„Ада за сву пјесму без гусалах…“
1 min read
Епскоме барду БОЖУ ЂУРАНОВИЋУ – умјесто помена
Само они који нијесу знали, само они који нијесу хтјели да знају, само злонамјерни који нијесу жељели да бесмртно траје српска епска поезија, питали су се или злорадовали чак, да послије великог Хаџи-Радована Бећировића Требјешког неће више бити епске поезије међу српском пјесничком властелом. Од данас раме уз раме са славним ХАЏИЈОМ у небеском царству, као посинци Вука од Петњице Караџића, во вјеки вјекује и БОЖО ОБРЕНОВ ЂУРАНОВИЋ:
Стихови као:
„Главари се препадоше ОД ПОГЛЕДА вука горског,
Да оружје не потегне на владара црногорског …“
Или:
„ …ту је пламен прогутао два Милића, два рођака,
Младог Петра и Мијата, два Србина, два јунака …“
– цитирамо оне који су нам заувијек остали дубоко урезани у памћењу – одзвањају до дна поимања човјековог бића по Господњем лику, и стваралачки остају на величанственом хомеровском осијању, на трагу античке бесмртне етике па поетике, која је јунаштво надахнула и подарила му божанске надвисине.
Подгорица, 14. 12. 2021. Љ. Г.
Перивоје Поповић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
