Абазовић: Измјене закона биле неопходне, ТС био екстремно политизован

Измјене Закона о државном тужилаштву, око којих је било великих контроверзи, морале су бити направљене јер је бивши Тужилачки савјет био екстремно политизован, казао је потпредсједник Владе Дритан Абазовић.

Он је то оцјенио на округлом столу НВО Акције за људска права поводом представљања извјештаја о раду Тужилачког савјета – „Анализа поступака избора, напредовања и утврђивања одговорности тужилаца у Црној Гори у периоду 2020-2021“.

Абазовић сматра да је остала само нада да се изаберу сви чланови крњег састава ТС-а, али да Црна Гора има амбицију да се добије то ново, важно тијело, тужилачке организације.

Абазовић је на конференцији казао да је жеља да имамо бољи Тужилачки савјет, који ће бити проактиван и да тужиоцима обезбиједити да неселективно раде без притисака.

„Сви имамо једну мисију – да имамо деполитизовано тужилаштво, које неће чекати. Као друштво немамо капацитет да неке дионице трчимо брже, ми сада због једног имена и политичких игара немамо нови ТС. Они имају матрицу рада, промјена матрице размишљања, освјежење и зато је много важно ко ће бити нови врховни државни тужилац јер је ова ситуација у тужилаштву незавидна“, рекао је потпредсједник Владе.

Абазовић је казао да не треба правити баук од промјена у тужилаштву, већ да се вриједне особе препознају и награде, док они који опструишу промјене треба да се или пензионишу, или да се ставе на нека мјеста гдје неће правити велику штету за ту институцију.

Извршна директорица ХРА Теа Горјанц – Прелевић је казала да је сагласна са потпредсједником Владе, али је нагласила да би више вољела да члановима бившег ТС-а престао мандат након покретања поступка одговорности.

Аутор извјештаја ХРА, адвокат Веселин Радуловић, нагласио је да су у закључцима навели да Измјене Закона о државном тужилаштву нијесу биле довољног квалитета за потребну реформу тужилачке организације.

„Циљ измјена Закона о државном тужилаштву био је да се, у циљу реформе, тужилаштво у већој мјери подвргне политичкој контроли, посебно у погледу измјене састава ТС-а и прекида његовог мандата. Овлашћење да прогласи састав Тужилачког савјета није требало пренијети са предсједника државе на предсједника Скупштине, с обзиром на то да је законодавна власт већ доминантно укључена у избор чланова савјета. Било је довољно да се то овлашћење прецизира и тако спријечи евентуална опструкција, сматра Радуловић.

Он је навео да се поступање старог ТС-а по притужбама због незаконитог рада показало као недјелотворно средство за провјееру поступања рада тужилаца иако је било случајева озбиљних пропуста и повреда закона.

„У малом броју случајева (укупно седам) гдје је констатовано да је притужба била основана, Тужилачки савјет је такође дао упутство како да се отклоне пропусти и није разматрао могућност утврђивања дисциплинске одговорности или кршења Кодекса“, навео је Радуловић.

Руководилац Министарства правде и људских права Сергеј Секуловић казао је да систем етичке и дисциплинске одговорности треба унаприједити и да потпуно има исто мишљење као што је то навело ХРА у препорукама извјештаја.

Секуловић је казао да не види разлог да вршилац дужности ВДТ-а не буде ван тужилачке организације.

„Систем мора да функционише, али и људи су на првом мјесту. Ви за в.д. ВДТ-а можете да ставите личност која је политизована или не, али је кључно да напокон изађемо из в.д. стања. Треба приступити измјенама Закона о допунама Закона о државном тужилаштву, а мој апел је – хајде да изаберемо људе у ТС, јер је алтернатива томе блокада система и мислим да смо у минут до 12“, казао је министар Секуловић.

Државна тужитељка Врховног државног тужилаштва Јелена Ђалетић је у име в.д. ВДТ-а Дражена Бурића и тужилаштва казала да је важна непристрасност рада Тужилачког савјета.

Она је нагласила да сматра да има простора за измјену законских услова за измјену састава Етичке комисије.

Виши савјетник за владавину права Амбасаде Краљевине Холандије Александар Момиров казао је да јачање владавине права је кључни пут спољне политике Холандије.

„За Холандију је битно да државе приступнице ЕУ морају да ојачају владавину права и да та потреба се не прекида ни уласком у ЕУ. У овом извјештају се препоруке поклапају са извјештајем ЕК и Венецијанске комисије. Постоје стандарди и они показују правац којим треба ићи у процесу мијењања закона и примјени“, казао је Момиров.

Он је казао да препоруке не треба схватити као критику, већ као пружену руку да се нешто мијења.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: