Абазовић: Пљевља примјер транзиционе неправде

Пљевља су еклатантан примјер како транзициона неправда може учинити једно мјесто са огромним ресурсима прилично нефункционалним, оцијенио је премијер Дритан Абазовић и додао да та општина треба да добије вјетроелектране и соларне електране и тако гради нове вриједности.

Он је на конференцији Дијалог за праведну транзицију у Црној Гори, рекао да су Пљевља општина која је много дала Црној Гори, а да им се вратило јако мало или ништа.

“Сматрам да је то најбољи примјер како неправдена транзиција функционише у одређеним државама“, казао је Абазовић на конференцији коју су организовали Национални савјет за одрживи развој Владе и Програм Уједињених нација за развој (УНДП).

Он је оцијенио да држава мора да иде ка зеленој енергији, али да то не значи да постојеће капацитете које држава има може тек тако занемарити.

“Термоелектрана (ТЕ) Пљевља је прошле године, која је била кризна за енергетику, одржала енергетски систем Црне Горе”, рекао је Абазовић.

Он је навео да би у Црној Гори без ТЕ Пљевља имали тотални енергетски слом, нарочито у току љетњих мјесеци, када је највећи број грађана, односно туриста на приморју.

Без обзира на еколошку компонентну која је неоспорно негативна, како је навео, транзиција која треба да се деси у Пљевљима, мора да се деси на начин на који ће ТЕ Пљевља изабрати модел како да се прилагоди савременим стандардима.

“Вјерујем да ће поред реконструкције и модернизације, ТЕ Пљевља ићи ка моделу да се одради електрана на биомасу и да се потенцијали које општина Пљевља има ставе у функцију енергетске ефикасности”, рекао је Абазовић.

Он је казао да пштина Пљевља треба да добије вјетроелетране и соларне електране и да на тај начин гради нове вриједности када је у питању енергетика.

Абазовић је подсјетио да је Европска унија (ЕУ) прошле године промијенила политику која се односила на ТЕ. Та политика је, како је додао, била веома рестриктивна прије агресије Русије на Украјину.

“Након што се десила агресија, почеле су приче да ипак треба одложити рокове за гашење ТЕ, јер би то изазвало велики енергетски хаос широм Европе“, навео је Абазовић.

Црна Гора, према његовим ријечима, мора да има посебан опрез према гашењу, односно транзицији одређених енергетских објеката, јер држава није дио гасовода, нити га користи за своју привреду и становништво.

“Због тога сам ипак оптимистичан и када је у питању ТЕ Пљевља и будући развој те општине, али тврдим да је то град који је претрпио највећу неправду од државе, не адресирајући ни на кога посебно одговорност у претходних 30-40 година“, казао је Абазовић.

Он је навео да се праведна транзиција не односи само на Пљевља, него и на друге сегменте.

Црна Гора је, како сматра, земља која је богомдана, када је у питању енергетика.

“Морамо да користимо боље своје потенцијале. Већина градова има преко 230 сунчаних дана. Морамо да правимо институције које су еколошки и енергетски ефикасне и да кренемо у систем панелизације школа. Невјероватно да школе немају мотиве да буду дио система постављања соларних панела“, саопштио је Абазовић.

Он је рекао да гро инвестиционог циклуса, макар из капиталног буџета, мора да иде према сјеверу.

“Разумијем људе који говоре да тамо гдје се више зарађује, треба више да се инвестира. Мислим да смо мала заједница да бисмо себи дозвлили такав луксуз. У супротном, направићемо потпуно ефекат који је непримјерен, омогућићемо да сви људи тражећи боље услове живота, оду из државе и оставе сјевер празан или са старијим становништвом“, навео је Абазовић.

Он је рекао да се Црна Гора мора отварати према сусједима и побољшати инратструктуру која иде у земље региона, јер другачије неће створити услове да људи виде свој у будућност на сјеверу државе.

“Туристички капацитети су важни, стављајући их у функцију кроз отварање нових радних мјеста, јер да би људи остајали морају негдје да раде. Неопходно је користити одређена природна богатства“, сматра Абазовић.

Стална представница УНДП-а у Црној Гори, Даниела Гашпарикова, казала је да вјерује да постоје прилике које са собом може да донесе праведна транзиција.

“И сигурно може да донесе наду за чистију животну средину, достојанствена радна мјеста, додатне искораке на искорјењивању сиромаштва и да нас доведе ближе правичнијем и просперитетнијем друштву“, рекла је Гашпарикова.

Она је поздравила успостављање Националног савјета за одрживи развој и радне групе у његовом склопу на тему праведне транзиције.

Гашпарикова је навела да та радна група има за циљ да обједини све релевантне партнере у склопу једног механизма управљања како би се осигурало да транзиција буде вођена и да има адекватну динамику, као и да нико не буде изостављен.

“Уз повјерење у процес и узајамно повјерење моћи ћемо да реализујемо нова радна мјеста. Вјерујем да ће се то у будућности десити и када су у питању Пљевља“, саопштила је Гашпарикова, преноси ЦдМ.

Она сматра да су дијалог и узајамно слушање радника, предузећа, представника локалне и националне управе, синдиката и цивилног друштва, нешто што омогућава систематску дуготрајну промјену јер, како је казала, статус qуо више не представља опцију.

“У крајњем, ријеч одржив са собом носи троструку корист – да људи имају приходе, да користе нове, другачије прилике за запошљавање, да се уз помоћ нових технологија смањују емисије гасова са ефектом стаклене баште и да се уведе производња топлоте и енергије, и да се штити здравље људи“, рекла је Гашпарикова.

Према њеним ријечима, да је транзиција лака, већ би била спроведена.

“Уз остале међународне партнере и ЕУ, и државе каква је Словачка, УНДП остаје уз вас на овом путу“, поручила је Гашпарикова.

Према њеним ријечима, транзиција се неће десити преко ноћи, ни у року од годину или чак и пет.

“Међутим, ако почнемо данас, имаћемо времена да прођемо кроз фазе планирања, организовања и имплементације на организован начин“, рекла је Гашприкова.

Руководилац сарадње у делегацији ЕУ у Црној Гори, Yнгве Енгстроем, казао је да је дијалог између националних и међународних партнера важна почетна тачка да се постигне климатска неутралност економије.

“Сви смо свјесни значаја процеса праведне транзиције у Црној Гори и колико је та тема важна за општину Пљевља, али и за цијелу државу“, рекао је Енгстроем.

Он је навео да је регион Пљеваља препознат као један од 17 са највећом производњом угља у Европи.

“И наша заједничка обавеза је да дјелујемо. Да помогнемо да се пребацимо на чисту енергију, да заштитимо животну енергију од које сви живимо и да понудимо нове могућности да се олакша социо-економски утицај ове транзиције“, казао је Енгстроем.

Он је поручио да је добробит грађана у самој сржи циљева ЕУ.

“Зелени план ЕУ је прије свега стратегија раста. Циљ нам је да то постигнемо на територији ЕУ, да то проширимо ван наших граница и да од тога користи имају земље кандидати. Ви сте први на реду“, саопштио је Енгстроем.

Он је навео да је стварни трошак загађења, укључујући и емисије угљен-диоксида (ЦО2), много већи од трошка транзиције.

Енгстроем је рекао да је улога ЕУ да понуде савјет и да доведу различите инструменте, да се подстакне економски развој и нове инвестиције и да се обезбиједе финансије.

“Највише финансија дошло би са чланством, па је вријеме да се убрза процес придруживања ка ЕУ“, поручио је Енгстроем.

Предсједник Општине Пљевља, Рајко Ковачевић, саопштио је да је локално руководство потврдило посвећеност праведној транзицији и да је то једина општина региона у којој су припреме за избор праведне транзиције у току.

Ковачевић је навео да ТЕ Пљевља производи 35-40 одсто укупне електричне енергије у држави, а да са Рудником угља запошљава преко 1,5 хиљада људи, што је близу 30 одсто укупно запослених у Пљевљима.

“Ти подаци говоре колико је важно подржати процес зелене транзиције са једне, а опет колико је процес сложен са аспекта његовог прихватања, са друге стране“, рекао је Ковачевић.

Он је додао да је важно да се отвори дијалог и пруже све информације грађанима и привреди.

“Основна потреба општине Пљевља, која је већ оптерећена економским, социјалним и еколошким проблемима, је да се зелена енергетска транзиција спроведе на праведан начин и да то буде нова стратегија развоја Општине“, казао је Ковачевић.

Ковачевић је рекао да су због тога, уз стручну и финансијску помоћ партнера из Канцеларије програма УН за развој у Црној Гори, започели припреме првенствено кроз успостављање локалне платформе праведне транзиције у Пљевљима.

Он је навео да је носилац те локалне платформе Креативни хаб, основан уз подршку УНДП и Министарства финансија Словачке.

Ковачевић је казао да Општина улаже значајна средства и напоре у погледу развоја мјера енергетске ефикасности и декарбонизације.

Он је додао да кроз мјере повећања енергетске ефиканости, стимулисања отварања радних мјеста у пољопривреди, занатству и туризму, којима у практичној али у психолошкој равни, помажу грађанима од зависности од угља Рудника угља и ТЕ Пљевља.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: