ИН4С

ИН4С портал

Аџић: Митрополија црногорско-приморска није традиционална црква у Црној Гори

1 min read
Тек послије 1920. године, епархије насилно укинуте аутокефалне Црногорске православне цркве припојене су новоуспостављеној Српској цркви (Патријаршији), чије је сједиште у Београду и то декретом регента Александра Карађорђевића љета 1920. године.

Новак Аџић

Новак Аџић, историчар, реаговао је на текст „Монтенегрини у строју: Класична смо Милова држава“ објављеном јуче на нашем порталу.

Реаговање преносимо у цјелини:

Тек послије 1920. године, епархије насилно укинуте аутокефалне Црногорске православне цркве припојене су новоуспостављеној Српској цркви (Патријаршији), чије је сједиште у Београду и то декретом регента Александра Карађорђевића љета 1920. године.

Будући да је, у погледу организовања једне и унитарне Српске православне цркве, државно-политичка врхушка КСХС усвојила правило Аугусбушког мира, “чија је држава онога је и вјера” и да је радикалски министар вјера др Војислав Јањић још 1919. императивно казао: “Наш је идеал да у централистичкој држави буде централистичка црква”, то је државна монархистичка власт и спровела у дјело и 1920. година прогласила стварање уједињене Српске православне цркве, којој је неканонски и насилно присаједињења и Црногорска православна црква, са својим епархијама и непокретном и покретном имовином и имовинском масом.

У доба КСХС и Краљевине Југославије (1918-1941) Српска црква је била државна
црква, у многоме зависна од државне политичке секуларне власти, што најбоље
показује случај да је политичком одлуком регента Александра Карађорђевића,
Димитрије Павловић постао првим патријархом Српске патријаршије, а да је опет
вољом др Милана Стојадиновића, лидера ЈРЗ и предсједника југословенске
краљевске владе др Гаврило Дожић постављен за патријарха Српске православне
цркве (СПЦ). Кад је извршена административна диоба КСХС/Краљевине
Југославије број црквених епархија Српске цркве је сведен са 27 на 21.
Тек 8 новембра 1929. године, министар правде радикал из БиХ др Милан Шршкић, у
влади бјелоручког генерала Петра Живковића, подређеном краљу Александру,
свој предлог Закона о Српској православној цркви успио је да прогура и њега је
прихватио краљ Александар, познат у Црној Гори као паликућа, и прогласио га
властитим указом на Митровдан 8. новембра 1929. године.

Доношењем државног закона Краљевине Југославије, којег је одобрио и потписао на
основу приједлога свог министра вјера радикала др Милана Шркшића, краљ
Александар Карађорђевић, први пут је уведена, т.ј., основана Црногорско-
приморска митрополија, која је и успостављена као структурни, интегрални дио
Српске патријаршије у доктринарном и правно-организационом погледу.

Устав Српске православне цркве, уз учешће њених овлашћених представника, у мандату Александровог министра правде др Драгутина Којића, одобрен је и усвојен указом краља Александра Карађорђевића 16. новембра 1931. године. У томе процесу је државна суврена власт имала кључну улогу и утицај на црквену организацију и прилике. Према томе уставу, митрополија Црногорско-приморска је саставни дио Српске цркве и њена помјесна епархија са сједиштем на Цетињу. Према црквеној статистици из 1924. године Српска патријаршија је имала 29 епархија, од којих је 27 било у Краљевини СХС. Тада се као јединица Српске патријаршије наводи епархија “Цетињска и захумско-рашка”.

Године 1929. од дјелова бивше бококоторске и захумско-рашке епархије, као и
дјелова пећке епархије омеђена је вољом политичких и црквених власти у
Београду територија новоосноване Црногорско-приморске митрополије.
Црногорско-приморска митрополија имала је у својој историји до 1945. године
два митрополита: др Гаврила Дожића (1931-1938) и Јоаникија Липовца (1941-
1945). Послије рата до данас имала је три, од којих је трећи и даље на служби и члан
је Светог Синода и Сабора СПЦ у Београду и неуспјели кандитат на изборима за
српског патријарха. Њени митрополити послије 1945 били су: Арсеније Брадваровић
(1947-1954, када је због антидржавне и антицрногорске активности осуђен на
11 година затвора, од којих је издржао само двије, након чега више није
обављао црквену дужност у Црној Гори), те Данило Дајковић (1961-1990), а од
1991. до данас на томе положају је Ристо (Амфилохије) Радовић.

Битно је нагласити, поред наведеног, да у свим уставима, другим правним
актима, службеним издањима и публикацијама Српске православне цркве, од
1920. године па све до данашњег дана, међу епархијама Српске
православне цркве наведена је и “Црногорско-приморска епархија са седиштем
на Цетињу”. Тако је она била нормирана и правно позиционирана још у Уставу
Српске православне цркве из 1931. године, којег је на приједлог министра
правде, а по саслушању Министарског савјета ондашње Краљевине Југославије,
прописао и прогласио краљ Александар Карађорђевић. Према члану 12. тога
Устава, под бројем 20, наведена је међу дјеловима Српске православне
цркве и “Црногорско-приморска епархија са седиштем на Цетињу”.

У Уставу Српске православне цркве из 1957. године, са свим измјенама и
допунама до 1985. године, у члану 14. положај Црногорско-приморске
епархије Српске православне цркве, чији архијереј носи титулу митрополита, регулисан је на истовјетан начин као у Уставу из 1931. године, пише Аџић.

(Новак Аџић је као функционер ЛСЦГ био званични члан одбора за враћање аутокефалне ЦПЦ у вријеме кад је тим одбором предсједавао проф. др Драгоје Живковић од 1993. па надаље)

*ЦПЦ – канонски непризната, квази-религијска организација, регистривана у станици полиције на Цетињу, којом „руководи“ распоп Мираш Дедејић, анатемисан одлуком Васељенске патријаршије, лице склоно обијању православних светиња и насилничком понашању.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

25 thoughts on “Аџић: Митрополија црногорско-приморска није традиционална црква у Црној Гори

  1. Пуни и званичан назив православне цркве за вријеме и књажевине и краљевине Црне Горе је био „Православна митрополија црногорска“.Никад није био званичан назив“Црногорска православна црква“.И дан-данас се зове Православна митрополија црногорско -приморска,јер је приморје (а то упорно власт прећуткује) додато Црној Гори послије те фамозне 1918. године.
    Ако је једна црква аутокефална,треба да има Томос.Колико знам православна митрополија у Црној Гори га никад није добила,а ни тражила.Ако полазимо од логичне претпоставке да је Црна Гора била слободна православна територија у 17.,18,и 19 вијеку,како то да нико од владика није затражио Томос о аутокефалности,готово сигурно би га и добио и то врло брзо.Били би сигурно одмах признати од Руса као једине слободне православне цркве у то доба.Али ја мислим да су црногорске владике биле више него свјесне свог припадања мало већем православном „корпусу“,односно припадности српском народу,самим тим и СПЦ која има већ пуну аутокефалност чак неколико вјекова.Зашто ни св.Петар Цетињски нити Његош нису хиротонисани на Цетињу,ако је ЦГ црква као што кажете аутокефална ?!Аутокефалија је највећи степен аутономије једне православне цркве стога може да рукоположи (хиротонише)владике,али они иду ипак веома далеко и за данашње вријеме ,овај први у Сремске Карловце (наводно није му Аустрија дала да изађе из царевине и оде у Русију) а други у Петроград.Зашто је толика жеља била краљу Николи и ратни циљ црногорске војске да заузме Пећ и Дечане ?Шта то тамо има толико значајно за Црногорце и за црногорску митрополију ?У Пећи Пећка патријаршија,а чија патријаршија?Српска?Манастир Високи Дечани у којем су мошти св.Стефана Дечанског,српског краља?Зашто Цетињски митрополит има титулу „егзарх пећког трона“?Или у преводу, „измјештена столица пећког ПАТРИЈАРХА на слободну територију ,на Цетиње“.Што га нема карловачки митрополит ?!И зашто баш на Цетиње,што не у Русију ?!
    Незгодна питања господине Аџићу ?

  2. ЛАЖ: којој је +++неканонски и насилно+++ присаједињења и Црногорска православна црква, са својим епархијама и непокретном и покретном имовином и имовинском масом.
    +++

    Нити је уједињење србских покрајинских цркава извршено неканонски ни насилно. Прије свега, Никола је цг приморску митр.или називану и цгском црквм сматрао једном од србских митрополија,што она и је. а Митрофан Бан је на то пристао, на такав начин сједињења,док Никола није био за то,али је изгубио политичку моћ. Чак је и Никола Добречић, као католик окренуо леђа Николином властоубивом сепаратизму,и примасију србску држао као вјеран новој реалности.

    СПЦ је ту почела као светосавска црква и данас је тако,дакле скендеријско приморска митрополија,раније зетска а касније и цгско приморска,јесте,увијек је била и биће и светосавска и канонска, а што особа која се одрекла писма и диха предака то тумачи како би Ватикан хтјео,то је тако јер од исзих добија новац да фалсификује историју. Продане душе, Јуде, Бранковићи..тога је увијек било, а на жалост Аџића он сам спада у тај мие, ма колико се као гадио на Мила… не види себе да је пунути он или Лав Лајовић, Шуковић, Мирап… биједни каријеристи са џон образом.

  3. Adzic nije nikakav ozbiljan istoricar, bez puhi lazov i manipulant, pravi produkt Djukanoviceve samovolje i tiranije. Da je u nekoj ozbiljnoj drzavi niko ga ne bi primijetio niti ga shvatao ozbiljno sto ce i ovdje biti kada dodje kraj ovoj nesreci od diktatora

  4. Ne samo da je tradicionalna nego je Sveti Sava prvo u tadasnjoj Zeti udario temelje danasnjeg SPC i 1218 osnova Zetsku Eparhiju. Sam pseudoistoricar Adzic i slicni prolivi ne bi bio problem jer svuda ima budala u pseudoistoricara i pseudonaucnika koji sire najvece gluposti i lazi od ravne zemlje do dukadjinstva, ali je problem sto su ovakvi maloumnici posdrzani od drzave i sto je ustaska ideologija Stedimilje postala zvanicna, a imamo dosta primjera sto se desava sa takvim drustvima

  5. Титула владике црногорског гласи: Митрополит црногорско-приморски и скендеријски и егзарх Пећког трона (од времена након 1490-те), зато не урнекајте више „дукљани“.

    1. Nemoj da vrijedjas naseg Noleta,da njega nije nebi znali koliko neko moze biti glup.Po njemu ce se nazvti neka nova mjera za glupavost, Blesimetar Nole!

  6. Adzicu duboko ste zaorali ovi put, zato pripazite da vi se Ralo ne slomi. I da vi svi Ukradeni milioni, kuce, stanovi, ljubavnice, auta,jahte, biznisi ………itd ne nestanu u jednom Danu.

  7. Po adzicu, ustasi sa srpskim prezimenom, samo je katolička i muslimanska vjera izvorna. Svojim Bošnjanima nikad nebi smio reci da im je vjera okupatorska, a nas Srbe može svaka slina vrijedjati nekaznjeno!

  8. Како само баљезга овај усташки ђачић који је завршио факултет у загребу за 5 минута. По принципу Мегатренда. Новак Аџић је само континуитет усташтва на Балкану и у Црној Гори. Анте Старчевић, Јосиф Франк, Иво Пилар, Анте Павелић, Фрањо Туђман …

    И њихови дукљански привешчићи … Секула Дрљевић, Савић Марковић Штедимлија, Јеврем Брковић, Радослав Ротковић, Новак Аџић … Све голи усташа до голог усташе.

    Е па овога пута, ком обојци ком опанци, браћо Дукљани.

  9. Kako ide sa ucenjem o m kalendaru Adzicu jesi li to stivo savladao,prvo se uce slova pa se cita,a ne nas Nole prvo pa TOMOS!

  10. Ako ne postujemo sta ovaj „istoricar“ kaze,crno nam se pise.Covjek-istoricar nikada i slovima nikada, nije mogao da odgovori na nesto sto nije bar 3 stranice napisao.Ne javljaj se montenegrinski naucnice,jer obruka postenu familiju Adzic.

  11. “Čim se Crna Gora vaspostavi, mitropolit pećki ima biti proglašen sa svima njegovim istoriskim pravima za patrijarha cjelokupne srpske pravoslavne crkve. Toga se prava Crna Gora kao vječno slobodna srpska država i kao osloboditeljka Peći neće smjeti nikada odreći“.
    “Glas Crnogorca“, 07.10.1920.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy