Аџић: На Сахат-кули није мјесто крсту
1 min read
Новак Аџић
Пише: Новак АЏИЋ
Сахат-кула у Подгорици представља објекат који је значајно културно-историјско свједочанство османско-исламске архитектуре на простору данашње Црне Горе.
У историографији је познато да је Сахат кула дио првобитног вакуфа (задужбине) Хаџи-Хафиз паше Османагића и да је она подигнута 1667. године, у исто вријеме када и сама џамија. Према прописима шеријатског права, вакуф је задужбина која се завјештава од стране вакифа у добротворне или вјерске сврхе и као таква представља неотуђиво добро. Будући да је Сахат кула била дио вакуфа Хаџи-Хафис паше Османагића из друге половине XVII вијека, потпуно је непримјерено, чак и непристојно, да на њеном врху буде крст или било које друго вјерско обиљежје, јер му оно како такво изворно, суштински, није припадало.
Данашња Подгорица дуго вјекова била је у саставу Османског царства. Према историјским подацима, објављеним у “Историјском лексикону Црне Горе”, (књига В, “Вијести”, Подгорица, 2006, стр. 1036), у вријеме под управом османске државе, Подгорица је у другој половини XIX вијека (1858) имала 630 муслиманских и 270 хришћанских кућа. Након ослободилачких ратова Књажевине Црне Горе (1876-1878), Подгорица постаје саставни дио црногорске државе, у оквиру које доживљава свеукупни препород. Одлукама Берлинског мировног конгреса (1878), Црна Гора је проширила своју државну територију и, попут других градова, припала јој је и Подгорица, у коју је црногорска војска ушла 27. јануара 1879. године. У вријеме ослобођења Подгорице од османске власти (1879), Подгорица је имала 1500 домова.
Након што је Подгорица ушла у састав Књажевине Црне Горе, Сахат-кула је (претпоставља се око 1890) у извјесном смислу покрштена, када је на њеном крову постављено, наметнуто, обиљежје које је тада личило на крст, чиме је, први пут нарушен, у симболичком и суштинском смислу, њен аутентични и оригинални лик, функција и намјена.
Већ дуже вријеме, Сахат кула је законом заштићени споменик културе у Црној Гори. Она историјски није представљала и не представља вјерски објекат. До сада је неколико пута рестауирирана. Посљедња рестаурације окончана је недавно, захваљујући новчаној донацији турске агенције ТИКА. На њој је враћен велики метални крст, који је привремено са ње уклоњен приликом њене потоње рестаурације. Иначе, тај крст, није исти онај с краја XIX вијека, који је био на њеном врху постављен из политичких и других побуда.
Наравно, Сахат-кула је дио веома важан и значајан дио исламске културне традиције у Црној Гори и припадника мањинског бошњачко/муслиманског народа у њој и постављањем крста на њеном врху она је покрштена, постала је, иако није вјерски објекат, на тај начин, хришћански објекат. То је неприхватљиво у културно-цивилизацијском и историјском значењу и свакако не доприноси данашњем имиџу Црне Горе као грађанске, мултинационалне и вишевјерске државне и друштвене заједнице. Крсту није мјесто на врху Сахат-куле у Подгорици. Крст њој не припада. Ако се неки објекат рестауира, а то значи враћа у првобитно стање, требало је водити рачуна о његовој аутентичности, односно, сачувати њен првобитни облик у том смислу да данас она буде што је била када је изграђена. А тада свакако на њеном врху није био крст. Крст је наметнут, непримјерено и непотребно дакако, како крајем XIX вијека, тако и дан данас. Није Сахат кула хришћански вјерски објекат, већ објекат који припада историјском културном насљеђу подгоричких и у цјелини Муслимана/Бошњака у Црној Гори и припадницима исламске религије у Црној Гори. Наравно, она припада и јединственој културној баштини Црне Горе. И граду Подгорици исто тако.
Индикативно је да су се на истом послу око поновног покрштавања Сахат-куле нашли актуелна државна власт у Црној Гори, њен орган (Управа за заштиту културних добара), локална власт у Подгорици и Митрополија Црногорско-приморска Српске православне цркве на челу са г. Амфилохијем Радовићем. Експлицитно против поновног постављања крста на крову Сахат-куле биле су Исламска вјерска заједница у Црној Гори и Црногорска православна црква, што је сасвим природно и афирмативно. И неколико истакнутих црногорских грађанских интелектуалаца јасно се изразило да на Сахат кули није мјесто крсту или неком другом вјерском обиљежју.
У цијелој овој причи и поларизацији око крста на подгоричкој Сахат-кули, збуњујуће је и забрињавајуће да политичка странка која се представља као национални заступник дијела Босњака у Влади Црне Горе, те која заузима значајан дио извршне власти, није била нешто нарочито ангажована и истрајна у том смислу да издејствује да се крст “не враћа” на Сахат-кулу. Но, није моје да шире распредам о томе. Битно је то констатовати као чињеницу у прилог показаном лицемјерју.
Иако сам насљеђем у вјерском смислу хришћаним (православне вјероисповијести), али посве секуларно лице, те у етничком и националном смислу Црногорац, сматрам да није у интересу Црне Горе и њеног друштва у цјелини, међувјерске и међунационалне хармоније у њој, те да је непримјерено покршавање подгоричке Сахат куле, јер то, по мени, представља вријеђање историјског-културног и цивилизацијског насљеђа и идентитета муслиманско/бошњачког народа у Црној Гори и саме Црне Горе.
Сахат кула је вјековно обиљежје града Подгорице и њеног живота и требало би у будућности, заиста, или пронаћи постојећи законски основ, или промијенити поједине одредбе закона о заштити културних добара у Црној Гори, те у легалном поступку, донијети правну и праведну одлуку о уклањању крста са подгоричке Сахат-куле и исту спровести у дјело.
На крају, важно је истаћи да у Црној Гори постоји неколико Сахат кула: у Подгорици, Пљевљима, Бару, Улцињу, Херцег Новом и да се ни на једној од њих не налази крст. Зашто би подгоричка Сахат кула била изузетак? Дакле, не постоји стварни и прихватљиви разлог ни потреба да крст обиљежава Сахат кулу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Господине Аџићу, изненадили сте ме! Ако су Секуле и Штедимлија Ваши омиљени ликови из маште и стрипа (а јесу), мислио сам да сте, барем, присталица вековне борбе Црне Горе за слободу од отоманске окупације. Крст часни на Сахат-кули јесте симбол Златне Слободе, извојеване 1878. године. Стајао је крст на Кули 120 година и није сметао никоме, чак ни онима који су су „носили капу са три рога и ратровали против Бога“. И они, антитеисти су поштовали Симбол Слободе! А Вама, видим, и крст смета…
„КОРЕКТНОСТ“ НА АНТИСРБСКИ НАЧИН
ИЛИ СЕЛЕКТИВНИ ИСТОРИЈСКИ РЕВИЗИОНИЗАМ.
Не знам што ми овдје не објавише комента,можда није добро послан, па отприлике пишем поново.
Аџић је наизглед у праву. Ако би сада муслимани направили нову САТ КУЛУ а хришћани хтјели на њу ставити крст или обрнуто, да хришћани направи неку сат кулу, а мусл.им желе наметнути на врх куле полумјесец,то не би ваљало.. Али то је гледано из данашњег угла. Грађански гледано,није коректно.
Али шта фалсификатор историје ЦГ савјетује:
микс данашњих стандарда премјештених на историју али само селективно на нашу штету. Ја се слажем да ДАНАС не би било коректно ставити крст на мусл.објекат макар да није вјерски,ако је кула уопће њихова јер Растодеру не треба вјеровати,можда је и из доба Млечана..како неки кажу.
Ако су је онда поставила цг ослободилачка војска,то је данас већ дио историје и тако треба да остане,а ако је за историјски ревизионизам онда томе краја нема, мора се рушити и џамија у Призрену и од камења опет градити св. обитељ Душана,св Архангели…,срушити минарете око Аја Софије и да је грчка црква то..итд…
Морали би се подићи све срушене џамија по Биограду и Цетињу, које су у Бгд рушили Аустријанциа не Срби,као и оне у Славонији…итд…
У реду је да се обнављају некада срушени монастири, али само ако на њиховом мјесту није изграђен нечији вјерски објекат..то је данашњица и коректност грашанских друштава. Ту Јевреји муку муче јер желе срушити у Јерусалиму АЛ АКСУ да би обновили Соломонов храм, али то без много насиља и крви не иде, јер муслиманима је то 3.светиња након Меке и Медине.
Дакле Аџић жели да испадне демократа, поштовалац људских права па жртвује и дио цг историје, ма како се она данас некоме свиђала или не… Ту се доказује да Новак није цг патриота но квислчинг са поунутрашњеном хрватском политиком у Србству,па отунда он не само да више није ЦГ СРБИН какви су му били преци,или раније херц Срби,конкретно..но је антисрбин и пише само латиницом са новим словима… Дакле ни Ц од ЦРНОГОРЦА он није.данас су Цгци и курта и мурта,и католички неки Шестани који то никада нису били и неки муслимани који то никада нису били и многи Брђани,Херц св Саве,Приморци,Зећани чији преци ЦГЦИ никада били нису…а понајвише потомци комунсита и те отровне идеологије.
Danasnja Aja Sofija je bila crkva, a danas je dzamija govedo jedno.I ti si izvirio iz mekina kao ona gamad prije tebe.Ti nesto ko bajagi znas.Srbomrzac.Sto mrzis pravoslavlje toliko? Da nijesi ti neka skrivena poturica?
Г.Аџићу,ви као историчар аматер (колико знам, по професији сте правник) иако не спорим ваше знање о појединим историјским догађајима,доста пристрасно дајете суд о истим,што вас одмах дискавалификује као објективног историчара.Потпуно је бесмислено посматрати нешто што се догодило прије 100 и кусур година кроз призму дневно политичких дешавања и страначких потреба.Крст је стављен у знак побједе црногорске војске над турском и симбол ослобођења Подгорице.Та побједа је изведена, данас би се политички коректно рекло,“на крајње недемократски начин“.Ајде.И Подгорица је од стране Турака била такође отета од нас,на сличан начин,па враћена,и Константинопољ и Аја Софија су отети,па никоме не пада на памет да од Турске тражи да је врати у првобитно стање ,у цркву.Јер „реалност на терену“ је таква каква је.Па кад се промијени реалност,односно Турци опет освоје Подгорицу,ни крсту неће бити мјесто тамо гдје је сад .А ту је већ 120 година.И никоме није сметао,све до сад.И то највише онима који се куну у Црногорство, Ловћен и Цетиње.Да није тужно,било би смијешно.Кад већ дајете суд о крсту,и кад би могли да се вратимо у тадашње доба,баш ме занима што би вам тадашњи књаз Никола или војвода Марко Миљанов (први градоначелник ослобођене Подгорице)рекли на ову вашу констатацију да крсту није мјесто на Сат Кули,и како би реаговали ?
Splacine anti srpske
U Starom Baru niko i ne pomišlja da na tamošnju „Sahat-kulu“ postavi bilo što jer je vještačkim naseljavanjem Sandžaklija, posebno Rožajaca, Bjelopoljaca i Petnjičana , među kojima ima dosta vehabija, ovdje stvorena jedna netolerantna i vjerski potpuno isključiva atmosfera gdje ništa što je hrišćansko ne smije ni da se spomene! Veliku odgovornost za to snosi i islamističko-šovinistička partija ovog naciste koji nam ovdje „dijeli moralne lekcije“! Ovdje su inače svi povjerovali u „istorijsku istinu“ dr Rastodera da je „sahat-kulu“ u 18. vijeku sagradio neki osmanski glavešina, iako se na mletačkim gravurama iz Srednjeg vijeka jasno vidi da je u gradu postojao „toranj“, „kula“ („torre“)! Toliko o njihovim „istinama“!
adzicu, inzinjeru, znam da znas sta znaci taj Krst, samo se pitam dokle si spreman da ides… Krst na Sat Kuli u Podgorici je postavljen simbolicno, kao simbol pobjede nad Otomanskom Imperijom ne kao simbol pobjede nad Islamom, jer su srbi islamske vjeroispovjesti nastavili da zive dje su i zivljeli. Sat Kulu ne treba posmatraati kao vjerski spomenik vec kao spomenik Otomanske Imperije. Dzamije su spomenici Islama i njima u CG nista ne hvali.
Бјелопавлићу, „ништа не фали“! Научи то више…
Samo je potrebno mjeriti sve istim arsinima i sve ce biti u redu
Kad je u ulcinju otkrivena jedna stara crkva mitropolija je pobola kao neki luk i na tom luku krst
Pomama je nastala da se makne krst
I krst maknut
Нека, треба их пустити да пишу овдје, ако је неко сумњао о каквим будалама је ријеч сад је јасније. Пиши Новаче, све ти цветало.
Mozes mi ga prodimit malo i ti i svi koje je milo zaduzio . Ti si ovdje zalutao a ne ja . Izgleda da ti fali TURSKI ZULUM .
АКО ЈЕ КРСТ ПОСТАВЉЕН КРАЈЕМ 19 ВИЈЕКА НА САТ КУЛИ КАД СМО СЕ ОСЛОБОДИЛИ ТУРСКОГ ЗУЛУМА . ПРИЛИКОМ ОБНОВЕ ( КОЈИ СУ ТУРЦИ ПЛАТИЛИ ) ЗАТЕЧЕН ЈЕ ТАЈ ИСТИ КРСТ . НЕ БУНИШ СЕ АЏИЋУ ШТО СЕ У САРАЈЕВУ РУШЕ ГРОБОВИ И ПРОВАЉУЈЕ У СРПСКЕ ХРАМОВЕ . ТВОЈА И МИРАШЕВА НВО + МУСЛИМАНИ ОПЕТ ВАС ЈЕ МНОГО МАЊЕ ОД НАС ВЈЕРНИКА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ .