Адвокат Бојић: Неизбор судија УС директно води ка активацији члана 133 и увођењу ванредног стања

Све има свој узрок, своју каузу. Овде је све почело онда кад је председник Црне Горе неуставно одбио дати инвеституру Миодрагу Лекићу. То није урадио јер том новом Владом зна да не може да влада. Ту лежи узрок и окидач. Мишљења сам да је одлагање седнице Скупштине Црне Горе за избор судија Уставног суда, плод добронамерне тежње председника Скупштине гђе Данијеле Ђуровић да посланици скупштинске мањине добро размисле о правним последицама. Јер, неизбор судија Уставног суда директно води ка “угрожавању уставног поретка” и неминовну активацију одредбе члана 133 став 1 тачка 4 Устава која прописује увођење ванредног стања кад наступе околности угрожавања уставног поретка, изјавио је адвокат Др Владан С. Бојић на наше питање какав исход очекује од гласања 28. новембра.

-Одредба члана 92 став 3 Устава прописује да скупштинска већина од најмање 41 посланика има неспорно овлашћење да при оваквим околностима, што не рећи и дужност – да донесе уставномерну неодложну одлуку о увођењу ванредног стања, додаје.

Због чега је то тако? Зато што, сматра Бојић, Црна Гора, захваљујући више него очигледним опструкцијама старог режима (пошто је пропао пројекат тзв. мањинске, у ствари “њихове и њима” подређене и контролисане Владе), нема другу и другачију правну опцију.

-Сада је дошло до озбиљне вишеслојне кумулације мноштва основа услед блокаде, односно нефункционалности у одлучивању Уставног суда:

1) Не могу се уопште правноваљано конситуисати органи нових локалних самоуправа након одржаних избора од 23. октобра 2022;

2) Не може се одлучивати о томе да ли је председник Црне Горе повредио Устав;

3) Не могу се одржати редовни избори за председника Црне Горе;

4) Не може се одлучивати да ли је Закон о изменама и допунама Закона о избору председника Црне Горе у складу са уставом;

5) Не могу се за случај да садашња скупштинска већина евентуално одлучи да се “самораспусти” ни да се одрже чак и ванредни парламентарни избори које баш захтева “бивши режим”, тј. скупштинска мањина.

Нажалост то није све, будући да једноставно не функционише “деблокирајући механизам” који је амандмански управо преко бившег режима инсталирала Венецијанска комисија о 3/5 тј. 49 посланика у наш Устав 2013., додаје Бојић.

-У последње време спомињана Одлука Уставног суда из 2014. је био покушај бившег режима да већ 2013. кроз измене Пословника Скупштине Црне Горе уведе “и трећи и чак четврти” круг гласања да би се с мањим бројем посланика “деблокирао” избор Врховног државног тужиоца, што је Уставни суд Одлуком посл. бр. У II 11/14 од 23. јула 2014. утврдио неуставним. Дакле, већ се на почетку установило да “венецијански кључ” нема нужну делотворност, односно да нам је ВК дала “погрешан кључ”, да је неподесан и нефункционалан и неваљан – деблокирајући механизам. Због тога ни Венецијанска комисија као ни бивши режим нема никакав етички ни правни легитимитет да инсистира на венецијанском деблокирајућем кључу, тј. на механизму, који се у упоредној правној доктрини истиче као “егземплар” лошег уставног решења, које уопште није деблокирајуће, већ напротив блокирајуће, каже адвокат и додаје:

Зато и данас уопште не чуди које последице изазива тај погрешан механизам деблокаде и то ништа мање већ у сврси избора:

1) Врховног државног тужиоца,

2) Угледних правника у Судски савет;

3) Судија Уставног суда

Купује се време и вребају повољне околности

Да зло буде горе то још увек није све, каже Бојић. „Уместо да бивши режим поучен управо својим и управо сопственим потврђено лошим искуством с тим истим лошим “венецијанским кључем” знајући да нема деблокирајућа својства – он их сада несумњиво циљано и малициозно користи у правцу апсолутне блокаде уставног поретка Црне Горе. Уз то, бивши режим својом пренаглашеном а извештаченом реториком “дира и распирује старе и ствара нове мржње, конфликте, конфузије и неприхватљиве анимозитете ”. И то још чини ванинституционално тежећи да потпуно, до крајности дестабилизује уставни поредак који је, што треба нагласити баш он са својим “традиционалним партнерима” деценијама градио.
Тешко да се ико разуман који жели добро Црној Гори, може отети снажном утиску – да се то све у ствари чини ради заштите “једног човека” и вануставног одржања делова његове власти ма каква и ма колика она била и ма колико деградила Црну Гору.“

Др Бојић сматра да се очито купује време и вребају повољне околности – без обзира што оне Црну Гору јасно воде у суноврат.

-Очито се купује време, вребају се повољне гео/околности – без обзира што оне Црну Гору воде у суноврат. Сведочимо стању у судству које показује лице што смо и могли наслутити али не и спремност да буде саучесник и да подели лошу судбину бившег режима, тј. “једног човека” опадајућег мандатно докрајченог титулара “улоге” Председника Црне Горе. Да, улоге, а не уставне функције и државне институције, јер се Ab initio – бит његовог понашања сводила и дефинитивно сада и свела тек на ниво председника вишеслојно компромитоване (зар не и криминално) његове политичке партије чији је онај номиналан назив – ДПС.
У датом контексту коришћење аргумената који се тобоже тичу “угрожености и одбране државе и патриотизма” је не само депласирано, већ и обмањујуће. Зато треба негирати сентенцу Ериха Фрома: “Патриотизам је последње уточиште хуља, (у америчкој верзији: “Patriotism – last refuge of scoundrels”, да би се сада омогућила суштински боља будућност свих грађана Црне Горе – без обзира на све разлике које су сваком – демократском друштву више него добродошле.“

Бојић верује да ће зато посланици те политичке партије у доброј вери, правном свешћу и одговорношћу актуелног тренутка у коме се данас налази држава Црна Гора – разумети циљ и настојање Председника Скупштине Црне Горе гђе Данијеле Ђуровић и најзад савесно узети учешће у конституисању пуног састава Уставног суда – као услова без којег – Црна Гора даље не може. Поготово због тога што наспрам ниједног од четири кандидата није истакнут ниједан приговор, примедба или пак томе слично, казао је.

Скупштина дужна да донесе одлуку о увођењу ванредног стања

„Закључујем, уколико се то ипак не деси 28. новембра 2022. већ наредног дана – Скупштина је дужна по уставном прерогативу из члана 91 став 2 због “тешког угрожавања уставног поретка” како је то прописано чланом 133 став 1 тачка 4 донети Одлуку о увођењу ванредног стања и усвојити закон чија би правна природа била Lex specialisа циљ – отклањање свих узрока који су довели до угрожавања уставног поретка Црне Горе од: избора судија Уставног суда, ВДТ-а и угледних правника у Судски савет и тиме ефектнијег рада СДТ, без опструкције судства, те формирања локалних самоуправа и Владе по изборној вољи грађана: с председником Миодрагом Лекићем. Али и преко избора новог гувернера ЦБЦГ, ДРИ, па даље правним редом. Овај леx специалис би требао имати назив: “Закон о спречавању угржавања и консолидацији уставног поретка Црне Горе.” Тај закон, не би зависио од само/воље председника Црне Горе, већ би садржавао овлашћујућу норму о промулгацији коју би спровела Скупштина Црне Горе. Свакако по скраћеном поступку и у погледу објаве, и ступања на снагу даном објаве у Службеном листу. Треба још акцентовати да према члану 92 став 4 Устава, за време ванредног стања – Скупштина се никако не може распустити“, сматра адвокат Бојић.

„Зрно“ државног суверенитета

Тим ће се конституисати правни услови за отпочињање нужних процеса ради добробити сваког грађанина Црне Горе, а једнако тако, и добробити целокупног црногорског друштва. Црна Гора ће доказати да јој је “преостало” “зрно” државног суверенитета и достојанства кадрог да проведе сопственим уставом прецизно регулисан правни пут: “прави кључ за сопствену браву”, свој “деблокирајући механизам” уместо наметнутог и објективно нефункционалног,“погрешног кључа” Венецијанске комисије – која уосталом не трпи последице због тога, нити сноси никакву одговорност – што је са сваког могућег аспекта – недопустиво. Тиме је ВК етички и правно сама себе оповргла али тим је и бивши режим потпуно делегитимисан, каже адвокат Владан Бојић.

„Наиме, без комплетираног Уставног суда и реформисаног судства, држава Црна Гора не може опстати. Нико нема право да јој одузме будућност. Црна Гора и њени грађани немају више ни дана времена да чекају, јер је сваком стрпљењу дошао дефинитиван крај.”, закључио је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: