Апартхејд над Србима као стил живота: У Монтенегру нема мјеста за српски народ

Брутално гажење Устава, полицијска репресија, дискриминација Срба, непоштовање слободног исповиједања вјере као темељног људског права, покушај системског потирања српског идентита, језика, културе, сада и радикално цркве је „оквир“ у коме живе Срби у Црној Гори којих према последњем попису из 2011. има 28,73 посто.

На почетку сваке приче о положају српског народа у данашњој Црној Гори треба констатовати чињеницу да не постоји народ у Европи чија се права тако брутално газе као што је то случај са српским народом у Црној Гори.

Алексић: Антисрпство је званична национална идеологија у Црној Гори

О дискриминацији Срба у Црној Гори приликом запошљавања у државној администрацији, потирања њиховог идентитета и обрачуна са Српском православном црквом разговарали смо са послаником Демократског фронта Будимиром Алексићем. Он је казао да режим Мила Ђукановића над Србима спроводи политику апартхејда, односно политику националне, културне, духовне и економске дискриминације, сегрегације и обесправљивања.

„И то се једноставном анализом може показати. О озбиљности систематске дискриминације Срба у Црној Гори најбоље говори податак да их у јавном сектору има мање од три одсто. Дукљанство и антисрпство је званична национална идеологија у Црној Гори. То се види из школских програма и уџбеника, из медија, из изјава црногорских званичника итд. У органима државне управе, односно на руководећим мјестима у просвјети, здравству, судству и полицији, Срба готово да нема. Њихово присуство у наведеним структурама мјери се не процентима, него промилима. За дјелатност српских културних, научних и медијских установа у Црној Гори, ова држава никада није уложила ниједан цент, казао је Алексић.

Он је додао да ниједан српски културни дјелатник није добио статус истакнутог културног ствараоца.

Србе третирају као политичку, а не етничку популацију

„У последњих двадесет година ниједан Србин није изабран у Црногорску академију наука и умјетности. Јавни сервис РТЦГ током последњих двадесетак година ниједан секунд није посветио активностима српских културних и научних институција и дјелатностима српских научних и културних радника, наводи Алексић.

Према његовим ријечима, оно што највише забрињава јесте чињеница да актуелни режим српском народу не признаје субјективитет, односно право на националну самоидентификацију.

„Тај режим Србе у Црној Гори третира као политичку, а не етничку популацију. Штавише, Срби су за њих рушилачки и реметилачки фактор у Црној Гори и производ вишевјековне великосрпске идеолошке индоктринације и пропаганде. Сваки покушај представника српског народа у Скупштини Црне Горе да се српско питање стави на дневни ред и да се уопште расправља о правима Срба, третира се као национализам најгоре врсте и као удар на тзв. црногорски демократски пројекат, каже Алексић.

Срби се третирају, наглашава наш саговорник, као антидржавни елемент, а њихови политички представници, културни дјелатници, научни радници, и епископи Српске цркве оптужују се да не признају државу Црну Гору, што је класична замјена теза.

„Ствар стоји супротно: држава не признаје Србе у Црној Гори. Устав Црне Горе игнорише постојање Срба у овој држави. Актуелна власт у последњих 25 година спроводи потпуно отворену и добро осмишљену усташизацију Црне Горе: потиснуто је ћирилично писмо из свих државних установа и јавне свијести; српски језик је преименован у тзв. црногорски језик; забрањено је истицање традиционалне црногорске заставе – тробојке (која је уставом Књажевине Црне Горе била проглашена за народну заставу); власт је признала лажну државу косметских Албанаца; прогласила усташког идеолога и разбијача Југославије Стјепана Месића за почасног грађанина Подгорице, и последњих година шаље свога изасланика на прославу геноцидне акције „Олуја“ у Книн; Свети Сава је проглашен за окупатора; из наставних програма и уџбеника књижевности елиминисани су сви српски писци итд, појашњава Алексић.

Медијска пропаганда

Велики је дакле број примјера који јасно показују и потврђују да је Ђукановићева приватна држава одлучна да се обрачуна са цјелокупном историјом, традицијом, и меморијом овог народа и овог простора.

На сцени је насилна асимилација Срба и покушај њиховог превођења у националне Црногорце. То се ради, видимо из примјера које је Алексић навео, преко образовног система, преко културних институција, научних установа, умјетничког стваралаштва, медијске пропаганде.

У тај пројекат се улажу огромна средства из државног буџета и на томе двије и по деценије раде читави тимови режимских пропагандиста и псеудоисторичара.

Алексић је  нагласи да је посебан аспект тог обрачуна са Србима је покушај елиминисања светосавске српске православне цркве са овог простора на коме ова најстарија институција у Црној Гори егзистира преко 800 година.

„И то се ради по рецепту Анте Павелића који је у Хрватском државном сабору 28. фебруара 1942. образлагао одлуку да „у Хрватској држави не може бити Српске православне цркве“. Апсолутно истом логиком се руководи и М. Ђукановић који јасно каже да за ту цркву нема мјеста у његовој „црногорској“ држави. По узору на Павелића који је говорио да црква „мора бити под надзором хрватске државе и њезиних области“, и Ђукановић хоће да црква буде под надзором овдашњег режима и да се њене границе поклапају са државним границама Црне Горе, наводи Алексић.

Сличног става су и аналитичари Бошко Вукићевић и Игор Дамјановић, који су у разговору за наш портал казали да одређене грађанске партије и медији имају крајње лицемјеран однос према проблему са којим се суочава српски народ у Црној Гори.

Вукићевић: Срби не могу бити судије и тужиоци у Миловом режиму

„Прије свега, поводом папагајске приче „грађаниста“ како, наводно, потенцирање дате проблематике скреће пажњу са празних фрижидера, треба истаћи: национална дискриминација која се тренутно спроводи над српским народом у Црној Гори је у директној пропорцији са празним фрижидерима. Та је ствар јасна, не треба је посебно доказивати; рецимо, самим тим што неко не добија посао у државним институцијама и органима локалне управе, а квалификован је за њега, из јединог разлога јер је припадник „неподобног народа“ – његово дијете има мање од дјеце других и његов фрижидер је празнији, казао је Вукићевић.

Он је представио и бројчано, односно, процентуално колико је заступљеност Срба у државним институцијама Црне Горе.

„Запосленост у државним институцијама, које обухватају око 70.000 раних мјеста, а у којима Срба има око 5%, иако чине око 30% становништва. Наравно, у институцијама понекад нема мјеста ни за остале противнике режима, који се национално не изјашњавају као Срби. Али, таква се ситуација никако не може упоредити са националном дискриминацијом коју сам описао; то поистовјећивање је подвала коју често лансирају поменути тзв. представници грађанске свијести. Проста математика демантује ту тезу: ако у државним институцијама укупно има (а то су званични подаци) око 5% Срба (а на попису 29%), око 80% Црногораца (а на попису 45%), и око 15% осталих, ствари су јасне. Запослени су и они који нијесу гласали за ДПС, нарочито они из редова хард-кор дукљанског шовинизма, који се налазе у неким другим партијама. Али само 5% Срба, умјесто 30%. И ниједан директор основних или средњих школа. И готово ниједан тужилац или судија, рекао је Вукићевић.

Када се очекује да представници „грађанске свијести“, након оваквих података, завапе: „Ово је скандал, ово је фашизам, ово је нешто незамисливо у модерној цивилизацији!“, они лагано окрену главу и отпочну причу о „скретању пажње“ истиче Вукићевић.

„Немоћан да се супротстави математици и званичној статистици, јер нико није добро прошао у сукобу са природним наукама, Мило је, коментаришући режимске апартхејдске политике које су супротне уставним обавезама, прије пар година прибјегао расним теоријама. Тако је „аргументовао“ да нијесу сви на исти начин „стручни и способни“ за посао у државним институцијама, па заступљеност на попису не мора да одражава запосленост у институцијама. Тиме је пригрлио аргументацију неких расних идеолога и српском становништву придодао квалификације мање способних, мање стручних, мање интелигентних, мање вриједних, од свих осталих. Сувишно је коментарисати такве прљавштине и такав шовинизам, каже наш саговорник.

С друге стране, а играјући у савезништву с Милом, неки се  питају: „зашто узимати за садашње стање као релевантне податке са посљедњег пописа; зашто не неке друге“?

„Ово је као да ја, као економиста, желим да израчунам актуелни друштвени бруто производ САД, па одлучим да не узмем као релевантан број становника државе са посљедњег пописа становништва, него рецимо из 1960. Зар се не уочава у коликој би мјери то било апсурдно? Познато је да је великом броју грађаниста и режимлија жеља да број Срба рапидно опадне, али нека макар имају зрно интелектуалног поштења и не супротстављају се званичним подацима, ма какви они били, нити природним наукама, рекао је Вукићевић.

Дамјановић: Мило створио државу са непостојећом историјом

Аналитичар Игор Дамјановић каже да овдје није ријеч само о дискриминацији једне друштвене групе, већ и о перфидном покушају брисања трагова аутентичне Црне Горе.

„Црне Горе Петровића, државе у чијим школама су се учили предмети српски језик, српска историја и земљопис српских земаља, а Свети Сава обиљежаван као државни празник, истиче Дамјановић.

Дакле коначан циљ дискриминације грађана који се изјашњавају као Срби је, сматра Дамјановић, затирање трагова аутентичне Црне Горе умјесто које режим Мила Ђукановића жели да створи Монтенегро, државу са непостојећом историјом.

Марковић одбацује оптужбе о асимилацији

С друге стране, премијер Душко Марковић је недавно у интервјуу Телевизији Црне Горе одбацио оптужбе о асимилацији српског народа.

“Асимилација подразумијева да држава притиска грађане да се не би изјашњавали онако како се осјећају. За десет година је повећан број црногорских грађана који се изјашњавају као Срби за више од три пута. То је доказ да је Црна Гора слободно и демократско друштво и да се они могу изјашњавати како осјећају и како желе”, рекао је премијер Марковић и одбацио оптужбе да нема Срба у администрацији.

Докази о фрапантној дискриминацији Срба у Црној Гори

Докази о дискриминацији Срба у Црној Гори, налазе се у званичном документу Владе Црне Горе који се зове „Информација о заступљености мањинских народа и других мањинских заједница у државним органима, органима државне управе, органима локалних управа и Државном Тужилаштву“.

Документ је објавило Министарство за људска и мањинска права, 2015. године, и на основу њега видимо износимо следеће податке:

• Апелациони суд, од 27 запослених, Срба НЕМА
• Управни суд, од 21 запосленог, Срба НЕМА
• Врховни суд, од 46 запослених, Срба НЕМА
•  Вијеће за прекршаје, Срба НЕМА
• Дирекција јавних радова- Срба НЕМА
• Дирекција за развој малих и средњих предузећа – Срба НЕМА
• Дирекција за заштиту података-  Срба НЕМА
•  Државна комисија за контролу поступка јавних набавки – Срба НЕМА

Такође, без Срба је Фонд рада, Фонд за обештећење, Фонд за заштиту и остваривање мањинских права, Комисија за спречавање сукоба интереса, Управа за антикорупцијску иницијативу, Управа за игре на срећу, Управа за кадрове, Управа за заштиту културних добара, Управа за збрињавање избјеглица, Секретаријат за развојне пројекте.

У Генералном секретаријату Владе Црне Горе, од 106 запослених, нема Срба, као ни у Министарство науке,  Министарству рада и социјалног старања и Министарству правде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: