Адвокат Велибор Марковић: Радна верзија темељног уговора у складу је са интересима цркве

Пише: Адвокат, Велибор Марковић

Као један од оних који је у 2021.години имао прилике да учествује у давању предлога, критика и сугестија у погледу садржине будућег темељног уговора који треба да буде закључен између државе Црне Горе и Српске православне цркве, могу да потврдим да како преамбула, тако и нормативни дио, одговарају оном који су уговорне стране у начелу прихватиле и усагласиле још у вријеме трајања Владе Црне Горе, чији је предсједник био господин Здравко Кривокапић, а који је ,,операционализован“ од стране садашње Владе Црне Горе на челу са предсједником Дританом Абазовићем.

Оно што представља мој скроман допринос тадашњој и садашњој коначној верзији тог уговора је уочавање и брисање одредбе којом је отуђење имовине у власништву Цркве било условљено сагласношћу Владе Црне Горе, имајући у виду да је располагање једно од три основна својинска овлашћења (,,иус абутенди“, ,,абусус“), па би такво ограничење било противни одредби чл.58.Устава Црне Горе, којом је прописано да се јемчи право својине и да нико не може бити лишен или ограничен тог права, осим када то захтијева јавни интерес, али уз правичну накнаду. То питање ријеђено је уграђивањем одредбе чл.11.ст.2.радне верзије, према којој ће се у случајевима премјештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну заштиту државе, на којима право својине има Црква, примјењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара, према којима у случају намјераване продаје држава има право прече куповине.

Једина моја сугестија која није прихваћена од стране уговарача је да се рјешавање питања реституције покретних и непокретних црквених добара временски орочи, тако што ће се одредити крајњи рок до када треба бити ријешено доношењем прописа из те области, па је тако у одредби чл.12.ст.2.радне верзије наведено да је то питање ,,потребно регулисати у разумном року“, што сам сматрао и сада сматрам неодређеним.

Међутим, став Цркве је да ће се константним подсјећањем на ову уговорну одредбу у наредном периоду и путем дјеловања на институције система, и то питање временом ријешити, те да је оваква одредница тренутни максимум који се могао постићи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: