Афера „КАП“ – примјер привредног злочина: Нико још није одговарао за вишемилионску штету нанијету Црној Гори!

Комбинат алуминијума Подгорица – КАП, деценијама уназад представљао је, уз подгоричку компанију „Радоје Дакић“, те никшићку „Жељезару“ и цетињски „Обод“, стуб црногорске индустријске производње и привреде уопште.

Данас, након вишеструких ломова, неуспјешних приватизација и бројних афера, име овог предузећа се помиње у јавности доминантно кроз неумољиве и вишегодишње штрајкове бивших радника, који траже остварење својих права. Подсјетимо, бивши радници КАП-а – конкретно њих 420, који су у другој половини 2013. године били приморани да напусте компанију због покретања стечаја, већ неколико година чекају исплату отпремнина кумулативне вриједност 5,45 милиона евра.

Осму годину заредом, они организују протесте, захтијевајући од власти да ријеши њихово право које је загарантовано lex specialisom Закона о отпремнинама из 2015. године.

Сага око КАП-а формално је покренута самим чином приватизације која се догодила у предвечерје Референдума, 2005. године, када је, под још неразјашњеним околностима, предата у руке руском олигарху Олегу Дерипаски који је, подсјетимо, управљао КАП-ом и никшићким Рудницима боксита од 2005. до 2009. године на основу већинског власништва, а идуће четири године – до увођења стечаја 2013. године, са око 30% акција колико је имала и Влада, на основу Уговора о поравнању којим му је Влада препустила управљање.

У међувремену, Дерипаска је умјесто најављених инвестиција у КАП, искључиво извлачио добит када су цијене алуминијума на свјетском тржишту биле високе, користио субвенционирану енергију и распустио већину запослених.

Друга приватизација догодила се 2014. године. Тада је власник компаније Uniprom Веселин Пејовић купио за свега 28 милиона евра.

Противправно издаване државне гаранције из 2009, 2010. и 2011. године у износу од преко 130 милиона евра – илити тадашњих око 12% буџета Црне Горе, а без претходне процјене ризика и ширих институционалних и друштвених консултација. Сервисирање ове необјашњиве и нелогичне економску авантуре, подсјетимо, пала је на терет пореских обвезника, који су се суочили са повећаним акцизама, ПДВ-ом, кризним порезом, па чак и таксама на СИМ картице.

Иако су због ових непопуларних потеза против тадашњег највишег државног руководста подигнуте кривичне пријаве од стране опозиције (Покрет за промјене) и невладиног сектора (МАНС), судско-тужилачки органи, након читаве деценије, још увијек нису процесуирали одговорне.

ИН4С ексклузивно објавио снимак разговора Милана Роћена и Олега Дерипаске

Трагом једне од највећих корупционашких афера у савременој историји Црне Горе ИН4С је ексклузивно објавио разговор једног од најближих Ђукановићевих сарадника, Милана Роћена, и руског олигарха Олега Дерипаске, у којем се чује се како Милан Роћен моли Олега Дерипаску да ”убрза мало ствари” око купопродаје КАП-а.

Подсјетимо, у разговору се као важан ”детаљ” помиње и ”тричавих” 3 милиона долара око којих су се ”мимоишли” у преговорима са Стандард банком, а који би Дерипаска требало некако да ријеши. Шта је стварна позадина тих 3 милиона, ни након скоро двије године нисмо одгонетнули.

На потезу – држава

Случај КАП-а добио је и међународну препознатљивост.

Најновији извјештај организације Transparency International под називом “Проучавање заробљавања државе: непримјерени утицај на доношење закона и правосуђе на Западном Балкану и у Турској” означио је случај државних гаранција за КАП као примјер политичког притиска на рад правосуђа.

„Случај је у прелиминарној фази истраге, од захтјева Врховног државног тужилаштва у јулу 2013. Високи чланови владајуће партије и највиши владини званичници, укључујући бивше премијере, предсједника Комисије за контролу државне помоћи и бившег министра економије, умијешани су у случај. У априлу 2013. године, црногорска Државна ревизорска институција утврдила је да је Влада издала државне гаранције у вриједности од 135 милиона еура за кредите дате у 2010. и 2011. години Комбинату алуминијума без одговарајућих оправдања или контрагаранције”, истакли су из ове организације – специјализоване за праћење корпоративне и политичке корупције на међународном нивоу.

Још 2013. године тадашњи предсједник Скупштине, Ранко Кривокапић казао је да КАП уништио Црну Гори. Он је тврдио да врх Демократске партије социјалиста узео 800 милиона евра мита од Комбината.

„Из тога би израстала производња глинице, алуминијума, прераде, што је створено у социјализму. Међутим, добили смо инвеститора који је потписао да ће све то урадити. А шта је урадио? Продао машине, угасио глиницу, увео Рудник и КАП у стечај и из државе изнео више стотина милиона евра. Добили смо инвеститора који је економски похарао Црну Гору, у мјери коју није могао да очекује ни СДП„, рекао је Кривокапић тада.

Коментаришући плаћање гаранција за Комбинат, Кривокапић је рекао да је држава дала пет пута више него што је добила измјенама закона о таксама и увођењем кризног пореза те да је посриједи „економска баханалија“.

Он је тада, индикативно, оцијенио да „парадокс око КАП-а у Скупштини и даље постоји гдје опозиција и СДП штите државне интересе, а ДПС, како наглашава, тражи да грађани плаћају туђе рачуне.“

„Они који су гласали на референдуму против, сада бране интерес државе јер неће да плате рачуне за струју из џепа грађана, да ослободе пореза италијанског сувласника „А2А“ и да плате украдену електричну енергију из европске интерконекције. Сад се питам ко је патриотска страна у парламенту када се одлучује о Црној Гори„, нагласио је тада Кривокапић.

Та „патриотска страна“ је поражена на изборима 30. августа 2020. године, а СДП је двије године након изјава Кривокапића „заборавила“ причу о похари а данас, на челу са Драгињом Вуксановић Станковић ради све да опструира рад нове власти. Чини се да период дугогодишње „породичне заједнице“ у континуитету „чини своје“.

Од прве приватизације Комбината алуминијума Подгорица прошло је безмало деценију и по.

Упркос недвосмиленим корупционашким аферама, захваљујући ауторитарним стегама ДПС режима ово питање још увијек није доживјело потпуну правну сатисфакцију.

Стога, случај КАП-а би требало да представља изазов од прворазредног државног значаја.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: