Абазовић у Будви: Одрживи развој тачка спајања и помирења региона

Ако постоји тема која окупља све државе Западног Балкана и која најлакше налази консензус, онда је то одрживи развој. Сваки грађанин, Црне Горе или региона жели чисте ријеке, чист ваздух, већу инклузију, социјалну правду, бољи животни стандард и могућност да живи и ствара услове који постоје у Европској унији. Ако постоји тачка спајања и помирења нашег региона, нека то буде одрживи развој и циљеви који су прокламовани кроз одрживи развој, поручио је предсједник Владе Црне Горе Дритан Абазовић на Другој регионалној конференцији „Одрживи развој на Западном Балкану“, у Будви.

Како је казао, велики је оптимиста кад је у питању Западни Балкан.

– Вјерујем да, у једном тренутку, када будемо довели политичке односе на један коректан и прихватљив ниво, да ће овај дио свијета давати добре и позитивне сигнале Европској унији и бити примјер неким другим регијама како треба да сарађујемо. Нека одрживи развој и ова конференција данас буду само симболичко подстрекивање да идемо ка том циљу и нађемо моделе како конкретно у појединим сегментима да унапређујемо сарадњу, поручио је Абазовић.

Како је истакао, ми смо промјена коју желимо да видимо, и ми сви морамо да будемо активни судионици глобалних процеса.

– До 2030. имамо одређени број циљева и сигуран сам да ћемо у неким сегментима успјети упркос свему, нарочито када је у питању енергетска ефикасност. Свака школа у Црној Гори мора бити енергетски ефикасна, па и свака јавна институција до 2030. То нису компликовани потези ал би значајно утицали на свијест млађих генерација и подстакли ове циљеве о којима говоримо, поручио је Абазовић

Како је казао, одрживи развој у перцепцији просјечног грађанина ЦГ се односио само на оно што је заштита простора и животне средине, међутим, одрживи развој не може да се сегментира, он захтјева крајње интеграциони приступ и односи се на све сфере и све секторе друштва.

Резидентни координатор УН у Црној Гори Петер Лундберг, истакао је важност партнерства и дијалога за решавање сложености одрживог развоја.

– Постизање одрживог развоја је задатак који сви морамо да испунимо. Климатске промене, сиромаштво и неједнакости су изазови који се протежу преко граница. И, ако изазови прелазе границе, морамо да створимо простор где решења и знање такође немају границе. Уједињене нације остају поуздан партнер Црној Гори у дијељењу одличних до сада постигнутих резултата, али и да напредујемо, јер је одрживи развој игра у којој морамо успјети, закључио је Лундберг.

Директорка Регионалне школе за јавну управу (РеСПА), Маја Хандјиска-Трендафилова је указала да је данашња конференција потврдила повезаност процеса изградње снажне јавне управе и СДГ циљева одрживог развоја.

– Мисија и циљеви РеСПА-е су управо усмјерени на подршку владама Западног Балкана у изградњи снажних јавних управа и тиме корелирају са СДГ 16 (“Мир, правда, јаке институције”). Данашњи регионални политички дијалог највишег нивоа отворио је пут конкретнијим акцијама влада региона у испуњавању СДГ циљева гдје РеСПА заузима јединствену улогу у подстицању регионалне сарадње на свим нивоима и подршци владама региона у остваривању принципа добре управе. Наставићемо да подржавамо Западни Балкан у остваривању национално приоритетних циљева одрживог развоја који се односе на јавну управу кроз конкретне инструменте подршке фокусирајући се на размјену знања и јачање административних и политичких капацитета, посебно у областима координације политика, кохерентности и програма боље регулативе, казала је Хандјиска-Трендафилова.

Шеф Сектора за сарадњу у Делегацији ЕУ у Црној Гори Ингве Енгсторм је указао да је Црна Гора у фази процеса приступања који захтијева континуиране напоре у више области, као и укључивање и сарадњу између различитих актера.

– Ово подразумијева широки политички и друштвени консензус о кључним реформама у изградњи здравијег, правичнијег и просперитетнијег друштва. Због тога треба да усвојимо холистички приступ и да градимо синергије између спровођења циљева одрживог развоја и преговора о приступању ЕУ, нарочито имајући у виду ограничене финансијске ресурсе и административне капацитете у свих шест земаља Западног Балкана, поручио је Енгсторм.

Конференцијом, која је била прилика да представници/ице земаља региона које дијеле исте специфичности и сусрећу се са истим изазовима у спровођењу политике одрживог развоја, размјене искуства, знања и добре праксе у овој области и креирају платформу за сарадњу у будуће, је модерирао Милош Поповић из УН.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: