Ацо Ђукановић спријечио да га ЕПЦГ контролише

Прва банка није обавијестила свог другог по величини акционара Електропривреду Црне Горе (ЕПЦГ) са 19,75 одсто акција да је заказала ванредну Скупштину акционара за 9. фебруар са дневним редом избора новог Надзорног одбора. Због тога ЕПЦГ неће моћи да искористи право да предложи два представника у ово тјело, нити да замијени постојећег представника, сазнају “Вијести”.

Овим се наставља сукоб између државне компаније ЕПЦГ и Прве банке, чији је највећи акционар Ацо Ђукановић, брат бившег предсједника државе и ДПС-а Мила Ђукановића.

ЕПЦГ је и 2021. године спријечен да добије два члана тада Одбора директора, јер су Прва банка и Централна банка, којом је тада руководио Радоје Жугић, одуговлачили са сагласношћу за именовање Небојше Медојевића, па је и то мјесто на крају добила група акционара окупљења око Ђукановића.

“Касно сте послали…”

Тада је у Управни одбор, касније надзорни одбор, испред ЕПЦГ именован Велизар Чоловић. Према информацијама “Вијести”, у ЕПЦГ нису задовољни начином на који их Чоловић представља, због чега су 2. фебруара затражили да њихов нови представник буде Миро Врачар, савјетник извршног директора ЕПЦГ-а, као и да њихов други члан у Надзорном одбору банке буде Марина Шљиванчанин, која је руководилац Дирекције за финансије у ЕПЦГ.

Међутим, из Прве банке су јуче обавијестили ЕПЦГ да су касно послали те кандидатуре, да Скупштина акционара не може бити одложена, као и да ће бити замијењена само два члана (из групације акционара окупљене око Ђукановића) за које је раније послата кандидатура, а да ће се осталима само констатовати наставак мандата.

Овакав одговор изазвао је негодовање у ЕПЦГ, јер сматрају да их Прва банка из процедуралних разлога онемогућава да користе своја права као акционари.

Надзорни одбор Прве банке је 28. децембра због оставке једног члана, Зорана Пажина, заказао ванредну Скупштину акционара за 9. фебруар, али је одлуку о томе објавио само на сајту банке и у једном штампаном медију, без директног обавјештавања акционара. Пажин је члан Предсједништва ДПС-а, био је министар правде у Влади Мила Ђукановића 2015. и 2016. године, а касније у Влади Душка Марковића потпредсједник Владе и министар правде. У септембру 2021. године изабран је у управу Прве банке, испред групације акционара Аца Ђукановића.

Кршење корпоративне праксе

Извор “Вијести” са тржишта капитала казао је да је Прва банка тиме што је објавила одлуку о сазивању Скупштине на сајту и у једном штампаном медију, формално испунила законску обавезу, али и да начело добре корпоративне праксе предвиђа да се о заказивању Скупштине акционари и директно обавјештавају мејлом или поштом нарочито они који имају више од пет одсто акција који имају и право предлагања чланова Надзорног и Управног одбора.

Из ЕПЦГ су “Вијестима” незванично казали да су о заказаној Скупштини акционара случајно сазнали прошле седмице и то од медија, односно да их о њој није обавијестио чак ни њихов представник у Првој банци.

Одбор директора ЕПЦГ је одмах 2. фебруара донио одлуку да за првог члана Надзорног одбора кандидују Мира Врачара, као и да за друго мјесто предлажу Марину Шљиванчанин, уколико то мјесто добију зависно од процента присутних акционара. ЕПЦГ је затим 6. фебруара затражио одлагање одржавања Скупштине, како би њихови кандидати имали могућност да прођу кроз процедуру одобравања код Централне банке.

Нова Скупштина ако неко поднесе оставку

Из ове државне компаније предложили су и да уколико се Скупштина акционаре не може одржати, одмах закаже нова на којој би били изабрани њени представници у управи банке.

Из Прве банке су у одговору, у који су увид имале “Вијести”, навели да нису у могућности да одложе Скупштину акционара, а у вези са захтјевом за заказивање нове су саопштили да ће Надзорни одбор о томе одлучити у складу са Законом о привредним друштвима и Законом о кредитним институцијама.

Према овим законима, заказивање нове Скупштине акционара за избор нових чланова Надзорног одбора било би могуће само ако би оставку поднио неко од чланова Надзорног одбора који буду изабрани сјутра или им се констатује наставак мандата.

Закон предвиђа да акционари банке своје кандидатуре за чланове Надзорног и Управног одбора не шаљу директно Централној банци на сагласност, већ да их шаљу банки која их просљеђује ЦБЦГ-у.

Ацо све унапријед знао

Из одговора Прве банке се види да је квалификациони акционар Ацо Ђукановић захтјев за замјену своја два члана Надзорног одбора послао Првој банци 29. децембра, односно истог дана када је одлука о заказивању Скупштине објављена. То значи да је, за разлику од ЕПЦГ, био унапријед упознат са одлуком и да је имао припремљене кандидате и њихову документацију. Прва банка је захтјев прослиједила Централној банци 5. јануара, која је сагласност за имановање два члана дала 2. фебруара.

Према новим нормама Закона о кредитним институцијама, надзорни одбор је преузео највише овлашћења ранијег одбора директора банке. Он даје сагласности на стратегије, финансијски план и пословну политику банке, надзире управљање банком, одређује ревизоре, именује и разрешава чланове управног, ревизорског и других формираних одбора банке, разматра и заузима ставове о налазима из извјештаја Централне банке и извјештаја других надзорних органа о извршеној контроли…

Нови сукоб би могао да активира повлачење шест милиона евра

Наставак сукоба озмеђу Прве банке и њеног другог по величини акцинара и значајног пословног парнера, не само да је необичан у банкарству, већ може да додатно закомпликује и онако нарушени статус ове банке.

На финансијске исказе Прве банке за пословање у 2022. години ревизорска кућа БДО је у мају прошле године дала мишљење са резервом уз оцјену да постоје “значајне неизвјесности које изазивају значајну сумњу у вези са способношћу банке да настави пословање”, као и да ће наставак пословања “у догледној будућности зависити од подршке акционара банке и њихових планова за докапитализацију”.

ЕПЦГ у Првој банци од 2010. године има такозвани субординисани кредит од шест милиона еура. Ову врсту кредита банке уврштавају при израчунавању адекватности капитала и других битних параметара за свој рад, а њихово повлачење прије рока може да одобри само Централна банка и то једино ако то не би угрозило ту банку.

ЕПЦГ је почетком 2022. године тражила да јој Прва банка врати овај новац, јер јој је потребан за најављене инвестиционе пројекте.

Прва банка је одуговлачила са слањем овог захтјева ЦБЦГ-у. У септембру 2022. године тадашњи гувернер ЦБЦГ Радоје Жугић одбија захтјев ЕПЦГ и забрањује Првој банци да врати новац државној компанији.

“Уколико би Прва банка вратила Електропривреди субординисани кредит од шест милиона еура, више не би испуњавала минималне регулаторне захтјеве за капиталом”, саопштено је тада из ЦБЦГ.

Жугић је прије 16 година био предсједник Управног одбора Прве банке, када је та банка спасена са 44 милиона еура државног кредита, којег јој је одобрила Влада Мила Ђукановића.

ЕПЦГ би сада поново могла тражити да јој Прва банка врати шест милиона еура.

Пропала продаја банке, чека се нови ревизор

Крајем децембра је и званично пропао покушај Аца Ђукановића да већински пакет акција Прве банке прода србијанском бизнисмену Давору Мацури.

ЦБЦГ је крајем октобра прошле године званично саопштила да јој је фирма из Србије предала захтјев за стицање квалификованог учешћа до 50% (мањинског учешћа) у капиталу Прве банке. Добијање одобрења од ЦБЦГ је почетак процеса за закључење договора о продаји.

Због овог поступка продаје, Монтенегро берза је крајем октобра ставила у сегмент посматрања акције Прве банке због најаве њене продаје и спречавање могућих спекулација њеним акцијама.

Берза је прије два дана Прву банку уклонила из сегмента за посматрање. На берзи званично сада нема интересовања за куповину акција ове банке, а посљедњи пут је њима трговано по цијени од 20,5 евра, док је њихова књиговодствена вриједност 127 евра.

Ревизор је у извјештају за 2022. годину навео да продаје банке купцу који би је докапитализовао, једно од рјешења за њен успјешан наставак рада.

Нови извјештаји ревизора стања на крај 2023. године требало би да буду објављени до јуна.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: