Аџић: Грубачев заборав црногорског мучилишта (1919-1941)
1 min read
Новак Аџић
Пише: Новак Аџић
Одговор на полемички текст господина Војина Грубача објављен под насловом “Секула Дрљевић је ‘оболио’ под Петровићима, а ‘оздравио’ под Павелићем?”.
(ПРИЛОГ О ПОЛИТИЧКИМ УБИСТВИМА ЦРНОГОРСКИХ РОДОЉУБА ОД СТРАНЕ СИЛЕ РЕЖИМА КРАЉЕВИНЕ С.Х.С И КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ)
Господин Војин Грубач је наставио да скрнави историјске чињенице везане за др Секулу Дрљевића и политички и идеолошки покрет Црногорске странке (федералиста) од 1919 до 1945. Године. У Грубачевом опскурном ракурсу, Дрљевић је “манипулатор“ и “кривац”, чак и за то што је у својим, многобројним политичким наступима, износио чињенице о великосрпском терору у Црној Гори и над Црногорцима у периоду од 1919. до 1941. године. Секула Дрљевић и С. М. Штедимлија су предметом напада и данас, између осталог, и зато што су презентирали и давали отпор угњетавању Црне Горе и Црногораца и осталих њених грађана, т.ј. припадника мањинских етничких и вјерских заједница, у наведеном раздобљу.
Господин Војин Грубач и његови самишљеници треба да знају да Дрљевић и Штедимлија, кад пишу о великосрпском терору у Црној Гори (1919-1941) ништа измислили или лагали нијесу. Напротив, рекли су живу истину, коју потврђују бројни историјски извори. Један дио тих чињеница и доказа овом приликом презентирам.
Од насилне анексије Црне Горе Србији 1918. године и њене нелегалне и нелегитимне апсорпције Краљевини СХС, и током читавог трајања монархистичке Југославије, Црногорци и Црногорке били су изложени репресивним мјерама органа власти зато што се нијесу помирили са правним и политичким уређењем нове државе. Прије свега зато што су се одупирали тлачењу Црне Горе, негирањем и нихилацијом њеног државног, националног и другог идентитета, те економско-социјалном обесправљеношћу црногорског народа. Томе су пружили јасан политички и оружани отпор, због чега су постали жртве војних, полицијских (жандамрмеријских) органа власти и парамилитарних бјелашких гонећих чета, које је организовао и усмјеравао владајући режим.
Органи власти су од 1919. до 1941. године сурово и бескрупулозно поступали према црногорском народу. Убијали су из политичких и идеолошких разлога и националне мржње мноштво Црногораца и Црногорки и припадника других мањинских народа и вјерских заједница, уништавали њихову приватну имовину, палили куће и пљачкали, одводили у затворе. У политичком обрачуну са режиму непокорним црногорским родољубима (устаницима, зеленашима, комитама, федералистима и комунистима) страдало је неколико хиљада људи.
Режим и држава КСХС/Краљевина Југославија Црну Гору ставили су на мучилиште. Убијали су Црногорце, како током оружаних борби, тако и у кажњеничким експедицијама, затварали су их и мучили, а велики дио њих је умро од посљедица рањавања и злостављања.
Овај прилог је списак једног дијела убијених припадника црногорског народа због привржености идеји и борби за право, част и слободу Црне Горе. Списак убијених и погинулих црногорских патриота који су изгубили животе За право, част и слободу Црне Горе, те оних који су умрли од посљедица рањавања и мучења није, наравно, комплетан. Напротив, он представља само један дио од оних који су страдали од метка, ножа и кундака органа власти у великосрпској Краљевини СХС/Краљевини Југославији.
УБИЈЕНИ И УМРЛИ ОД РАЊАВАЊА И МУЧЕЊА
| Име и презиме и одакле је | Вријеме смрти | Мјесто смрти |
| Ђуро Ристов Драшковић (Чево) | 6. јануар 1919. године | Цетиње |
| Спасоје Николић (Чево) | 6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Јово П. Ђукановић (Чево) | 6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Андрија Ђукановић (Чево) | 6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Саво Николић (Чево) | 6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Симо Поповић (Цуце) | 6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Крсто Марковић (Цуце) | 6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Божо Николић (Његуши) | 6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Ђурица Ненезић (Чево) | 6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Лазо Парача (Његуши) | 6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Иван Ђуришић (Парци, Љешанска нахија) |
6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Ђуро Ђуришић (Градац, Љешанска нахија) |
7. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Ђуро Перишић (Цетиње) | 7. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Марко Павићевић (Ћеклићи) |
7. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Паво Поповић (Његуши) |
7. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Јован Поповић (Његуши) |
7. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Мило П. Борозан (Боково) |
7. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Спасоје Николин Аџић (Ђиновићи код Цетиња) | 7. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Василије Ђурковић (Косијери код Цетиња) |
7. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Зеко Радуловић (Прогоновићи) |
7. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Томо Брновић (Љешанска нахија) | 6. јануар 1919. године | Цетиње |
| Јолета Бурић (Чево) | 7. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Милан Бурић (Чево) | 7. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Михаило Мирковић (Ћеклићи) |
6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Јован Мартиновић (Цетиње) |
6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Марко Бјелош (Бјелоши код Цетиња) |
6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Душан Николић (Никшић) | 6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Блажо Вуковић (Комани) | 6. јануар 1919. године | код Цетиња |
| Петар С. Николић (Чево) | 1919. године | Катунска нахија |
| Крсто Г. Павићевић (Страшевина код Никшића) |
6. јануар 1919. године | Код Никшића |
| Јела Маркова (Страшевина код Никшића) |
6. јануар 1919. године | Код Никшића |
| Илинка И. Симовић (Драговољићи) |
фебруар 1919. године | Никшић |
| Михаило Р. Жижић (Милошевићи, Ускоци) |
3. март 1919. године | Гркавци изнад Рисна |
| Ђела Николић (Озринићи, супруга Неска Николића) | 8. мај 1919. године | Озринићи код Никшића |
| Илија Марков Радовић (Бањани) | 29. мај 1919. године | Велимље код Никшића |
| Срдан Бацковић (Страшевина код Никшића) |
30. јун 1919. године | Будош код Никшића |
| Тодор Бацковић (Страшевина код Никшића) |
30. јун 1919. године | Будош код Никшића |
| Душан И. Батрићевић (Очинићи код Цетиња) |
јун 1919. године | Очинићи (умро од мучења током регрутског рока) |
| Рако Батрићевић (Очинићи код Цетиња) |
јун 1919. године | Очинићи (након мучења стријељан) |
| Ибрахим Хуса (Кодра код Бара) |
Јун 1919. године | Кодра код Бара |
| Ђуро Раичковић (Љешкопоље, Подгорица) |
средином 1919. године | Подгорица |
| Божо Дамјановић (Рудине код Никшића) |
10. јула 1919. године | код Никшића |
| Обрен Дамјановић (Рудине код Никшића) |
10. јула 1919. године | код Никшића |
| Петар Гајов Николић (Чево) |
21. јул 1919. године | Обзовица код Цетиња |
| Митар Шпадијер (Црмница) |
25. јул 1919. године | Лимљани |
| Раде Шоровић (Лимљани) |
25. јул 1919. године | Суторман, изнад Бара |
| Ђуро Шоровић (Лимљани) |
25. јул 1919. године | Суторман, изнад Бара |
| Томо Вулетић (Црмница) |
25. јул 1919. године | Суторман, изнад Бара |
| Ристо Божовић (Лимљани) |
јул 1919. године | Лимљани (умро од мучења приликом затварања) |
| Лука С. Војводић (Глухи до, Црмница) | јул 1919. године | Умро од посљедица затварања |
| Иво Шоровић (Лимљани, Црмница) |
јул 1919. године | Умро од посљедица затварања |
| Васо Шоровић (Лимљани) |
октобар 1919. године | Лимљани (Црмница) |
| Павић Вучераковић (Крњице, Црмница) |
јул 1919. године | Црмница (мјесто Дубравица) |
| Нико Вучедабић (Крњице, Црмница) |
јул 1919. године | Црмница (мјесто Дубравица) |
| Мићко Јанковић (Крњице, Црмница) |
јул 1919. године | Црмница (мјесто Дубравица) |
| Мићо Ђонковић (Крњице, Црмница) |
Јун 1919. године | Црмница |
| Ђуро К. Пекић (Крњице, Црмница) |
јул 1919. године | Црмница (мјесто Дубравица) |
| Вук Ненезић (Луково) |
јул 1919. године | Трубјела (Рудине код Никшића) |
| Ђуро Миковић (Драговољићи) |
јул 1919. године | околина Никшића |
| Јоко Кривокапић (Никшић) |
јул 1919. године | код Никшића |
| Никола Бајов Зајовић (Озринићи) | 1919. године | Никшић (умро у затвору) |
| Блажо Вучераковић (Крњице, Црмница) |
15. август 1919. године | Голик код Скадарског језера |
| Антоније Бојовић (Жупа Никшићка) |
15. август 1919. године | Мартинићи (код Даниловграда) |
| Блажо Бојовић (Жупа Никшићка) |
15. август 1919. године | Мартинићи (код Даниловграда) |
| Јакша Машнић (Жупа Никшићка) |
15. август 1919. године | Мартинићи (код Даниловграда) |
| Томаш Марков Марковић (Пипери) | 15. август 1919. године | Мартинићи (код Даниловграда) |
| Милета Андријевић (Бјелопавлићи) | 15. август 1919. године Мартинићи | (код Даниловграда) |
| Радоња Симоновић (Жупа Никшићка) | 15. август 1919. године | Мартинићи (код Даниловграда) |
| Васко Драгићевић (Пипери) |
август 1919. године | околина Подгорице |
| Илија Драгићевић (Пипери) |
август 1919. године | околина Подгорице |
| Никола Драгићевић (Пипери) |
август 1919. године | околина Подгорице |
| Лакић Марковић (Пипери) |
август 1919. године | околина Подгорице |
| Голуб Николић (Чево) |
септембар 1919. године | убијен у затвору на Цетињу |
| Неђељко Перковић (Горња Поља) |
29. септембар 1919. године | околина Никшића |
| Марко Мрђеновић (Чево) |
октобар 1919. године | Чево |
| Милосав В. Никчевић (Пјешивци) | 19. новембар 1919. године | Код Никшића |
| Гаврило Мујов Џебаловић (Стубица, Пјешивци) |
19. новембар 1919. године | код Никшића |
| Радуле С. Бошковић (Богмилојевићи, Пјешивци) | 16. октобар 1919. године | Никшић |
| Шћепан Н. Перовић (Никшић) |
16. октобар 1919. године | Никшић |
| Ристо Томов Божовић (Лимљани, Црмница) | 1919. године | Вирпазар (Забес, умро од посљедица мучења) |
| Ђуро Миковић (Драговољићи) |
1919. године | околина Никшића |
| Марко Никчевић (Стубица, Пјешивци) |
1919. године | околина Никшића |
| Мирко Ћетковић (Озрнићи) |
21.октобра 1919. године | Крново код Никшића |
| Андрија Ћетковић (Озринићи) |
21.октобра 1919. године | Крново код Никшића |
| Нешко Ћетковић (Озрнићи) |
21. октобра 1919. године | Крново код Никшића |
| Јован Булатовић (Ровца) |
октобар 1919. године | Ровца |
| Вучић Ракочевић (Морача) |
октобар 1919. године | Ровца |
| Никола Николић (Рудине) |
1919. године | Рудине код Никшића |
| Мирко-Муро Јаковљевић (Никшић) | 1919. године | околина Никшића |
| Никола Драшковић (Диде, Бјелице) |
октобар 1919. године | Диде |
| Божо Р.Кривокапић (Диде) |
октобар 1919. | Диде |
| Новак Ћетков Николић (Броћанац) |
1919. године | Рудине код Никшића |
| Милош Ракочевић (Морача) |
1919. године | Морача |
| Јован Матков Илић (Заљути, Цуце) |
децембар 1919. године | Цуце (умро од посљедица батињања и мучења) |
| Радуле Андријин Ђуровић (Ровине, Цуце) | децембар 1919. године | Цуце |
| Перо Драшковић (Бјелице) |
1919. године | Катунска нахија |
| Јошо Кривокапић (Цуце) |
1919. године | Катунска нахија |
| Милија Стаматовић (Пипери) |
децембар 1919. | Бар |
| Михаило Мишовић (Дробњаци) |
децембар 1919. | Бар |
| Коста С. Миловић (Бањани) |
17. децембар 1919. године | Велимље |
| Коле Т. Миловић (Бањани) |
17. децембар 1919. године | Велимље |
| Никола Вујић (Диде, Бјелице) |
25. децембар 1919. године | Диде (Бјелице) |
| Божо Р. Биговић (Цуце) |
25. децембар 1919. године | Диде (Бјелице) |
| Илија Поповић (Његуши) |
1919. године | Катунска нахија |
| Божо Николић (Његуши) |
1919. године | Катунска нахија |
| Бајо Ђуричковић (Загарач) |
1919. године | Катунска нахија |
| Илија Раичевић (Загарач) |
1919. године | Катунска нахија |
| Голуб Раичевић (Загарач) |
1919. године | Катунска нахија |
| Голуб Кривокапић (Цуце) |
1919. године | Катунска нахија |
| Божо Кривокапић (Цуце) |
1919. године | Катунска нахија |
| Вуко Ђ. Кривокапић (Цуце) |
1919. године | Катунска нахија |
| Саво Милошевић (Пјешивци) |
1919. године | околина Никшића |
| Станко Пековић (Горња Морача) |
1920. године | околина Колашина |
| Ђуро Миловић (Бањани) |
1920. године | околина Никшића |
| Мушика Вељов Рајковић (Пипери) | 18. јануар 1920. године | Вељи Микулићи код Бара |
| Васо Павићевић (Бар) |
18. јануар 1920. године | Вељи Микулићи код Бара |
| Крсто Драгов Поповић (Липа, Цуце) |
јануар 1920. године | Цуце |
| Иван Филипов Рогановић (Трњине, Цуце) | јануар 1920. године | Цуце |
| Марко Звицер (Цуце) |
15. фебруара 1920. године | Катунска нахија |
| Драгиша Бојовић (Жупа Никшићка) |
19. јануар 1920. године | Кута (Жупа Никшићка) |
| Васо Мушикић (Жупа Никшићка) |
19. јануар 1920. године | Кута (Жупа Никшићка) |
| Милутин Бојовић (Жупа Никшићка) |
19. јануар 1920. године | Кута (Жупа Никшићка) |
| Мило Бојовић (Жупа Никшићка) |
19. јануар 1920. године | Кута (Жупа Никшићка) |
| Миро Кијов Абрамовић (Велестово, Чево) | фебруар 1920. године | Велестово (Чево) |
| Бошко Ст. Миљеновић (Градина, Цуце) | 22. фебруар 1920. године | Цетиње (умро у истражном притвору) |
| Станко Г. Кривокапић (Цуце) |
23. фебруар 1920. године | Цетиње (умро у истражном притвору) |
| Милутин Т. Звицер (Цуце) |
23. фебруар 1920. године | Цетиње (умро у истражном притвору) |
| Милан Недић (Беране) |
прољеће 1920. године | Беране |
| Саво Војводић (Коњух, Васојевићи) |
фебруар 1920. године | Андријевица |
| Шујо Станић (Краљи, Васојевићи) |
прољеће 1920. године | Код Андријевице |
| Вучинић Пуков Никола (Рогами, Пипери) |
март 1920. године | Убијен у болници у Никшићу |
| Илија Лалатовић (Озринићи код Никшића) |
прољеће 1920. године | Умро од мучења у затвору у Никшићу |
| Илија Николин Ратковић (Ријечка нахија) |
април 1920. године | Ријечка нахија |
| Ћиро Пекић (Црмница) |
јул 1919. године | Црмница |
| Јован М. Јовановић (Бјелоши) |
15. јул 1920 године | Цетиње (у покушају бјекства из цетињског затвора) |
| Душан А. Вујовић (Ожеговица, Чево) |
15. јул 1920 године Цетиње | (у покушају бјекства из цетињског затвора) |
| Блажо П. Рогановић (Прентин до, Цуце) |
15. јул 1920 године | Цетиње (у покушају бјекства из цетињског затвора) |
| Блажо Ф. Кривокапић (Доброњеж до, Цуце) | 15. јул 1920 године | Цетиње (у покушају бјекства из цетињског затвора) |
| Радован Раичевић (Миогост, Катунска нахија) |
15. јул 1920 године | Цетиње (у покушају бјекства из цетињског затвора) |
| Митар Секулић (Бата, Цуце) |
15. јул 1920 године | Цетиње (у покушају бјекства из цетињског затвора) |
| Симо Ђ. Кривокапић (Доброњеж до, Цуце) | 15. јул 1920 године | Цетиње (у покушају бјекства из цетињског затвора) |
| Вучић Прелевић (Кучи код Подгорице) |
1920. године | Околина Берана |
| Ристо Пековић (Морача) |
1920. године | Околина Колашина |
| Васо Јанкетић (Колашин) | 1920. године | Околина Колашина |
| Мило Бојовић (Кута, Жупа Никшићка) | 1920. године | Кута (Жупа Никшићка) |
| Радуловић Бошко (Кривошије) |
1920. године | непознато |
| Радуловић Лука (Кривошије) |
1920. године | непознато |
| Ђуро Чавор (Његуши) | 15. јул 1920. године | Цетиње (у покушају бјекства из цетињског затвора) |
| Никола Т. Вујовић (Штитари, Љешанска нахија) | 15. јул 1920. године | Цетиње (у покушају бјекства из цетињског затвора) |
| Петар Вујовић (Ожеговица, Чево) | 16. јул 1920. године | Цетиње (у болници од посљедица рањавања) |
| Илија Кашћелан (Његуши) | 16. јул 1920. године | Цетиње (у болници од посљедица рањавања) |
| Марко Ј. Кашћелан (Његуши) | 1921. | умро од посљедица батињана Његуши |
| Крсто Кашћелан (Његуши) | 15. фебруара 1920. године | Катунска нахија |
| Мато Тодоровић (Марковина, Чево) |
1920. године | село Милочани |
| Петар В. Дуловић | 1920. године | Околина Колашина |
| Симо Миличковић (Пипери) | 1921. године | Околина Подгорице |
| Панто Милованов Савовић (Горњи Црнци, Пипери) |
21. јул 1920. године | Доброта (Котор) |
| Михаило Вучетин Дуловић | 1920. године | Околина Колашина |
| Петар Дакић (Пива, село Мала Црна Гора) | 1921. године | Околина Никшића |
| Мирко Кнежевић (Шаранци) | 24. април 1921. године | Шавник |
| Обрен Ђ. Алексић (Почековићи, Велимље код Никшића) | мај 1921. године | Околина Никшића |
| Душан Крстов Мандић (Трепча, Никшић) | 25. јун 1921 године | Бишина (Херцеговина) |
| Перо Бабић (Пљевља) | 25. јун 1921 године | Бишина (Херцеговина |
| Јован Кртолица (Никшић) | 1.јул 1921 године | Невесиње (стријељан по пресуди пријеког војног суда) |
| Шабо Дапчевић (Дабезићи, Мркојевићи код Бара) | 1922. године | Код Белведера барског |
| Никола Булатовић | 3. мај 1922. године | Баре Жугића (околина Жабљака) |
| Милан Вукашиновић (Пипери) | 9. мај 1922. године | Пипери (код Подгорице) |
| Петар-Мујо Ашанин | 14.мај 1922. године | Село Броћанац код Никшића |
| Милан Вукашиновић (Пипери) | 28.мај 1922. године | Пипери |
| Влаховић Перов Вукосав (Ровца) | 9 јун 1922. године | Околина Колашина |
| Милоња Мимовић (Андријевица) | 21. јун 1922. године | Код Андријевице |
| Радош Ђукић (Бијело Поље) | 21. јун 1922. године | Код Андријевице |
| Шћепановић Радосавов Мирко (Ровца) | 22. јун 1922. године | Околина Колашина |
| Саво Вујовић (Убли, Чево) | 1. јул 1922. године | Бјелице |
| Ђуро Р. Вујовић (Ожеговица, Чево) | 1. јул 1922. године | Љешев Ступ (Бјелице) |
| Вукосав Перов Влаховић (Ровца) | 15. јул 1922. године | Код Колашина |
| Миљан Миличковић (Пипери) | 1.август 1922. године | Пипери |
| Ракочевић Милија (Морача) | 28.септембра 1922. године | Веруша (околина Подгорице) |
| Чађеновић Комнен | 28. септембра 1922. године | Веруша (околина Подгорице) |
| Ракочевић Милош (Морача) | 29. септембра 1922. године | Веруша (околина Подгорице) |
| Радоје Р. Радоњић (Мустери, Загарач) |
1922. године | Убли (Чево) |
| Станоје Булатовић (Ровца код Колашина) | 28. јануар 1923. године | Прекобрђе (Морача) |
| Бошковић Јован (Ђурђевина, Морача) | 28. јануар 1923. године | Прекобрђе (Морача) |
| Мирковић Радосав (Лутово, Биоче) | 28. јануар 1923. године | Прекобрђе (Морача) |
| Стојовић Машов Вуко (Гостиље, Бјелопавлићи) |
1923. године | планина Војник |
| Вукалица Марковић (Долац код Берана) | 18. март 1923. године | Код Берана |
| Звицер Анђе (Рокочи, Цуце) | 15. април 1923. године | Рокочи (Цуце) |
| Звицер Загорка (Рокочи, жена Петра Звицера) | 15. април 1923. године | Рокочи (Цуце) Убијена и спаљена са 3 ђеце |
| Звицер Плана | 15. април 1923. године | Рокочи (Цуце) |
| Звицер Видак | 15. април 1923. године | Рокочи (Цуце) |
| Јаков Мушикић (Жупа Никшићка) | мај 1923. године | Васојевићи |
| Вуко Машов Стојовић (Гостиље, Мартинићи) | 1924. године | Околина Никшића |
| Ђукан Булатовић (Ровца код Колашина) | новембар 1923. године | Колашин (убијен при бјекству из затвора) |
| Тодор В. Дуловић (Трновица, Горња Морача) | 15. април 1923. године | Село Присоји код Андријевице |
| Милосав Лукин Никчевић (Пјешивци) | 16. октобар 1923. године | Голија |
| Симо Трипков Копривица (Бањани) | 16. октобар 1923. године | Голија |
| Милован Матијев Булатовић | 11. децембра 1923. године | Осуђен на смрт и стријељан у Колашину |
| Саво Распоповић (Бар) | 28. децембар 1923. године | Шћепан До (Рубежи) код Никшића |
| Милутин-Мујо Башовић (Прошење код Жабљака) | 28. децембар 1923. године | Шћепан До (Рубежи) код Никшића |
| Петар Звицер (Цуце) | 28. децембар 1923. године | Шћепан До (Рубежи) код Никшића |
| Голуб. А Вујовић | 28. децембар 1923. године | Шћепан До (Рубежи) код Никшића |
| Јово С. Кривокапић (Цуце) | 28. децембар 1923. године | Шћепан До (Рубежи) код Никшића |
| Милош Ковачевић (Жабљак) | 28. децембар 1923. године | Шћепан До (Рубежи) код Никшића |
| Радован Ј. Биговић (Цуце) | 28. децембар 1923. године | Шћепан До (Рубежи) код Никшића |
| Голуб Ј. Биговић (Цуце) | 28. децембар 1923. године | Шћепан До (Рубежи) код Никшића |
| Крсто-Кићун Поповић (Цуце) | 28. децембар 1923. године | Шћепан До (Рубежи) код Никшића |
| Илија Ђукић | 28. децембар 1923. године | Шћепан До (Рубежи) код Никшића |
| Стево И. Божовић (Његуши) | 28. децембар 1923. године | Шћепан До (Рубежи) код Никшића |
| Шћепан Мијушковић (Пјешивци) | 21. фебруар 1924. године | Никшић |
| Стеван Мијушковић (Пјешивци) | 21. фебруар 1924. године | Никшић |
| Драго Прелевић (Кучи код Подгорице) | 7. јун 1924. године | село Мељ код Колашина |
| Илија Лакићевић (Штедим код Никшића) | 12. април 1924. године | Трепча (код Никшића) |
| Марко Миљанић (Бањани) | 12. април 1924. године | Трепча (код Никшића) |
| Благоје Вучић (Бајов до код Никшића) | 12. април 1924. године | Трепча (код Никшића) |
| Михаило Перишин Симовић (Ракочи, Цуце) | мај 1924. године | Брестице (околина Никшића) |
| Станојевић Живков Васо (Велестово, Чево) | 1924. године | Околина Никшића (мјесто Мацавари) |
| Мајо Вујовић (Ожеговица, Чево) | јануар 1925. године | село Баљке у Херцеговини |
| Никола Ћетков Николић (Броћанац) | 1925. године | Смрдуша код Никшића (умро два дана послије рањавања) |
| Ђуро Кривокапић (Цуце) |
28. јануар 1925 | Мали До (цетињска област) |
| Илија Кривокапић (Цуце) |
28. јануар 1925 | Мали До (цетињска област) |
| Митар Ј. Марковић (Цуце) |
28. јануар 1925 | Мали До (цетињска област) |
| Јагош Мушикић (Жупа Никшићка) | 1925. године | Цетиње (умро у истражном затвору у којему је био од априла 1924.) |
| Никола Ћетков Николић (Броћанац код Никшића) |
1925. године | Смрдуша код Никшића |
| Распоповић Ристов Марко (Мартинићи) | 1925. године | Крума (Албанија) |
| Рогановић Душан (Цуце) | 7. август 1927. године | Сеоца (Пипери) |
| Драшковић Ђорђије-Ђорђе (Чево) | 19. мај 1926 | Вршањ (Његуши) |
| Миливоје Калезић (Бјелопавлићи) | 25. новембар 1926 | Бријестово (Павковићи, Бјелопавлићи) |
| Видо Миљанов Павићевић (Бјелопавлићи) |
новембар 1926. | Спушка главица |
| Милован Лазарев Пејовић (Пејовићи, Бјелице) |
1925. године | Катунска нахија |
| Павле Ђуканов Вукићевић | 9. децембар 1926 | Извршио самоубиство у цетињскм затвору пошто осуђен на вјечиту робију |
| Благота Вујовић (Чево) | 19. мај 1926 | Вршањ (Његуши) |
| Мико Влаховић (Ровца) | 18. септембра 1927 | на Штитову у Ровцима |
| Радоња Анђелић (Шаранци, Шавник) | 7. јануар 1928. | —– |
| Радош Пунишин Булатовић (Ровца) | 7. март 1929 | Равни (Морача) |
| Драго Пунишин Булатовић (Ровца) | 7. март 1929 | Равни (Морача) |
| Стевовић Божидара Стево (Кобиљи до, Цуце) | децембар 1929 | Околина Подгорице (Лебршник) |
| Ђорђије Мијушковић (Пјешивци) | 1934 | (умро од посљедица батињања и мучења Милана Калабића и сарадника му) Никшић |
| Жарко Мариновић (Очинићи код Цетиња, члан КПЈ, студент) | 4. априла 1936. године | Београд (на Београдском универзитету) |
| Брацан Брацановић (Стијена Пиперска код Подгорице) | члан КПЈ 27.септембра 1929. године | Београд (у затвору „Главњача“) |
| Марко Машановић (Цеклин код Цетиња) | члан ЦК КПЈ 19. априла 1930. године | Цетиње (у среском начелству) |
| Милош П. Грујић (Братоножићи) |
30. август 1930. године | Околина Подгорице |
| Мирко Срзентић (Црмница) | 1.фебруара 1935. | Београд |
| Шпиро Милачић | 22. августа 1933. | Околина Подгорице |
| Радисав Стојовић | 1931. године | Зеница (умро на издржавању вјечите робије) |
| Петар Марков Пекић (Крњице, Црмница) |
1934. године | Албанија |
| Божовић Милован (Пипери) |
1935. године | Умро након изласка из затвора у Зеници |
| Видо Лекић (Сеоца, Црмница) |
15. март 1935. године | Сеоца (Црмница) |
| Шпиро Л. Лекић (Сеоца Црмница) |
16. март 1935. године | Сеоца (Црмница, умро од рањавања дан раније) |
| Јоко Јовићевић, сердар (Цеклин) |
јануар 1935. године | На путу између Цетиња и Будве |
| Стеван Вујовић (Љуботињ, Ријечка нахија) |
26. јун 1936. године | Белведер код Цетиња |
| Јован Шофранац (Ријечка нахија) |
26. јун 1936. године | Белведер код Цетиња |
| Марко Јовићевић (Ријечка нахија) | 26. јун 1936. године | Белведер код Цетиња |
| Илија Ражнатовић (Ријечка нахија) | 26. јун 1936. године | Белведер код Цетиња |
| Никола Р. Петричевић (Ријечка нахија) | 26. јун 1936. године | Белведер код Цетиња |
| Илија (Шуња) Вукмановић (Црмница) | 26. јун 1936. године | Белведер код Цетиња |
| Саво Вукадиновић (Подгорица) | 22. април 1937. године | Подгорица |
| Милош Мијовић (Биоче) | 22. април 1937. године | Подгорица |
| Душан П. Ђуровић (Даниловград) |
2. децембра 1938. године | Даниловград |
| Војин Ћировић (Барте, Доња Морача) | прољеће 1939. године | непознато |
| Милан Шарановић (Даниловград) | 7. јануар 1939. године | непознато |
| Милован Шћепановић (Колашин) |
28. октобра 1939. године | На путу од Мојковца за Бјелопавлиће |
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kao sto rece uvazeni gospodin. Za sledeću fazu pljačke, treba izvući iz prošlosti aveti Sekule, Pavelića i sličnih, da bi se narod, opšet, zabavio o njima, umesto o svom jadu.
Zao je nama svih poginulih.
Zao nam je sto onda nijesmo bili pametniji i suzdrzaniji.
Zao je nama, dusa nas boli, i ovih danas koji nista nerazumiju, vec da sire omrazu i podpaljuju… kako je to najgora ljudska osobina.
Zato smo mi bolji od njih!
Jer, zalimo.
Kako oni nijesu sposobni da zale, nedovrseni ljudi, dukljese, a ipak, braca nasa!
A Novak, cera svoje… “ crnogorski drzavotvorni pokret“!?
Moj Adzicu…
Stotinjak nesrecnika, protiv cjelokupnog naroda.
I to ti zoves drzavotvornim pokretom!?
Jaka ti je nauka, bezumnice!
Јунаци, недостајали сте ми:)
Сличном заменом теза могли бисмо проф. Аџића да питамо шта му је био четнички војвода Машан Аџић или шта о „несрпском“ Јовану Пламенцу мисли његов српски потомак о. Јован Пламенац, а шта његов српски предак војвода Илија Пламенац. Такође, могли бисмо да констатујемо и да, пошто су Тимочани за Тимочке буне одбили да се разоружају, они не могу бити истог етницитета као и краљ Милан Обреновић.
Или рећи: отац силоване и убијене Бранке Ђукић (праштајте што помињем овај пример) , започео ослободилачку борбу братства Ђукића против вишевековног арнаутског завојевача.
Не можемо бркати личне и опште мотиве, барем не овом нивоу. Црногорци напросто воле да се пушкарају и чињеница да идеолошки предзнак ту не игра најважнију улогу. Сетимо се само анегдоте коју Марко Миљанов описује о Чевјанима који су засели на мезетлук с Турцима с којима су се до малочас тукли.
Колико су само лако мењали идеолошке предзнаке за Другог св. рата, па настављали да се убијају с не мањом страшћу. А како тумачити њихово данашње дивљање на сличан начин, код Шкаљараца, Никшићана и сл. Очигледно да је убијања било и да га има и данас и да је оно проузроковано „палошћу“ црногорске епске културе, која се никад није залечила од сусрета с модерним светом у XX веку. Отуда све трагедије, али то није и не може бити међу-национални проблем. Проф. Аџић мора то да увиди, ако претендује на какву-такву објективност.
Само неки убијени од стране побуњеника тзв „Божићне побуне“, коју је организовао ватикански агент Балдаћи:
– Михаило Спаић матурант из Подгорице, погинуо на Бадњи дан на Цетињу,
-Ђуро Радовић матурант из Бјелопавлића, погинуо на Бадњи дан на Цетињу,
– Капетан Илија Мандић посланик Велике Народне Скупштине, убијен од стране одметника,
– Поп Крсто Радуловић посланик ВНС, убијен од стране одметника,
– Крсто Станишић посланик ВНС, убијен од стране одметника,
– Сердар Јагош Радовић звјерски убијен од стране побуњеника,
– Бошко Бошковић командант Пољанског батаљона,
– Потпоручник Лука Д. Гардашевић,
– Блажо Ђуришић учитељ,
– Др Нико Мартиновић окружни љекар,
– Инжењер Милован Мијушковић …
Сви ови мученици су убијени од стране Балдаћијевих побуњеника, а списак је много дужи. Ово је само дио имена из књиге покојног Др Миленка Вујовића „Истина о Српству у Црној Гори“.
Због династичких борби, а може се и рећи породичних, пала је крв међу браћом, кумовима, рођацима, комшијама, а све у режији Ватикана. Освета је настављена у „Лијевим скретањима“, па онда до Зиданог Моста, па на Голом Отоку и све до данашњих дана, до стварања црногорске нације, језика …
Др.Аџић пописује жртве (невине и оне које то нису биле) па се стиче утисак код његових истомишљеника да је краљевина СХС била неки тамни вилајет за народ у ЦГ,колонијална и окупациона и злочиначка сила као рецимо Хитлерова Њемачка.Наравно,те двије државе се ни у сну не могу упоредити.Ето Дукљани пописују своје жртве(убрајају чак и оне који су се писали Србима,гле парадокса),а ми смо наше заборавили и нашим џелатима опростили.Ту је највише „крива“ наша хришћанска православна вјера која нас учи и да праштамо а и да заборављамо.Зато нам се све ово и понавља.Заборавили смо и опростили похаре Куча,заборавили и опростили и турски зулум и аустријски и италијански.И јаме по Херцеговини и Јасеновац и Градишку стару и ЛОГОР ЗА ДЈЕЦУ код Сиска.И страдања 90-тих и Косово и Метохију…Аџићу не пребројавај жртве ,Бог да им душу прости, невинима, и онима који су сами ђавола тражили.
Не отварај зацијељене старе ране из смутних времена,јер ако ми кренемо да отварамо наше ране и да бројимо наше жртве,ви Хрвати Црвени и Бијели нам дугујете најмање 800.000,само из 2. свјетског рата !
Nacin na koji Novak Adzic spinuje istorijske cinjenice da bi podsticao ljude na bratomrznju je dno dna. Mozda na nekom drugom topiku moze nabrojati imena crnogoraca sto su ih kurvati i turci pobili,te da preusmjeri mrznju koju promovise prema onima koji nam nisu niti sunarodnici niti braca. To da su Srbija i Crna Gora „ratovale“ medjusobom je najveci apsurd napisan od strane dukljanskih skribomana do sad. Ne znam sto se Njosa toliko crnogorchi kad mu je sve srbsko mrsko, a Crna Gora je drzava koja je srbovala jace i duze od svih ostalih u regionu. Bolje mu je da nastavi tezu o obnovi katolicke duklje, a da se mane velikosrpske, istocno-pravoslavne tvorevine zvana „Crna Gora“.
Prusi i Bavarci su imali daleko krvavije i brutalnije razmirice pa su i dalje svi zajedno Njemci,jedino zatucanim montenegrinima zbog sujete i malo vlasti svasta pada na pamet.
ovo je kao da sada neko popise sve pobijene Mafijase (oko450) iz C Gore i proglasi ih za zrtve nekog rezima, komita i bandi je bilo i u vrijeme Kralja Nikole ali ih niko ne spominje i proglasava za borce za slobodu.
A SAD ODGOVOR GOSPODINU MIROSLAVU ĐUKIĆU.
JA NUDIM ČINJENICE DOKAZE, A VI LIČNE IMPERSIJE, KOJE NE SADRŽE NI CINJENICE NI DOKAZE
Gospodine dežurni i dokoni komentatoru, uvaženi g. Miroslave Đukiću.
Kako kao pravnik i odvjetnik u dobrovoljnom izbjeglistvu iz Crne Gore u Banja Luci komentarise ove istorijski utvrđene, očigledne i relevantne (odlucne) činjenice, kako se to fino kaže u pravnoj nauci? Ovo sto Vam u nastavku iznosim pokazuje da se vaša infamna ideološko-politicka prica ruši po sistemu domino efekta. Ovo sto slijedi dokazuje zločine i teror države KSHS/Kraljevine Jugoslavije prema samosvjesnim Crnogorcima, borcima za njenu slobodu, čast, pravo i državni subjektivitet. To jest ovo su cinili crnogorskim zelenasima, mada ni zelenasi nijesu ćutke i bez otpora i osvete postupali prema svojim neprijateljima i dželatima.
Spisak opljačkanih i zapaljenih domova crnogorskih rodoljuba (1919-1920)
Od 1918. do 1929. godine, u vrijeme kad je Crna Gora postala žrtva okupacije i nasilne aneksije izvršene od strane Srbije, stradali su mnogobrojni crnogorski patrioti, borici za pravo, čast i slobodu svoje domovine i otadžbine. U to vrijeme srpske okupacione vlasti, vojska, žandarmerija i paramilitarne bjelaške horde, formirane i finansirane od strane režima, opljačkale su i zapalile preko 5.000 crnogorskih domova, sa ciljem da bi pacifikovali Crnu Goru i ugušili ustanički i komitski državotvorni oslobodilački pokret u njoj.
U ovom tekstu navodim samo jedan dio crnogorskih domova, koji su poharani, opljačkani i izgoreli u plamenu tadašnje invazije i agresije na crnogorsku državu i njene okupacije i aneksije. Dakle, pomenično navodimo 120. zapaljenih i izgorelih crnogorskih kuća, odnosno, domova, tj. privatne imovine njihovih vlasnika, koja je imovina stradala od terora i zlodjela okupacionih trupa tokom 1919. i dijelom 1920, s tim što je i navedeno i paljenje kuće Petra Zvicera u Rokočima (Cuce) koje se zbilo aprila 1924. godine.
Zapaljene su i opljačkane kuće sljedećih Crnogoraca/zelenaša:
Jovan Simonov Plamenac (Boljevići, Crmnica), predsjednik Crnogorske narodne skupštine, ministar Knjaževine i Krajevine Crne Gore, predsjednik i ministar crnogorske Vlade u egzilu (1919-1921). Kuća mu je zapaljena od strane srbijanskih/srpskih okupacionih vlasti 14. jula 1919. godine u Boljevićima.
Milutin Mijajlov Vučinić (Vranjske njive-Rogami, Piperi), divizijar crnogorske vojske, ministar, predsjednik vlade u egzilu 1921-1922. godine. Kuća mu je od strane vlasti zapaljena u Rogamima 1919. godine.
Krsto Zrnov Popović (Lipa, Cuce), komandir i brigadir crnogorske vojske, komandant Crnogorskih trupa u Gaeti. Kuća mu je zapaljena od strane okupacionih vlasti 10. jula 1919. godine u Lipi Cuckoj/Jama Vojvodina/.
Anto Gvozdenović (Vučiji do, Ćeklići), doktor-hirurg, general crnogorske, ruske i francuske vojske, ambasador Crne Gore u SAD 1918-1921, predsjednik crnogorske Vlade u egzilu (1922-1924). Srpske vlasti su mu u Ćeklićima zapalile kuću početkom avgusta 1919. godine.
Savo Simonov Plamenac, oficir crnogorske vojske, brat Jovana S. Plamenca. Kuća mu je zapaljena kad i Jovanova 14. Jula 1919. U Crmnici (selo Boljevići).
Đuro Gvozdenović (Ćeklići). Vlasti su mu u Ćeklićima zapalile kuću početkom avgusta 1919. godine.
Gajo Vicković (Ćeklići). Organi vlasti su mu u Ćeklićima zapalili kuću početkom avgusta 1919. godine.
Božo Vicković (Ćeklići). Organi vlasti su mu u Ćeklićima zapalile kuću početkom avgusta 1919. godine.
Filip Milošev Krivokapić (Cuce), barjaktar crnogorke vojske. Kuća mu je zapaljena od okupacionih vlasti jula 1919. godine.
Simo Krivokapić (Cuce), plemenski kapetan. Kuća mu je zapaljena od strane okupacionih vlasti jula 1919. godine.
Jovan Nikolić (Čevo), komandir crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane okupacionih vlasti 1919. godine.
Jovan Bajov Gardašević (Čevo), oficir crnogorske vojske, Kuća mu je zapaljena od strane okupacionih vlasti 1919. godine.
Niko Kašćelan (Mirac, Njeguši), komandir crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane okupacionih vlasti 1919. godine.
Petar Pekić (Crmnica), oficir, kapetan crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane okupacionih vlasti 1919. godine u Krnjicama.
Božo Bulatović (Rovca), kapetan crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane srpskih okupacionih vlasti 1920. godine.
Radojica Krstov (Mišurev) Nikčević (Pješivci), komandir crnogorke vojske. Kuća mu je zapaljena od strane okupacionih vlasti 1919. godine.
Ljubo Nikolić (Ozrinići), svještenik Crnogorske crkve i oficir crnogorke vojske. Kuća mu je zapaljena od strane okupacionih vlasti 1919. godine.
Krsto Njakov Vujović (Mikulići kod Cetinja), kapetan crnogorke vojske, Kuća mu je zapaljena od strane okupacionih vlasti 1919. godine.
Ibro Bulatović (Rovca), komandir crnogorke vojske. Kuća mu je zapaljena od strane okupacionih vlasti 1920. godine.
Ivan Puletin Bulatović ((Rovca), komandir, potom brigadir crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena 1920. godine.
Vaso Marković (Cuce), kapetan crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena jula 1919. godine.
Jakov Marković (Cuce), poručnik crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena 10. jula 1919. godine.
Nikola Perišić (Cuce), potporučnik crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena 10. jula 1919. godine.
Stevan Marković (Cuce) Kuća mu je zapaljena 10. jula 1919. godine.
Mitar Radov Perišić (Cuce), potporučnik crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena 10. jula 1919. godine.
Filip (Dreko) Popović. Kuća mu je zapaljena 10. jula 1919. godine u Lipi Cuckoj.
Savo Vuletić (Cuce), Kuća mu je zapaljena 10. jula 1919. godine.
Joko Vulev Adžić (Piva), general crnogorske vojske, član krunskog savjeta Kraljevine Crne Gore. Kuća mu je zapaljena 1919. godine u Pivi.
Mihailo Jokov Adžić (Piva), pravnik, ustanik, komita, kasniji poslanik Crnogorske stranke u Skupštini Kraljevine Jugoslavije (1938-1940). Kuća mu je zapaljena 1919. godine u Pivi.
Ilija Kecojević (Piva), Kuća mu je zapaljena 1919. godine u Pivi.
Ilija Damjanović (Broćanac, Nikšić), komandir crnogorske vojske. Kuća mu je u rodnom kraju zapaljena 1919. godine.
Vuko Jankov Krivokapić (Nikšić), poslanik Crnogorske skupštine. Kuća mu je zapaljena u Nikšiću 1919. godine.
Ilija Krivokapić (Cuce). Kuću su mu zapalili u Cucama 13. septembra 1919. godine.
Blagoje Krivokapić (Cuce). Kuću su mu zapalili u Cucama 13. septembra 1919. godine.
Risto P. Krivokapić (Cuce). Kuću su mu zapalili u Cucama 13. septembra 1919. godine.
Milutin M. Krivokapić (Cuce). Kuću su mu zapalili u Cucama 13. septembra 1919. godine.
Ilija A. Krivokapić, Cuce). Kuću su mu zapalili u Cucama 13. septembra 1919. godine.
Jovan M. Krivokapić (Cuce). Kuću su mu zapalili u Cucama 13. septembra 1919. godine.
Janko Krivokapić (Cuce). Kuću su mu zapalili u Cucama 13. septembra 1919. godine.
Mijo Mićković (Župa Nikšićka), poručnik crnogorske vojske. Okupacione trupe zapalile su njegovu kuću jula1919. godine u Župi Nikšićkoj.
Simeon Mićković (Župa Nikšićka), potporučnik crnogorske vojske. Okupacione trupe zapalile su njegovu kuću maja 1919. godine u Župi Nikšićkoj.
Đuro Novakov Jovović (Mokra Njiva kod Nikšića), general crnogorske vojske, sin Novaka Ramova, komandant crnogorskih trupa u Gaeti. Kuća mu je zapaljana od strane okupacionih vlasti 1919. godine u Mokroj njivi.
Marko Vučeraković (Krnjice, Crmnica), komandir i brigadir crnogorske vojske. Kuću su mu 1919. godine u Krnicama zapalile spske vlasti.
Savo Čelebić (štitari, Lješanska nahija), komandir crnogorske vojske, kasniji general major JNA. Kuću su mu 1919. godine u Štitarima zapalile vlasti.
Andrija Dragutinović (Ćeklići), komandir crnogorske vojske. Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Ilija Dragutinović (Ćeklići), potporučnik crnogorske vojske. Kuću su mu februara 1920 godine zapalile vlasti.
Pero Tujov Vuković (Piperi), komandir crnogorske vojske, Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Joko Krivokapić (Nikšić). Kuću su mu srpska vojska i žandarmerija i bjelaši zapalili jula 1919.godine.
Tomica Peković (Kuside, Nikšić), kapetan crnogroske vojske. Kuću su mu vojska i žandarmerija i bjelaši zapalili jula 1919.godine.
Savo Raspopović (Bar), komandir crnogorske vojske. Kuću su mu 1919. godine zapalile srpske vlasti.
Boško-Musa P. Vuković (Bandići ), poručnik crnogorske vojske, Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Petar Vuković (Bandići), svještenik CPC, Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Ilija P. Vuković (Bandići), Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Dušan Stankov Vuković (Prediš, Bjelice, katunska nahija). Oficir, komandir crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane okupatora 1919. godine u selu Predišu.
Blagota Martinović (Komani), komandir crnogorske vojske. Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Milisav Nikolić (Ozrinići kod Nikšića), potpredsjednik Crnogorske narodne skupštine. Kuću su mu 1919. godine u Ozrinićima zapalile vlasti.
Nikodim Janjušević (Ozrinići), arhimandrit Crnogorske Pravoslavne Crkve i komandir crnogorske vojske. Kuću su mu 1919. godine u Ozrinićima zapalile vlasti.
Vasko Marojević (Morakovo, Župa Nikšića), komandir crnogorske vojske. Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Boško Agram (Straševina). Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Mijat Nikčević (Pješivci). Kuću su mu 1919. godine u zapalile okupacione vlasti.
Mijajilo Nikčević (Pješivci). Kuću su mu 1919. godine u zapalile vlasti.
Simo Nikčević (Pješivci). Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Kosto Radović (Banjani), oficir crnogorske vojske. Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Ilija Radović (Banjani), Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Ivo Kustudić (Nikšić), Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Đorđije Vukov Kustudić (Nikšić), poručnik crnogorske vojske. Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Rade Kršikapa (Uskoci), oficir crnogorske vojske. Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Dr Novica Radović (Martinići, Bejlopavlići), oficir crnogorske vojske. Kuću su mu 1919. godine zapalile srpske vlasti.
Zeko Delibašić (Rudine kod Nikšića), oficir crnogorske vojske. Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Marko S. Abramović (Lukovo, Nikšić), potporučnik crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane okupacionih vlasti 1919. godine.
Marko Abramović (Prediš, Bjelice, Katunska nahija). Kuća mu je zapaljena od strane okupatora jula 1919. godine u selu Predišu.
Vidak Petrov Abramović (Velestovo, čevo). Kuća mu je zapaljena od strane okupatora jula 1919. godine.
Joko Abramović (Prediš, Bjelice, Katunska nahija). Kuća mu je zapaljena od strane okupatora jula 1919. godine u selu Predišu.
Krsto M. Abramović (Prediš, Bjelice, Katunska nahija). Kuća mu je zapaljena od strane okupatora jula 1919. godine u selu Predišu.
Mićo B. Abramović (Prediš, Bjelice, Katunska nahija). Kuća mu je zapaljena od strane okupatora jula 1919. godine u selu Predišu.
Luka Andrijin Abramović (Prediš, Bjelice, Katunska nahija). Kuća mu je zapaljena od strane okupatora j 1919. godine u selu Predišu.
Ćiro Stankov Vuković (Prediš, Bjelice, katunska nahija). Kuća mu je zapaljena od strane okupatora jula 1919. godine u selu Predišu.
Todor Milov Borozan (Bokovo kod Cetinja), oficir, komandir crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane vlasti 1919. godine na Bokovu.
Mašan Milošev Borozan (Bokovo kod Cetinja), oficir, komandir crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane vlasti 1919. godine na Bokovu.
Periša Nikolin Adžić (Đinovići kod Cetinja), potporučnik crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane vlasti 1919. godine u Đinovićima.
Petar S. Vujović (Ožegovica, Čevo), poručnik crnogorske vojske, Kuća mu je zapaljena od strane vlasti 1919. godine na Čevu.
Marko Turčinović, (Velestovo, Čevo), poručnik crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane vlasti 1919. godine na Čevu.
Majo Vujović (Ožegovica, Čevo), kapetan crnogorske vojske, Kuća mu je zapaljena od strane vlasti 1919. godine na Čevu.
Andrija Andrijević (Martinići,Bejlopavlići), oficir crnogorske vojske. Kuću su mu vlasti zapalile 1919. godine.
Jokica Andrijević (Martinići,Bejlopavlići), oficir, kapetan crnogorske vojske. Kuću su mu vlasti zapalile 25. jula 1919. godine.
Tomica Andrijević (Martinići, Bejlopavlići). Kuću su mu vlasti zapalile 25. jula 1919. godine.
Mileta Andrijević (Martinići, Bjelopavlići). Kuću su mu vlasti zapalile 1919. godine.
Milovan Andrijević (Martinići, Bjelopavlići), poručnik crnogorske vojske. Kuću su mu srpske zapalile 1919. godine.
Milutin-Mujo-Bašović (Pošćenje, Šavnik), komitski vojvoda. Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Petar Zvicer (Rokoči, Cuce), komitski vođa. Kuću su mu zapali i porodicu u njoj pobile, zaklale i zapalile vlasti u noći 25/26 aprila 1924. godine.
Vaso Stanojević (Čevo). Kuću su mu 1919. godine zapalile vlasti.
Svetozar Plamenac (Boljevići, Crmnica), oficir crnogorske vojske. Kuću su mu jula 1919. godine u Crmnici zapalile vlasti.
Joko Andov Niković (Krnjice, Crmnica), barjaktar crnogorske vojske. Kuću su mu jula 1919. godine u Crmnici zapalile vlasti.
Niko Niković (Krnjice, Crmnica). Kuću su mu jula 1919. godine u Crmnici zapalile vlasti.
Tomo Vučeraković (Krnjice, Crmnica), Kuću su mu jula 1919. godine u Crmnici zapalile vlasti.
Blažo Vučeraković (Krnjice, Crmnica), Kuću su mu jula 1919. godine u Crmnici zapalile vlasti.
Radovan Mrvaljević (Nikšić), barjaktar crnogorske vojske. Kuću u okolini Nikšića su mu zapalile vlasti 1919. godine.
Boško Ćetković (Nikšić), kapetan crnogorske vojske. Kuću u okolini Nikšića su mu zapalile vlasti 1919. godine.
Živko Mašanov Nikčević (Pješivci), sekretar crnogorskog MUP-a, komandir crnogorske vojske. Vlasti su zapalile njegovu kuću 1919. godine.
Miloš Mašanov Nikčević (Pješivci). Srpske vlasti su zapalile njegovu kuću 1919. godine.
Mato Todorović (Miločani kod Nikšića), komandir crnogorske vojske. Vlasti su zapalile njegovu kuću 1919. godine.
Nikola Nikolić (Broćanac, Nikić), potporučnik crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane vlasti maja 1919. godine.
Dušan Nikolić (Broćanac, Nikić), potporučnik crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane vlasti maja 1919. godine.
Blagoje Vučić (Bajov do, Nikšić). Kuća mu je zapaljena od strane vlasti 1920. godine
Vasko Dragićević (Piperi). Kuća mu je zapaljena od strane vlasti avgusta 1919. godine.
Vuko Perović (Martinići), vodnik crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane srpskih vlasti avgusta 1919. godine u Martinićima.
Andrija Popivoda (Bjelice), potporučnik crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane vlasti 1919. godine
Milisav Nikčević (Pješivci), učitelj, oficir crnogorske vojske. Kuća mu je zapaljena od strane vlasti 1919. godine.
Petar Mirković (Ćeklići), potporučnik crnogorske vojske. Vlasti su mu u Ćeklićima zapalile kuću januara 1920. godine.
Stanko L. Mirković (Ćeklići). Vlasti su mu u Ćeklićima zapalile kuću januara 1920. godine.
Špiro N. Mirković (Ćeklići). Vlasti su mu u Ćeklićima zapalile kuću januara 1920. godine.
Jovan N. Mirković (Ćeklići). Vlasti su mu u Ćeklićima zapalile kuću januara 1920. godine.
Luka Jovanović (Ćeklići). Vlasti su mu u Ćeklićima zapalile kuću januara 1920. godine.
Radovan Turčinović (Velestovo, Čevo), poručnik crnogorske vojske. Vlasti su mu u Ćeklićima zapalile kuću decembra 1919. godine.
Mihailo Vujinović (Župa Nikšića). Vojska mu je decembra 1919. godine zapalila kuću u Župi Nikšićkoj.
Vuko Stojović (Bjelopavlići), oficir crnogorske vojske. Vojska mu je 1919. godine zapalila kuću u Martinićima.
Đuro Dragov Vušurović (Bjelice). Vojska mu je 1919. godine zapalila kuću u rodnom mjestu.
Božo V. Vujošević (prediš, Bjelice). Vojska mu je 1919. godine zapalila kuću u rodnom mjestu.
Blažo Stevović (Cuce). Vojska mu je 1919. godine zapalila kuću.
Filip K. Vujošević (Prediš, Bjelice). Vojska mu je 1919. godine zapalila kuću u rodnom mjestu.
Ovo je samo jedan dio iz spiska stradalih crnogorskih domova tokom 1919. i 1920. godine.
S uvažavanjem
Srdacno
Novak ADŽIĆ.
Господине Аџићу,
ја, за разлику од Вас, настојим да се држим основне теме. Не видим да сам Ја докон, али Ви имате све време овог света, очито је. А За разлику од вас, ја не пишем докторат о Секули, нити имам амбиције да то икада радим. Предложио сам вам јавно суђење Секули Дрљевићу, у којем ћемо, коначно, јавно и аргументима утврдити да ли је или није био ратни злочинац, али ви од тога бежите. Уместо тога, засипате нас бескрајним списковима података који са темом немају благе везе. Ви сте мени потпуно расплинути, обале Вам се не виде! Тема овог Вашег писања на сајту, на којем Вам је Гојко дао простор, је Секуле Дрљевић и његова улога у рату који се водио на просторима Југославије од 1941. до 1945. године. Од Вас, у овој рубрици, сазнајемо много тога, али ништа о теми! Тако, дознајемо шта је Секуле рекао на сахрани Стјепана Радића 1928. године, затим шта је синчић Владка Мачека пре рата рекао о чика Секули, а ево, сада износите испискове попаљених кућа 1919. године, дакле податке које са Секулом у II светском рату немају ама никакве везе. Је ли Секуле напустио положај у Министарству правде у Београду због тога што је тамо неком побуњенику у Ровцима 1919. године можда неки жандар у вршењу репресије запалио кућу (а можда и комшија)? Није,наравно! Урадио је то зато што тада није добио положај министра правде, којем се надао (с правом или не, свеједно је). Изгубили сте се, г. Аџићу, не владате темом, али потпуно! Стално Вам понављам да је за тему овог Вашег писања небитно шта је Секуле писао, говорио, радио или мислио до 06.04.1941. године, али узалуд! Сада се у Вашим бескрајним тирадама изгубио и главни јунак Вашег доктората Секуле Дрљевић, нема га нигде више! Ја ипак, нисам толико докон, као што мислите, да се бавим коментарима о томе ко је коме палио кућу 22 године пре 1941. године. Ако је неко страдао тада невин, жалим случај, међутим, то са Дрљевићем нема везе. У којем контексту су са темом ови Ваши предуги спискови? Питам: правдају ли, све да су изнети тачни подаци, и да су све то била невинашца, страдала на правди Бога, а не побуњеници против државе, сва каснија Дрљевићева злочињења и посебно правдају ли репресија над побуњеницима 1919. године, све касније усташке злочине, извршене над Србима на територији злогласне НДХ, или…? Отворите Ви нову тему: Божићна побуна, па да размотримо поводе, узроке, последице ове побуне. Тумачим ово као Ваше прећутно одустајање од Секуле, и прећутни прелазак на потпуно другу тему. У реду је, али да закључимо да је тема: Секуле Дрљевић, злочинац или не? Вашом вољом, исцрпљена, што се вас тиче, скинута са дневног реда. Секуле није постао ништа мање ни ништа више злочинац него што је био, остао је као и до сада, најсрамнија личност у историји Црне Горе, а и пређосте на тему Божићне побуне.
Gospodine Djukicu, da se ne varamo- Njosa nije lud i nema sve vrijeme ovoga svijeta. Njegovo vrijeme je dragocjeno, on je covjek biznismen koga George Soros debelo placa za prljavi posao koji odradjuje. koliko para, toliko muzike. podsjeca me na podgorickog muslimana koji pjeva cetnicke pjesme na srpske svadbe.
UMJESTO ODGOVORA MIROSLAVU ĐUKIĆU.
O DVOJICI ZELENAŠKIH KOMITA I CRNOGORSKIH SUVERENISTA
1.ĐUKIĆ ILIJA, (iz Čeluge, Bar, ubijen krajem 1923. godine) crnogorski ustanik
i gerilski borac za slobodnu i nezavisnu Crnu Goru iz Bara. Učesnik Božićnjog i
Petrovdanskog ustanka za pravo, čast i slobodu Crne Gore 1919. Nakon sloma januarskog ustanka 1919. godine, emigrirao u Italiju, iz koje se vratio polovinom jula 1919. godine u ekspediciji od 130 crnogorskih ofi cira i vojnika pod komandom Krsta Popovića. Tada je bio u rangu potporučnika
crnogorske vojske. Kasnije je od strane crnogorske Vlade u egzilu unaprijeđen u čin komandira. Komitski četovođa i komandir.
Operisao često u sadejstvu sa grupom Sava Raspopovića. Poginuo je u
Šćepan Dolu u Rubežima kod Nikšića 28. decembra 1923. godine.
Učestvovao širom Crne Gore u brojnim ustaničkim i komitskim akcijama. Okupacione vlasti su ga oglasile i ucijenile kao
odmetnika i hajduka zato što se borio za Crnu Goru. U trenutku smrti bio je ucijenjen na 30.000 dinara. Bio je žestoki borac protiv
velikosrpske invazije, okupacije i aneksije Crne Gore. Tokom 1922. godine načelstvo barskog
okruga je rješenjem oglasilo za odmetnika i hajduka Iliju Đukića iz Čeluge, iz Bara, i pozvalo
ga na predaju. Međutim, taj poziv na predaju on je permanentno odbijao.
Ministar unutrašnjih
djela KSHS je aktom od 15. jula 1923. godine, a na osnovu raspisa i molbe velikog župana zetske
oblasti Milovana Džakovića povisilo ucjene za brojne crnogorske komite i ustanike, a iz okruga
barskog tada je povećana ucjena za Iliju Đukića i Marka Raspopovića iz barskog okruga sa 20.000
na 30.000 dinara. U brojnim izvorima i dokumentima navodi se da je ubijen, ali sasvim precizna
lokacija i datum kada je ubijen nigdje nijesu precizno navedeni. U presudi Okružnog suda KSHS
broj 1729 V-1924-48 na Cetinju od 8. decembra 1926. godine u krivičnom predmetu kojim se
oglašava krivim optuženi Vuko Bogićev Radović iz Martinića kaže se da su “Vuko Radović i
Pavle Vukićević 22. septembra 1922. godine oružani i u društvu drugih naoružanih lica,
naime sa poginulim odmetnicima Savom i Markom Raspopovićima, Ilijom Đukićem, Vidom
Pavićevićem i Milivojem Kalezićem… u željezničkom vozu, koji je išao iz Bara za Virpazar, na
mjestu “Mušnce” u planini Sutormanu više sela Tuđemila voz zaustavili i iz zasjede pucali na
žandarme Josipa Jankovića i Mihaila Uziva, koji su iz voza otvorili bili na njih puščanu vatru,
te prvoga odmah ubili, iza čega su naredili vojnicima da iz voza bez oružja izađu, što su ovi i
učinili, pa su odmah tu pred vozom ubili iz pušaka narednika Jefta Jovanovića, podnarednika
Petra Skenčića, redove Alojza Filipića, Ivana Širovnika, Antona Pavovića, Franca Čagrama i
Stjepana Parfemova, čime su poćinili sparam žandarma Josipa Jankovića zločin hotimičnog
ubistva, a spram Jefta Jovanovića i drugih s hotimičnog ubistva s predumišljajem iz člana 155
KZ oba zločina kažnjiva po istim propisima smrću”. U istoj presudi kaže se i to da su navodno
“Radojica Nikčević i Ivo Nikčević, kao se tvrdi-u društvu sa optuženim Pavlom Vukićevićem
i poginulim odmetnicimna Savom i Markom Raspopovićima, Vasom Stanojevićem, Ilijom
Đukićem i Đurom Krivokapićem 11. jula 1923. godine oko 12.30 sati na 54 km. od
kolskog puta Nikšić-Trebinje u blizini kuće Mojaša Perovića u Rudinama mučki iz zasjede
plotunom iz pušaka ubili inžinjera Milovana Mijuškovića čime su počinili zločin hotimičnog
ubistva s predumišljajem kažnjiv po istim propisima smrću”.
Crnogorski patriota, ratnik i zelenaški komita Ilija Đukić komitovao je do kraja 1923. godine, kada je poginuo u sukobu sa vojskom, žandarmerijom i kontrakomitima 28. decembra 1923. godine u Šćepan Dolu kod Nikšića.
2. ĐUKIĆ RADOŠ (bjelopoljski okrug), crnogorski patriota, ustanik i komita. Borac
za slobodnu i samostalnu Crnu Goru. Komitovao 1919-1922. godine. Okupaciona žandarmerija
ubila je 20. juna 1922. godine crnogorske gerilce i patriote Milonju Mimovića i Radoša Đukića.
O njihovom stradanju postoji sačuvan arhivski dokument, a to je izvještaj Načelstva andrijevačkog
okruga, poslat brzojavom Br. 3828, od 21. VI 1922. godine, a kojeg je Okružno Načelstvo Kraljevine
SHS, Br. 3728, od 23. juna 1922, Cetinje, dostavilo Načelniku sreza Cetinje. U tom izvještaju stoji
kako je rano izjutra 20. juna 1922. godine žandarmerijska patrola “prethodno obaveštena da se u
obližnjoj šumi nalaze dva odmetnika sukobila se sa njima i posle kratke odvažne borbe prsa u
prsa oba odmetnika poginuli su a jedan žandarm teško ranjen. Ubijeni odmetnici jesu oglašeni
i ucijenjeni sa 20 hiljada hajdukovog okruga. Milonja Mišović i oglašeni i ucijenjeni hajduk
okruga bjelopoljskog poljskog Radoš Đukić… još istog dana zakopani su blizu pogibije kraj
Druma a ranjeni žandarm odmah je potom poslat radi operacije na Cetinje”. Prednje Vam se
dostavlja radi znanja” 184, navodi se u tome službenom aktu okupacione vlasti kojeg je po naredbi
Načelnika potpisao sekretar B. Salić.
Ne znam, da li su sa Miroslavom Đukićem ovi istorijski komiti suverenisti u nekom kognatskom srodstvu!?
Marko Dakovic je poginuo kao ministar bez portfelja u vladi Dusana Simovica 1941. godine u avionskoj nesreci u Grckoj prilikom bjekstva vlade iz zemlje. Gospodine Vlatko pobrkali ste loncice.
Ватикан је преко свог агента Балдаћијем и крвавих лира спровео братоубилачки рат у Црној Гори, а све због династичких борби.
Треба рећи да су плаћеници Ватикана побили већину скупштинара велике Подгоричке Скупштине, на челу са Марком Даковићем, као и значајан број службеника. Замислите чињеницу да смо ми који смо били за заједничку државу, због покраденог референдума направили сличну глупост.
Čestitam gospodine Djukicu !
Господине Аџићу,
нисте подржали моју идеју да организујемо јавно суђење рабу Божијем Секулу Дрљевићу, на којем сам себе понудио као браниоца њему као окривљеном. Зашто? Већ сам изнео идеју да Вама Секуле не треба да ЗАИСТА буде рехабилитован, већ само у контексту његове инаугурације на месту „Оца нације“, пошто другог достојног оца копилету – нема (Ђилас, прави отац, се одавно јавно одрекао свог копиљана).
Свој дуго спремани одговор на текст г. Грубача почели сте са: „Господин Војин Грубач је наставио да скрнави историјске чињенице везане за др Секулу Дрљевића и политички и идеолошки покрет Црногорске странке (федералиста) од 1919 до 1945. године.“ (болдовано).
Запарала ми је уво Ваша реч – „скрнави“. Сви знамо шта се може „скрнавити“, али ево, да видимо ноторни извор, Википедију, која каже:
„Skrnavljenje ili oskvrnuće je fizički čin kojim se nešto nastoji lišiti svetih ili posvećenih osobina, ili svaki čin koji za cilj ili za posljedicu ima uništitenje, oštećivanje, ili nedopustivu uvredu neke osobe ili objekt prema kojima druge osobe osjećaju posebno poštovanje. Koncept skrnavljenja se u pravilu vezuje za religiju, te se kao predmet skrnavljenja najčešće pojavljuju crkve, džamije, hramovi ili drugi vjerski objekti koji su predmet vandalizma ili djela kao što su ubistva, silovanja i sl. koja bi im trebala oduzeti „posvećeni“ karakter.“
Види: https://sh.wikipedia.org/wiki/Skrnavljenje
Јесте ли Ви то почели да придајете „свете или посвећене особине“ Дрљевић Секули, или неком сличном? Ако је тако, онда сте, благо речено, застранили. У том случају, немате више неопходан објективан и непристрасан поглед на хероја ваше докторске дисертације, већ га посматрате као божанство!? Умијте се, за почетак, отрезните и почните да се бавите нечим попут трчања, гајења цвећа, бриге о пчелама. Отишли сте у страну, ако мислите да било ко може „скрнавити“ Секулу Дрљевића, једну периферну историјску личност, у југословенским и балканским размерама.
Примећујем да почињете лагано да уплићете у причу и Савића Марковића – Штедимлију. ваљда као резервног оца, ако пројекат са рехабилитацијом сиротог Секуле не успе? Кажете: „Господин Војин Грубач и његови самишљеници треба да знају да Дрљевић и Штедимлија, кад пишу о великосрпском терору у Црној Гори (1919-1941) ништа измислили или лагали нијесу. Напротив, рекли су живу истину…“. А жива истина да је Штедимлија један опскурни лик, класични лумпењн-пролетер и недоучена будалетина, која је опоганила све за што се у животу ухватила! Аутор је, поред осталог, нацистичког пламфлета „Црвена Хрватска“, којег у репринту „Лаус Сплит“ од 1991. године, поседујем и читао сам. Хоћете ли се, у будуће, појавити и Ви, попут Штедимлије, као промотер идеје да су Црногорци – „црвени хрвати“? Па Секуле, какав год да је, ако се докаже: сујетан, морално недовршен, улизица, „Павелићева пудлица“, лечени психички болесник, братоубица, квислинг, издајник, ратни злочинац или пион… за једног Штедимлију је – громада! Па штедимлија је правоснажно осуђени злочинац, ноторни усташки агитатор и плаћеник, људска нула! Ако покушате да рехабилитујете једног Штедимлију, шта је онда следеће? Секуле, ако занемаримо рат који се на простору Југославије водио од 06.04.1941. до 15. маја 1945. године, могао би се, у крајњем, подвести под остале „монтенегринске оруиђинале“, дакле ексцентрике, дворске луде, јуродиве, аветиње или несрећнике, што год, али савић марковић Штедимлија – не! Очекујем да ћете из мађионичарског шешира из ког сте извукли, попут белог зеца, једног Густава Крклеца или Мачековог синчића, извући и Мирослава Крлежу, који је Штедимлији после робије запослио, као сведока да је Савић марковић Штедимлија, упркос толиких година робије, једно невинашце. Дегутантно је да под исти шлем стављате ваше љубимце (идоле) Секулу и Штедимлију и остале чланове Федералистичког покрета, који нису кренули путем сарадње са окупатором. Уосталом, Секуле је неке своје бивће партијске другове мирно препустио (означио) усташама, као неопходне за ликвидацију.
Ваше даље навођење „жртава“ тзв. „терора“ је дегутантно. Ти људи имају своје породице, потомке, које нисте питали за то да их овде прозивате. Да ја Вама овде, као одговор, наведем списак имена Секулиних неспорних жртава, страдалих од руку усташа у Лијевче пољу, Градишци, Јасеновцу…? То је, је ли, нешто друго? Или, Секуле није крив? Није их он тамо позвао и одвео и предао џелатима? Ваш покушај рехабилитације Секуле као „оца нације“ је доживео слом, попут идеја натисрпске „нације“, „МНЕ државе“, „заставе на Ист Риверу“, чиргилице“, распопа Мираша и осталих идеолошких будалаштина, које су покрили криминални подухват пљачкања општенародне имовине грађана Црне Горе. За следећу фазу пљачке, треба извући из прошлости авети Секуле, Павелића и сличних, да би се народ, опшет, забавио о њима, уместо о свом јаду? Мора да је ово што покушавате да протурите исплативо?
Portal naklonjen mandicu objavljuje komentare ovog nepomenika sekule .Adzica ni u njegovoj familiji ne smatraju za ozbiljno.
Vidite li sta je ova patoloska spodoba napravila? Ona je spojila zrtve komunistickih demonstracija na Belvederu, kao i ostale komunsticke zrtve na prostoru Crne Gore zajedno sa protivnicima ujedinjenja 1918.g. Ove su zrtve nespojive izmedju ostalog i zbog toga sto je su i komunisti bili za ujedninjenje,Na celu sa Jovanom Toamasevicem. Dobro je da olos nije pobrojila i one zrtve sa izgradnje mosta na DJurdjevica Tari. Ma ovu bijedu jednostavno treba ignosrisati jer manipulacija zrtvama svojstvena je samo cetinjskim nekrofilima! PIH!
Necu da zapredam…Sve se potanko zna o Bozicnjoj pobuni, sto se vidi i iz gornjih konentara …
Dukljanska interpretacija nije faktografsko-istorijska, vec eminentno politicka, jeftino politikantska…Nerelevantna, zapravo nebitna.
Spor je medu nama…
Srbima je danas najpotrebniji kriticki stav…O svemu, pa i o Bozicnoj pobuni.
Srbijanci, Srbi iz Srbije, u srpskoj CG, gde je stanovnistvo u najvecem mogucem postotku bilo za ujedinjenje sa Srbijom, mogli su i morali pametnije, vec ako necemo da se lazemo i samoobmanjujemo.
Sve bi bilo DRUGACIJE DA JE FORMIRANA SUVERENA SRPSKA DRZAVA U PONUDJENOM FORMATU!!!
Nista ne bi bilo, kako je bilo, pa, zakonito, ne bi bilo ni Bozicne pobune.
…Kojecega jos, ne bi bilo… Ni komunista koji su vjesto podsticali i kanalisali unutarsrpske podjele i sukobe, davno zapocete.
U mnogima od nas i danas se taje jugoslovenski komunisti … Sa ubilackim, bolje receno, samoubilackim fantazijama i sizofrenim straregijama odsutne borbe sa velikosrpskim hegemonizmom, kome su Srbi iz CG, potonji Crnogorci, dali obol.Kako to i danas cini nesrecni Milo sa sacicom odmetnutih ustasoidnih dukljana…Sa istim onim sizifrenim kroatofantazijama o tisucljetnjoj dukljanskoj drzavotvornosti…Sto se ne da obijasniti vec psihijatrijom…. narcizmom malih razlika i ostalim sranjima, koje potezemo kada se suocimo sa nemogucnoscu da nesto razumijemo i racionalno obijasnimo.
Da razjasnimo…
… Kako su, recimo, katolicki Srbi iz Dalmacije i istocne Hercegovine postali, u samo dvadesetak medjuratnih godina zivota u nebuloznoj Kraljevini Jugoslaviji, Hrvati!
…Kako su isto tako, Srbi muhamedanci iz Bosne i iz drugih srpskih krajeva, postali prvo Muslimani!?, pa onda Bosnjaci!?…Srbi iz Makedonije, Makedonci…
Tako, kako smo ih se jos onda odrekli stvarajuci nakaznu Jugoslaviju, kao negaciju Srbije…Kako smo ih ostavili na slijepom koloseku istorije, onako ranjive i rovite, vec poduze u identitetskom interregnumu…I kada su pomislili da je kucnuo cas da se vrate u okrilje svoje nacije i da se inkorporiraju u srpski nacionalni i politicki korpus, formirajuci Jugislaviju umesto Srbiju, definitivno smo ih odbacili.
Bezocno smo ih gurnuli u zagrljaj drugima, tudjima … Prepustili ih Vatikanu i svakojakim spoljnim vektorima uticaja … Kako cemo se, nesto kasnije, i sami prepustiti i predati komunistickoj posasti, nakon nezamislivog bratoubilackog rata u kome smo se bestijalno trebili.
Istini za volju, bio je to samo kresendo, sulude vjekovne namisli da niko nije i ne moze biti Srbin, ako nije pravoslavne vjere!?
Pravoslavni vjerski fundamentalizam nam je dosao glave.I to je nazalost jedina istina od koje bjezimo, kao djavo od Hrista!
A KO SEBI NE PRIZNA GRIJESKU, JOS JE GRDJE POGRIJESIO.
Najgrdje sto se moze!
Ko je tumacio posledicu, a ne uzrok – taj najvise grijesi!
Kada smo odustali od sebe i pojugoslivenili se, nacinili smo nepopravljivu stetu!
Sebi samima, i sto je jos gore, i svima drugima!
Kako nam nije milo da istini pogledamo u lice.
Ni danas, kada nista vise ne mozemo da izgubimo, sto vec izgubili nijesmo!
A dje je spisak pobijenih Bjelasa od strane Zelenasa (100% srba), ajde ne svadjajte ovaj narod.
Srbi Zelenasi se sukobili i ubijali sa Srbima Bjelasima.
Новим текстом Др.Аџић хоће да нам каже да је ово била флагранта окупација.Попут аустријске 1915 или италијанске 1941.Да су људи који су махом страдали у борбама против тадашње легалне и легитимне војске за бар 80 % тадашњег становништва ЦГ,били мученици,“невине “ жртве.Простом читаоцу оваквим текстовима који појма нема о тим догађајима се ставља пред очи утисак, да су цивили постројавани па прстом неког официра методом слободног избора извођени пред стрељачки вод.Али авај.Ни ријечи о томе да су „жртве“ нападале из засједе легитимну војну силу,да су пљачкали поштанска возила(која су доносила плате и пензије становништву) да су побили учеснике Велике народне (Подгоричке) скупштине и разна друга непочинства.Класичан тероризам.Утисак је да је „Божићна побуна“ била неки општенародни устанак читаве Црне Горе.Јесте шипак,и то само око Цетиња.То је била побуна и ништа више од тога ,и то неколико стотина дворјана и најближих официра којима се није свидио нови државни статус и губитак привилегија;финансирана и подржавана од стране западних смутљиваца који овом народу никад нису мислили ништа добро.Ни ријечи о томе како је на крају „побуна“ завршена и распуштена , како су побуњеници били осуђени,неки на смрт неки на дугогодишње робије.Краљ Александар је био милостив и свакоме коме је казна смрћу била досуђена,преиначена је у дугогодишњу затворску казну.До 1939. сви су помиловани и пуштени на слободу.
Наравно ове методе нити подржавам нити оправдавам,и могло се избјећи крвопролиће.
Али нека се аутор запита како се у то вријеме кажњавала побуна против државе у колијевци демократије тог доба,у Великој Британији ?
Ма колико били у праву за неке ствари,СВИ побуњеници би висили на Трафалгар скверу-за примјер другима.
Портал одан четничком војводи Мандићу објављује небулозе једноћелијског организма који се одазива на Ноша Аџић. Да ли је то најава коалиције ДФ-СДП?
a srbi, spušti vi ga adžić
Džaba krečite , činjenice su svete , još po imenu i prezimenu ubijeni ljudi i žene od strane srpske okupacione vojske , tu na odbrane .
Adzic, slabo sta razumije, i po obicaju blesa i drobi!
On je istoriju, ako je istorija zbilja nauka, sveo na rezone carsijskuh cakula i plotovskih medjusobica.
Nema tu sta da se razume i komentarise.
Tim vise sto je tema gromadna i odvec kontraverzna.
… Crna Gora je kapitulirala bez preke nuzde!
… Srpski Kralj, iznad svega junak i daroviti srpski pjesnik, sramno napusta zemlju i bjezi u egzil!?
Crnogorska vojska , po prvi put od kada zna za sebe, baca oruzje u trnje…
Cudo je vlast, i najboljeg zna da osteti za vjeke…
Razbuktava, odavna zapoceta a vjesto skrivana, medjudinasticka borba Petrovica i Karadjordjevica… za srpsko istorijsko nasledje…Djed i unuk!Hamletovski, nema sta!…Tast i sebicni starac i mladunac nedostojan srpske velikoratovske kalvarije i cudesnog uskrsnuca Srbije i srpskog naroda… Oboje nedorasli situaciji, tragicni su akteri svesrpskog posrnuca nakon velicanstvenog postignuca srpskog oruzja u Velikom ratu!?
… Koje rezultuje nakaradnom Kraljevinom Jugoslavijom, grobnicom srpskog naroda i srpskog drzavnog interesa.Od cega se nikada, ni-ka-da, oporaviti necemo!!!
Umjesto Londonske Srbije sa zapadnim granicama, koje izbijaju na 16 km. iza Splita i 27km. isprijed Osijeka!!!
Sve smo dali, za nista!
Ko to moze da pojmi i razumije!?
Tako su Srbi sebi kopali i iskopali grobnicu.
Prolistajte, ako snage i zivaca imate, Londonsku mirovnu konf….Pogledajte ponudjene granice Srbije…Pa zaplacite, kako sam ja stoput zaplakao.Za nasom katolickom bracom Dalmatincima, koji su Hrvatom postali, nedugo potom u satanskoj Jugoslaviji.Promislite, sto bi bilo sa nasom bosanskom muslimanskom bracom da i njih nijesmo prepustili sejtanskoj Jugoslaviji.
Imlikacije tog kobnog srpskog prestrojavanja iz nacionalne drzave u drzavni provizirij troimene Kraljevine, sto godina posle, jos uvjek cekaju na nepristrasno iscitavanje i studioznu analizu.
Jedno je sigurno: u Londonskoj Srbiji, koje nije bilo, kako za to ne postoji bilo kakvo, makar i lapidarno zdravorazumsko objasnjenje, u najmanju ruku ne bi bilo, gradjanskih, vjerskih i bratoubilackih ratova…Ne bi bili uopste moguci, izmedju ostalog, Jasenovac…komunisti… komunisticka Jugoslavija… ratovi iz devedesetih … neovisna Cg, jos i grdno Kosovo, i ko zna sta sve jos, sto nas tek ceka!
Sudbonosna srpska greska, sta li vec, ako cemo posteno, zamajac je svega sto ce, citav jedan vijek, da nas grozno i bez milosti kaisa, raubuje, razmece, i tako svodi i svede na jedan mali, neistorijski narod. Koji je u odsutnom trenutku izdao sebe, svoje drzavne i nacionalne interese, buducnost svoju… svoju katolicku i muslimansku bracu! Koja ce nedugo zatim, da nam postanu ljuti neprijatelj i nepojmivi dzelat!Braca koju nijesmo htjeli.Kojima nijesmo dali ni najmanju sansu da izgrade svoj nacionalni identitet u okviru sopstvene srpske nacije…pa su ga trazili i nasli na drugoj strani.
Kako se nista od toga, do dana danasnjeg, ne bi dogadjalo i dogodilo, da smo na temelju Londonskog ugovora, pravili sopstvenu srpsku drzavu…Koja nije Velika, kako je krste nasi mrzitelji, poput Adzica, vec prirodna i dostatna srpskom korpusu.
Da je tako uradjeno, danas bi nam druge ptice pjevale!
E, sad…sto se gore pomenutog pitanja tice… i tu su Srbi grdno grijesili … U CG, nepotrebno i bez svakog smisla!
Da li su mogli drugacije?…Ne samo sto su mogli, nego su i morali!
Jer, i ovi gore pobrojani nesrecnici su Srbi.I niko od njih, sustinski, nije bio protiv ujedinjena!Bas niko.
Samo sto su jedni vidjeli Nikolu, a drugi Aleksandra, kao suverena.
Zna to Adzic dobri, ali po dukljanski zapreda, lazunja i svadja.
Sto godina posle… Jos smo dalje od svake istine!
Dok je ovakvih i slicnih!
Зеленаши
.
Краљевска прокламација од 20. октобра 1918.
Заставе Зеленаша, кориштене у граду Гаета (Краљевина Италија)
Зеленаши су били присталице конфедералног уједињења Црне Горе и Србије. Име су добили по зеленој боји предизборног летка на коме су била имена кандидата повјереника за избор посланика Подгоричке скупштине. Касније су се сјединили са Црногорском странком. Присталице су им били сељаштво, бивши државни чиновници, интелектуалци блиски двору, официри итд. Организатори су Божићне побуне. Сматра се да су зеленаши бројали од 1.500 до 2.000 људи.
Политички програм им се темељио на првом прогласу краља Николе од 1. јула и на другом прогласу од 7/20. октобра 1918. године. Прогласима је захтијевана конфедерација и равноправност свих.
У вријеме избора повјереника и посланика трпјели су разна омаловажавања, а и долазило је до сукоба (у Никшићу 7. новембра 1918. године). Цетињски зеленаши упућују Протест Подгоричкој скупштини (21. новембар 1918. године). По повратку интернираца видно се појачавају активности зеленаша. У јеку Божићне побуне, упућују Захтјев потписан од стране Крста Поповића, а на руке генерала Венела. У захтјевима се између осталог тражи:
Ми смо сви сложни да Црна Гора уђе пуноправна са осталијем покрајинама у једну велику Југословенску државу без икаквих унутрашњих политичких граница – облик владавине остављамо да пуноважно ријеши редовно изабрана скупштина свијех Југословена (конституанта) чему ћемо се срдачно покорити.
Ми тражимо претходно, да један народни суд пронађе кривце за све догађаје, који су бацили љагу на нашему оружју и да тек онда чиста и ведра чела приступимо овој великој Југословенској заједници, којој су наши преци најстарији и највјернији заточници били.
Тражимо анулирање скупштинске одлуке у Подгорици, и нове слободне изборе за Црну Гору, чији ће изасланици ријешити пуноважно све наше садање домаће спорове и послове, те привремен представљати Црну Гору унутра и изван.
Међу зеленашима је било и заговорника за повратак краља Николе и да Црна Гора поново буде независна.
У затвору Јусовача, прије угушења Божићне побуне било је затворено око 120 зеленашких првака. По пропалој побуни дио зеленаша се прикључује црногорској војсци у Италији, дио влади у егзилу, а дио је отишао у комите.
Након неуспјеха у побуни, Зеленаши су се или предали, или отишли кућама, или подијелили на:
разбојнике, хајдучке борце који су пљачкали у групама од по 20 до 30 људи, укупно од 800 до 1.000, постојали до 1924. године, најжешће четовање крајем 1919. и почетком 1920. године.
Црногорску војску у егзилу, војска у Краљевини Италији под италијанском командом, нешто више од 1.500 људи, за убацивање и терористичке нападе преко јадранског мора, распуштена 1921. године, послије италијанско-југословенских међународних споразума.
Аџићу хвале ти докази да су ови на списку били „црногорци“, можеш говорити једино да су из Црне Горе. Такође си прескочио једну веома битну чињеницу да су наведене обучавали, наоружавали и финансирали италијани под велом Ватикана а да је огромна већина становника Црне Горе (тада СРБА) била за спајање са истим народом у Србији.
Божићна побуна (догађај познат и као Јануарска побуна), био је догађај почев од 6. јануара 1919. у коме су присталице условног југословенског уједињења, тзв. Зеленаша, подстакнути од Краљевине Италије, покушале да силом оружја преотму власт над територијом Црне Горе и Бока Которске од савезничких снага. Након неуспјеха легалним и мирнодопским путем у Подгоричкој скупштини, како би се обезбиједио повољнији улазак Црне Горе у исту државну творевину са Србијом, а наиме проширена преговарачка моћ за столовима Италије у питањима око интересне сфере Јадранског приморја, дајући подршку успостављању претходног стања обнове црногорске државе под њеним краљем Николом. Зеленаши су се сукобили са Бјелашима, присталицама безусловног уједињења, састављених из црногорске омладине и клубашких народњака. Главни организатори Божићне побуне су били италијански агент Министарства војног новинар Ђовани Балдачи и црногорски утицајни политичар Јован С. Пламенац.
Након неуспјеха побуне, отпор је настављен у виду Црногорске војске у егзилу у Италији, која је пребацивана да врши изненадне нападе на Поморје кришом, до њеног распуштања 1921. године италијанско-југословенским договорима. Поједине чете су остале да се крију по недоступним крајевима и врше четнички вид отпора повременим терористичким нападима све до 1924. године. Бројчана снага Зеленаша у самој Божићној побуни је била близу три хиљаде наоружаних људи. Већина војника, пак, борбу лично није видјела. Неки окарактеришу сукоб као чисту инвазију Италије, неки као грађански сукоб политички супротстављених Црногораца, а има и оних који борбу сматрају устанком црногорског народа.
ЗАБОРАВИО СИ ОВАЈ ДРУГИ СПИСАК КОЛИКО СТЕ ВИ ПОБИЛИ НЕВИНОГ СТАНОВНИШТВА
bravo kralju. ajde sad nabroji koliko su cetnika ubili partizani. jedino sto si dokaza je da su srbi stoka neslozna koja se lako prodaje i ubija medju sobom. zato imamo cetiri slova koja nas opominju, no izgleda i to je uzalud.