Аџић навикао на пактове са ДПС: Изненађен што је Милатовић ипак одустао од издаје бирача!

Посланик и потпредсједник Грађанског покрета УРА Филип Аџић, након што је са министарске позиције у Министарству унутрашњих пословна гдје се „играо борбе против криминала“ што потврђује чињеница да га је на то мјесто довела подршка и гласови Демократске партије социјалиста, изненадио се потезом Јакова Милатовића да „отргне“ ДПС-у и не формира власт са њима у Главном граду.

Аџићу, дакле, није сметало да још једном , с обзиром на то да је раније дошао и до позиција уз „сађење тикава с ДПС-ом“ иако су профилисани као странка која се борила против корупције, криминала, залагала за еколошке и изборне реформе, уђе у „дилове са њима“ – па му зато, могуће, није јасно зашто би то неком другом представљало проблем.

Наиме, он је говорећи о формирању власти у Подгорици каже да УРА јасно и вриједносно има разлику са ДПС и некадашњим ДФ.

„Када немате пожељних партнера, останете по страни и представите своју платформу и водите своју политику. Висок степен сагласности је постигнут на састанку са носиоцем листе Европског савеза Борисом Мугошом. Мањи је степен сагласности око персоналних рјешења, али смо дошли до одређених оквира. Ипак, колеге из Покрета за Подгорицу желе да саслушају и другу страну“, појашњава он гостујући код Дарка Шуковића.

Аџић је изненађен потезом Јакова Милатовића, односно одлуком да ипак преговара са одборницима из ПЕС-а, након сијасета противуставних потеза.

„Све су рекли једни о другима у негативном смислу, предсједник Милатовић је рекао да је то антицрногорска и антиевропска опција, из ПЕС-а су рекли много тога негативног о Милатовићу… Мислим да се морамо држати неких принципа, јер је ово потез Милатовића да у крајњем буде привезак Андрије Мандића. Ми у томе нећемо учествовати“, каже Аџић.

Додаје да је јучерашње саопштење 27 одборника ПЕС-ДЦГ и ЗБП имало прилично пријетећи тон према Покрету за Подгорицу, а наводи и да то види као очекивани потез у политичком животу, али сматра да то није разлог да се стварају непринципијелни договори.

На питање шта човјека, који би погинуо за Црну Гору, гурне у фронт са онима који би најрадије да Црне Горе нема, Аџић каже да је након 30. августа био у дилеми, иако је пад дотадашње власти жељно ишчекивао.

„У том периоду када је оличење црногорства била Верица Мараш, Миливоје Катнић, Весна Меденица и слични, управо је то код мене изазивало револт и нијесам желио да ме људи са тим постовјећују, јер нијесам та врста Црногорца. Са друге стране, некадашњи Демократски фронт је опција којој Црна Гора није ни близу срца – јасно је да ни то није била моја борба. Управо је УРА била брана људима који не желе добро Црној Гори да не дођу на власт. Ипак, разумио сам и то неразумијевање, тензије, пропаганду, па не могу да се љутим ни на оне људе који су говорили и оно за што сам знао да није истина. И даље сам убијеђен да наше грађанско друштво није пропало, вјерујем да можемо да се окупимо сви око исте идеје и да видимо да ли можемо да изнађемо људе који ће представити нову вриједност“, указује Аџић.

Присјећајући се мањинске, 43. Владе, Аџић каже да је ДПС имала шансу да се врати на неки начин на власт, односно да учествује у њој. Ипак, каже да је камен спотицања било потписивање Темељног уговора.

„У споразуму је било под чланом 5. назначено да је рјешавање уговорних обавеза са вјерским организацијама обавеза те Владе, али за ДПС споран је био тајминг“, додаје Аџић.

Аџић пита да ли постоји једна ствар или једно право које је дато Српској православној цркви које до тада није имала. У наставку додаје да сматра да није, а да је става да подјела права у односу на СПЦ и тзв. Црногорску православну цркву није била праведна, пренијела је Антена М.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: