Абазовић: Јавним добрима ће управљати држава или онај кога она одреди!

„Јавним добрима ће управљати држава Црна Гора или онај кога она одреди“, поручио је премијер Дритан Абазовић, након што је Влада повукла низ одлука којима је “критична инфраструктура” прешла из приватног у државно власништво.

Влада је недавно омогућила државној Електропривреди да за 20 милиона купи никшићку Жељезару, а претходно је увећала капитал у Луци Бар са 54 одсто на 78 одсто, и почела преговоре о куповини – повратку у државно власништво, контејнерских терминала “Port of Adria” (ПоА). Држава преко свог предузећа “Морско добро” преузима монополску трајектну линију Каменари-Лепетани од приватне фирме “Поморски саобраћај”. Лука Будва и пристаниште Пине у Тивту враћене су на коришћење општинама. Влада најављује и могућност оснивање државне телекумуникационе компаније.

O овим потезима и њиховој (не)оправданости говорио је Абазовић у интервјуу за “Вијести”.

Абазовић је казао да би се враћењем Луке Бар у комплетно државно власништво и евентуалним накнадним спајањем са ПоА отворила могућност Влади да уведе иностране партнере који ће обављати транспорт робе на линији Бар – Београд – Будимпешта, наводећи да се до сада показало да је Лука “слијепо цријево” региона. Он је казао и да постоји идеје успостављања још једне трајектне линије која би ишла од Зеленике, како би се растеретио саобраћај на приморју. Абазовић тврди и да ниједна одлука није донијета исхитрено, односно да су јој претходиле бизнис анализе и сматра да ће држава профитирати од послова са Жељезаром, трајектном линијом… У циљу побољшања квалитета услуге не искључује могућност приватизације Будванске ривијере, док поручује да су погодили “златну жилу” планом да држава има свог телекомуникационог оператера

Који су добри, а који су потенцијално лоши аспекти таквих потеза, посебно јер се држава у претходном периоду показала као лош менаџер?

Постоје компаније које су од виталног стратешког значаја за Црну Гору и које спадају у домен критичне инфраструктуре. Таква је Лука Бар. То је једина велика лука коју Црна Гора има. Досадашње њено управљање и њена сегментација се показала катастрофалном. Претпостављам да је разлог таквог односа према Луци Бар, то што је требало да служи као и до прије годину дана – искључиво за шверц и за неке нелегалне активности, а да све остало што она ради буде само некаква потпора да се потпуно не угаси. Идеја државе је потпуно супротна. Враћањем цијеле Луке у државно власништво, отварамо могућност да се разговара око потенцијалних нових, великих свјетских оператера, и идеја Владе је да њих уведе, а да се притом разговара са једном адресом. Та адреса је држава Црна Гора, независно ко буду у Влади. Дакле, држава ће имати могућност ексклузивног права да за своју критичну инфраструктуру бира партнера, уводи партнера и прави послове. Ми имамо ситуацију да расту луке у региону. Преко луке у Ријеци (Хрватска) се врши 39 одсто операције терета који иде према Србији, девет одсто терета који иде према Босни и Херцеговини, а двадесетак одсто иде према Мађарској, и ми једноставно остајемо као слијепо цријево само зато што нисмо спремни да урадимо неке потезе који су врло стратешки. Морамо да се отварамо према тим тржиштима који су у позадини. Кад је ријеч о Луки Бар, она сама по себи не значи ништа. Она мора да има повезаност жељезнице и ауто-пута. Модернизација жељезнице и аутопута се не ради да би грађани Подгорице ишли на скијању у Колашин, него да би се огроман транспорт одвијао на релацији Бар-Београд-Будимпешта… Одговорно тврдим, исто као у случају Жељезаре, да ако је преузмемо у стопроцентном власништву, ако купимо акције Порто оф Адрија, дуплираћемо приходе и вриједност Луке.

Кад је ријеч о Лепетанима, то је исто стратешка линија. Ми имамо један једини трајект. Проблем је што је тај трајект радио без концесије. Тачно, свако може рећи да му држава није то омогућила и ја сам ту солидаран, колико год то звучало чудно, са Поморским саобраћајем, зато што они не могу бити кривци јер држава није отворила концесију. Међутим, као неко ко се брине о јавном интересу, не можемо да нешто што остварује милионски профит годишње издајемо за 200 хиљада евра.

Сматрате ли да су неке одлуке било исхитрене, односно да иза њих не стоје озбиљне бизнис анализе?

Не да не не сматрам да су исхитрене, него су ово закашњеле одлуке. Ово су требале да раде претходне Владе.

За трајект – постоји овај вакуум док не дођу други трајекти. Трајект ће да оствари ове године приход вјероватно на нивоу од четири, пет или шест милиона еура. Толико је прошле године било аутомобила. Ви сад имате дневни промет аутомобила са малим трајектом “Василијем” који вози око 1.300 аутомобила дневно. Сваки грађанин може да израчуна пута пет еура, а плус не иду камиони. Нека сваки грађанин израчуна о каквом се бизнису ради. Дакле, неко каже “па зашто држава није претходно купила трајекте па онда мијењала”, зато што је држава хтјела да буде коректна и увијек ће то бити њен поступак. Она је хтјела и да да отказни рок, а и да да “Поморском саобраћају” могућност да или рентира привремену сву опрему и запослене држави, док се све не не ријеши или откупи. Нисмо могли да купимо трајекте, а да се сјутра отвори концесија, па да се онда направи заврзлама, да ми не знамо гдје ћемо с нашим трајектима. Пошто је поступак “Поморског саобраћаја” био такав какав је био, по мом суду врло предвидљив, наша идеја је да држава трајно управља трајектом, да уведе линију од јавног интереса и идеја је да се успостави још једна трајектна линија која би ишла вјероватно од Зеленике, зато што желимо да идемо у растерећење саобраћаја.

Када је ријеч о Жељезари тамо је било запослено 229 радника. Они су исказали своје незадовољство, са правом, због односа бившег менаџмента. Никшић је некад био велики гигант на нивоу бивше Југославије кад је индустрија у питању, и онда је потпуно бачен на кољена. И ми смо ту пошли од неке логике која би била заштита привреде на територији општине Никшић. Како нисмо успјели, иако је на почетку било и приватних компанија које су биле заинтересоване, да нађемо некога ко би можда као приватник преузео такође приватан посао, ми смо у контексту развоја наше енергетске политике и изградњу нових енергетских објеката у Црној Гори одлучили у једном тренутку да због огромне површине којом располаже Жељезара Никшић уђемо у тај пројекат. По “Делоитту” имовина је процијењена на 54 милииона еура, а ми смо то купили за 20 милиона еура. Дакле, овдје говорим само о имовини, о никаквој производњи и никаквим погонима. Само о имовини, о милион квадратних метара у срцу града, јер Жељезара ипак није негдје на периферији. И мислим да неће само бити 200 радника колико се сада запослило, него да ћемо врло брзо доћи у ситуацију да запошљавамо нове људе. Сама чињеница да новој Жељезари дамо могућност да се на њиховој имовини инсталирају соларне електране, што ће бити у њиховом власништву, ће омогућити компанији да покрије трошкове према запосленим. И то без друге производње

Како гледате на критике из дијела опозиције, али и из цивилног сектору, да је враћење компанија у државне руке, попут Жељезаре, прилика за нову злоупотребу јавних ресурса и партијско запошљавање?

Много тога сам чуо од опозиције, ово се не односи на цивилни сектор, али ништа утемељено нисам чуо. Дакле, они су Жељезару, ДПС и СДП, од 7.000 радника свели на 200. О каквом партијском запошљавању се прича, 200 радника колико је тамо радило, ја не знам која је њихова политичка опција, ради и сад. Сви радници који су радили за Тосчелик су остали и сад, хоће ли се неко други придодати, ја не знам. Нама је циљ да стварамо нову вриједност. Држава никоме није забранила да купи Жељезару. То је специфичан посао. Због кинеског тржишта Точселик није могао да ради добар бизнис у Црној Гори. Тосјали група је гигантска фирма, која има милијарде еура промета по свијету. Али ми не детерминишемо то тржиште, с тим што смо за наше становнике и за наше грађане дужни да се бринемо. Приватник има другу логику, која је потпуно океј… Држава само интервенише код ствари које су критичне. Ви имате “Белугу” која је приватна фирма, имате фабрику чипса која је приватна фирма, имате фабрику воћа који је приватна фирма. Која је то приватна фирма изразила жељу да ради нешто, а да је имала било какве рестрикције од Владе?

Што се тиче Луке Будва ми јесмо на суду са „Dukley Gardens“, али су исто радили без без без концесије. Дакле, не можете ви сада Луку Будва да доведете у ситуацију да ви без концесије наплаћујете мега јахтама и јахтама и обичним рибарима не знам какве цијене, да притом њихова услуга није на неком нивоу, а да се то ради ван процедура. Ми немамо ништа против, да они када се буду створили услови партиципирају у томе. До тада добрима, јер то специфична ствар, то није сладолед, привремени објекат или ресторан, већ је то једина марина која постоји у том у том граду, до тада, нашим добрима, државним добрима, ће управљати држава или кога држава одреди.

Кад је ријеч о Општини Тиват, имамо ситуацију да се одржавају концерти на Пилама, а рачун иде Општини Тиват која не управља Пинама, које су најљепши дио Тивта. И њихов захтјев да и ми то уступимо је потпуно оправдан. Дакле, морамо наша добра да стављамо превасходно у добра грађана, а ова добра о којима ми причамо то су типични примјери јавних добара, као што су плаже јавна добра, исто се односи на марине и на пристаништа. Немамо их пуно и док се не нађе неко згодније законско рјешење, државе ће управљати својим добрима.

А зашто се онда у овогодишњем Плану приватизације нашла и Хотелска група Будванска ривијера?

Није потребно да се приватизује и то што је стављена као дио плана не значи да иде на добош. Приходи које остварује Будванска ривијера су несразмјерно мали од онога што је њен укупни потенцијал. Од броја хотела са којима она управља, ниједан нема пет звјездица. Ако менаџмент може да дигне квалитет, нека то и уради, а ако не, онда нека нађе модел који није модел продаје, као што људи овдје мисле, јер су фрустрирани, зато што мисле да је то продаја као што је радио ДПС, да се неко угради и да то врло брзо пропадне. Ако се уђе у неки пројекат – потпуно је супротна логика. Циљ је да немамо полупансион који ће да кошта 40 еура, него који ће да кошта 100 еура. Циљ је да немамо неколико хотела са три или четири звјездице, него да у почетку имамо два хотела са пет звјездица, а касније можда и више. На тај начин имамо веће приходе за Будванску ривијеру, већи број запослених, бољу услугу и враћање Будве мало себи. Зато што је Будва лошом политиком из претходног периода доведена да се своди на масовни туризам. Логично је и потпуно компатабилно са интересима грађанима Будве, да она буде главни мотор црногорског туризма. Лично мислим да Будви недостаје да са пар пројеката већих карактера за трајно заузме мјесто локомотиве туризма у Црној Гори.

У најави је и оснивање државног телекомуникационог оперетара, који би био четврти на малом црногорском тржишту. Којом логиком се руководите у овом послу?

У најави је и оснивање државног телекомуникационог оперетара, који би био четврти на малом црногорском тржишту. Којом логиком се руководите у овом послу? То је најбоља идеја, и по броју отпора који имају људи, који раде у државним фирмама, а који су задужени прије свега за енергетику, али и по неким критикама можете да закључите да смо погодили “златну жилу”. О чему се ту ради? Постојећи оператери су јако заинтересовани да рентирају инфраструктуру коју држава Црна Гора има преко ЦЕДИС-а. То је објашњење свега. Значи, они су заинтересовани да нашу инфраструктуру, преко 500 километара кабла који је постављен и 5.000 километара друге врсте кабла који је инсталиран скоро до свих крајева Црне Горе, рентирају за велики новац. Зар мислите да би они дали тај велики новац у празно, зато што воле Црну Гору или да имају намјеру да новац не дуплирају, него да га десетоструко извуку? То је питање на које може дати одговор дијете од три године и онда вам је јасно да стварање четвртог државног оператера само може да донесе огромне приходе држави, повећа конкурентност… Само државни органи који су корисници мобилних оператера, интернет провајдера и других услуга, дакле ниједан приватник, то би била енормна уштеда на годишњем нивоу за државу.

И да подсјетим, неко се сјетио из коруптивних разлога, јер из рационалних није могао, да наш Телеком прода са инфраструктуром. Ми смо онда другом приликом инсталирали инфраструктуру, и наравно морало би да се ради доста интервенција. Већ смо направили једну радну групу и ићи ће се у Словенију да се види како је тамо све сређено. Ми се радујемо и мађарским, српским, њемачким и норвешким оператерима, али неко мора и о Црној Гори да размишља. Ми њима не угрожавамо бизнис, ако је њихова услуга боља и квалитетнија, грађани ће вјероватно бити њој посвећени.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: