Афера „Рекет“ и хапшење специјалне тужитељке пријети да увуче Македонију у дубоку политичку кризу

Афера „Рекет“ у којој је јуче ухапшена македонска специјална тужитељка Катица Јанева, потресла је јавност у тој земљи, а због свог облика задала фатални удар македонском правосудном систему.

Ова афера је по свом садржају открила и референце са дубоком политичком позадином. Због тога све гласнији су апели за брзо решавање случаја, зато што ово пријети да увуче Македонију у дубоку и дуготрајну политичку кризу са несагледљивим последицама за перспективу државе и њених грађана. Власт гледа излаз из кризе у неселективној истрази, док опозиција сматра да владајућа коалиција нема кредибилитет да води државу и да су потребни предвремени избори. Српски предсједник Александар Вучић је недавно упозорио да ће бити још изненађења у случају и да вјерује да македонски премијер Зоран Заев сада разуме оно што му је говорио о одређеним људима.

Јанева је приведена јуче у њеном дому у скопском насељу Козле, одакле је са полициском пратњом била одведена у просторије Специјалног јавног тужилаштва, где је био извршен претрес при чему је био одузет њен компјутер. Упоредо је извршен претрес и у њеном дому. Јаневој је одређен 30–дневни притвор и она је сада у истражном затвору „Скопље“. Шефица Специјалног јавног тужилаштва је претходно изјавила да се не осећа кривом и да је само сведок у поступку. Она се сумњичи да је злоупотребила службени положај и овлашћења, утичући да би бизнисмен Орце Камчев стекао бољи положај у судском предмету „Империја“. У притвору због истог случаја, већ су осумњичени Бојан Јовановски познат како Боки 13 и Зоран Милевски.

Италијански лист „Ла Верита“ је објавио видео и аудиозаписе у вези са случајем „Рекет“, а чини се да је у Македонији уведена практика да се преко снимака од прислушкивања води борба за власт, што се показује и сада, са актуелним објавама т.з. „бомби“ повезаним са судском истрагом „Рекет“. Намеће се закључак ја успостављена практика, која се чак рачуна уобичајеном и легитимном, да се долази на власт или да се остварују одређени интереси преко употребе нелегалних снимки за које се показало да у истрази и са политичком вољом, могу да се претворе и у доказан материјал. Сталне оптужбе између власти и опозиције да неко кочи евроатлантске интеграције земље иду у том правцу.

Симптоматично је што објава ових материјала потиче од италијанског листа, наводно блиског са десницом, непосредно откада је македонска влада најавила да ће почети отворену борбу са медијима у држави које шире лажне вести. Мало је вероватно да је италијански новинар Ларис Гајсер самоиницијативно одлучио да објави компромитирајуће аудио и видео материјале, а да га неко претходно није „пријатељски потапшао по рамену“. Са друге стране, Гајсер је у својој колумни поставио и питање зашто ЕУ ћути о случају.

Познато је да је Специјално јавно тужилаштво (СЈО) произашло из Пржинског споразума из 2015-те године, о ком су се тадашњи политички фактори сложили да буде оформљено са ограниченим времетрајањем, али под великим међународним притиском.

Садашња опозиција, која је тада била на власти, убрзо је почела да показује скептицизам и неповерење у капацитете и посао СЈО-a насупрот политичких противника који су ову институцију промовирали у беспрекорни симбол у борби за правду. Да би СЈО био оформљен били су направљени бројни законски и правни преседани, који су оставили простор за још контроверзних пресуда и реакција у јавности. Последњи случај дефинитивно компромитује Тужилаштво.

Извор: Нова Македонија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: