Адријанов мученички крик из пећине обурдане идеологије

Пише: Војин Грубач

Вјероватно треба „разумјети“ младог, прчевитог, напаљеног политичког јарца и идеолошког ђилкоша Адријана Вуксановића који је одлучио да јавности Црне Горе намеће своје унутрашње фрустрације и комплексе у стилу свакодневног, упорног смарача.

Лик је, просто, истакнути егземплар оног дијела хрватске политичке сцене који покушава објаснити некоме да је исконско, вјековно зло: „лијеп“ примјер „националног ослобођења“.

Дакако, могао је један „хрватски бранилац“, с џиберском формом сложене фаце да чупа за нос српску старицу у тзв Олуји, али да на овакав начин опскурни Адријан чупа за нос јавност Црне Горе је немогућа мисија без тешких посљедица.

За сада је нејасно да ли његови гласачи подржавају Адријаново дивљање, копитање, рзање и реторичке перверзије, али би било лијепо да свога гласноговорника полако доводе у ред, јер је штета коју чини својим „гласачима“ немјерљива.

Адријана је у политику очито одвукла жеља за лавежом у име бизарног чопора суманутих троглодита, али авај: перјаница зла-Ђукановић је отишао у прошлост, па му таква политика представља мученички крик из пећине обурдане идеологије.

Када овакви распукли ликови, попут Адријана, гле чуда-говоре о „цивилизацијским вриједностима“, увијек ваља имати на уму да им мисли долазе из неистражених простора кошмара којег продукују из дубина сопственог лицемјерја.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: