неочекивани поклон, који је, испоставиће се, и умјела да искористи. 

Бар онај дио кошаркашке публике који је пратио Репешин рад у репрезентацијама Хрватске и БиХ, те Цедевите и Арманија, био је сигуран да је руководство Подгоричана погријешило. Репешине  екипе по правилу играју безвољно, без јасне стратегије и идентитета. На клупском плану, Репеша увијек јасну предност даје странцима (чак и оним сумњивог квалитета) у односу на домаће играче. Такође, Репешин рад обично прати и одсуство квалитетне и благовремене реакције (прилагођавања) на потезе колеге из супарничког табора, и сходно томе, и одсуство врхунских резултата.

Да ли је ишта од горе наведеног мимоишло Подгоричане?

Утисак је да није. Репешин рукопис је читак, лако препознатљив. Осим у ријетким моментима када је, ношена френетичним навијањем са трибина Мораче и мотивисана величином противника, Будућност заиста и успијевала да личи на ТИМ, све остало било је за заборав. Репеша, одавно познат и под надимком „Јаско-фијаско“, слијепо се придржавао свог рецепта за неуспјех.

Све конце игре препустио је странцима, до финала маргинализујући чак и улогу МВП-ја прошлогодишњег издања АБА лиге – Немање Гордића. Ерл Кларк није „проиграо“ нити је дјеловао мотивисано, Коти Кларк није личио на оног сјајног играча из руског првенства. Када је играо Норис Кол – сви остали су статирали. Битадзе није личио на самог себе, а Џексон и Бел су се утопили у сивило екипе. Такође, Репеша није покушао, логично ни успио, да се повеже са публиком, која је, на примјер, Радоњићу и Џикићу слијепо вјеровала – испоставиће се са разлогом.

У прошлогодишњем финалу, такође против Звезде, значајне улоге имали су сви домаћи играчи. Суад Шеховић је радио оно што најбоље зна – погађао тројке и играо одбрану, а Сеад, уз добру одбрану помагао је екипи офанзивним скоком, често и кошгетерским учинком. Допринос је дао и Зоран Николић, док су Данило Николић, Петар Поповић и Филип Баровић – блистали.

Али, све то је било под Џикићевом командом. Под Репешином – потоп. Губитком идентитета изгубило се све. У покушају да се прилагоде новим улогама и захтјевима хрватског стручњака, кошаркаши Будућности претварали су се у пуке статисте у драми у којој режија, али и главне улоге, припадају њиховим противницима. Као и титуле. Јер, ко озбиљан може да оспори да је, више него заслужено, овог пута титула завршила у рукама Црвене звезде.

Осим лошег рада и резултата, Репеша је, након другог меча у Београду у којем је његов тим поражен са 38 поена разлике, покушавајући да скрене пажњу са сопствене срамоте и понижења, одлучио да одигра „на сигурно“.

Распирујући мржњу између завађене, заслијепљене браће, овај циркузант купио је, испоставиће се, још само недјељу дана на клупи Будућности. А посљедице његовог „ангажмана“, у сваком смислу, осјећаће се још дуго.

Кошаркашки „злочинац“, све су прилике, напушта мјесто злочина. По некој изврнутој логици, требало би, након одређеног временског периода, и да се врати. Навијачи Будућности би тога требало да се плаше.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: