Адвокат Бојић: За задржавање владике Јоаникија није постојао ниједан правни, етички и логички основ

Правне мањкавости у случају задржавања владике Јоаникија  и седам свештеника Српске православне цркве, за Балканист је коментарисао угледни подгорички адвокат Владан С. Бојић, који сматра да би „државни тужилац неког задржао (вид тужилачког лишења слободе које траје 72 часа), нужно мора испунити егзактне законске услове, безизузетно утврдити постојање опасности од понављања дјела као основ задржавања, што подлијеже посебном степену утврђивања“.

Адвокат Бојић сматра да је тужилац морао узети у обзир да „нико од осумњичених претходно није кажњаван и да у таквом случају претпоставка невиности која мора бити поштована у далеко већој мјери, да у случају раније кривично неосуђиваног лица, мора постојати висок степен сумње да је извршено дјело, јер како се може доказати опасност понављања кад извршење датог још није ни доказано.

„Каква је разлика хапсити црквене јерархе дању, по поноћи, у цик зоре – хапсачи не знају. О Световасилијевско-острошком позивању, па хапшења српских јерарха нужан је увод. Наиме, чл.287 Кривичног законика („Сл.лист ЦГ“, бр.70/03 .. 3/20) предвиђа дјелатоносно, банкетно постављено дјело чији је циљ да олакша државном тужиоцу доказивање. Али, државни тужилац мора конкретизовати и елементе бића кривичног дјела и довести радње осумњиченог у директну везу са субјективним елементом дјела, радњи неког починиоца, наводи адвокат Бојић.

Бланкетна дјела су, истиче он, посебан вид упућујуће диспозиције, она садржи посебна обиљежја која чине биће кривичног дјела, док за друга обиљежја бића упућује на други пропис садржан у кривичном закону, али никако не у ванкривичном закону.

„Митрополит, Епископски савјет, ни епископ Јоаникије нису позвали вјернике 12.5.2020. али су ипак органи кривичног откривања и гоњења у ноћи 12. до 13. маја лишили слободе епископа Јоаникија и 7 никшићких свјештеника, правно јуродиво, још јасније, сумануто, појаснио је Бојић.

Вјерници су, даље додаје, дошли спонтано што је ноторан обичај и факт.

„А свјештеници служили. Да је власт збиља хтјела предуприједити епидемију, силом би власти растјерала вјернике. Али, није. Сачекала је да се вјерници удаље, а онда се сјурила на свјештенство и „хапсу“. Да неког државни тужилац задржи (вид тужилачког лишења слободе које траје 72 часа), нужно мора испунити егзактне законске услове. Отуда, државни тужилац је морао и то безизузетно утврдити постојање опасности од понављања дјела као основ задржавања што подлеже посебном степену утврђивања, јер то реферише на могућност понављања тог или истовјетног дјела, истиче Бојић.

Према његовим ријечима, посебно је битно кад осумњичени претходно није кажњаван, а нарочито код претпоставке невиности која мора бити поштована у далеко већој мјери.

„Ерго, опасност понављања дјела мора бити сагледана кроз чињеницу да у случају раније кривично неосуђиваног лица, мора постојати висок степен сумње да је извршено дјело, јер како се може доказати опасност понављања кад извршење датог још није ни доказано. Зато није постојао никакав и ниједан правни, етички и логички основ задржавања 72 часа. То се не може ничим правно пренебрегнути, а ван домета права БДИ одмазда за литије.  Сваки минут ропства српских јерарха је зла коб власти, нов вир буна из којих неће изаћи, наводи адвокат Бојић.

Комплетан наратив, и понашање, и смјерност, и учтивост, брижност МЦП, свјештеника, јерарха, сведена је, нагласио је Бојић, на очување општег мира и спречавање страховите имплозије друштва.

„Неухапшено свјештенство је целу ноћ пред управом полиције изговарало молитве, свуда вапило за разумом, за братољубљем, што је изненадило власт, јер није навикла да та њена бруталност, хапшења, пребијања нађу одговор у хришћанским православним молитвама. Има та фатална црвено-црна нит што веже врховнике титоиста и поглавника секулаша. То су антисрпске, антиправославне, безбожничке густо сједињене у србофобичом бисагу, рекао је он.

Поуздан примјер је, наводи адвокат,  “природни наставак” оног што „нису стигле усташе упркос “пола године форе”, продужили су титоистички врховници и до темеља срушили: главни зид уз јасеновачки логор; стражарнице, осматрачнице; жичане ограде и пољске бункере, а и “ону” цигларску пећ која је томпсоновцима служила као веома прикладан крематоријум“.

„То и званичници РХ почињу каткад примати горко к знању, нажалост не и МНЕ превере. Зато морамо скупа наћи искуствену мјеру да сва и умност и доброта остану у равнотежи. Да се ум не врне у зло, насиље, доброта у наивност. Ту куца најосјетљивији дамар српског стања у Црној Гори данас. Можда, одвајкада. То свакако није “интересна добровољност”. Недовољно самоконтролисана власт, да, срамотна власт има једну незачепљиву потребу, једну једноставно несавладиву жудњу – да све оно што је чини таквом измјести негдје из свог неподношљивог и непосредног присуства, нпр. да пренесе на нечији кастоди рачун“, закучио је Бојић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: