Адаптациони механизми

Пише: Батрић Бабовић

Развој људске врсте није био лак и спонтан. Цивилизације су настајале и нестајале, културе су бивале слојевитије или мање слојевите, али је све имало и има изглед непрекидних изградњи и разградњи.

Иза нас су Маје, Астеци, Инке, Сумери, Месопотамија, Вавилон, Библос, Византија, Отоманско Царство… Данас су актуелни САД и ЕУ.Британија живи од старе славе, сиве реалности и ружичастих привида. Кад се са овим конгломератом појмова упореди Црна Гора настаје растакање ума и хабање емоционалних и рационалних статуса. Земља тунела од и до правосуђа са тунелском психологијум постаје психотропни хорор.

Кад се на тунеле накалеми ловћенска жичара са предивним погледом на Бококоторски залив, добија се нешто слојевитији приказ монтенегринске драме. То што се Ловћен и даље руши као да нема значај за будуће нараштаје. И жичара и рушење Ловћена имају жуто црни коријен и истобојне историјске поруке. Кад се дода географска ширина Ријада на римску причу настају атаци на здрави разум. ЕXПО се сели на Средњи Исток, а вјечни Рим и увала краља Николе у историјској равни постаје архипелаг Гулаг будућих билатералних односа.

Са позајмљеном милијардом евра, народ путује ка економском сановнику по имену Европа сад 2, као да се ради о обећаној земљи и едемском врту. Мандатар није кадар да сабере Владу и угаси интригантску црногорску психологију о цркавању комшијске краве. Очуван волуменом личног централног нервног система не увиђа да колективни мозак постаје мисаони ток новог дома за вјешање. У свему томе, он је срећан што (не) капира да је постао Картагина и да су бројеви 41, 42, 43, 44, 49 или 54 његова политичка гробница.

Сви рушитељи или градитељи Владе руше његову политику и ембриогенезу новог политичког таласа. Испод ногу су му као чивије дубина 43. Владе и вјештина улцињског политичког Дон Кихота. Кад се на Дулчину накалеме етос Мале плаже и Пристана, пљеваљски чаршијски мандатар остаје у сјенци политичких комбинаторика и резервних планских варијанти, иако за савјетника има колоса из 42 Владе, који је показао невиђену политичку акробатику и снагу одржавања људске ријечи. Адаптациони механизам на све ово јесу затворена уста са отвореним очима и ушима. Није лако ни гледати нити ћутати. Како ће бити знаћемо ускоро. Ово помало постаје случај да ћутање није злато. Можда и буде али се још не зна. Игра се до 10.новембра. А адаптациони механизми у исто вријеме расту и урастају, док мандатар жваће жваку или сабира остатке разореног система у коме је голи задешеник нереалне амбиције и површне памети. Можда и лик пјешака у рукама западне дипломатије нижег до средњег ранга. Баш онаквог каквом је примјерена оваква Црна Гора и њен већински изборни потенцијал.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: