Афера Телеком: Ђукановић је пао, али ко још штити корупцију у Црној Гори?
1 min read
Илустрација ИН4С
Прошло је скоро двадесет година од корупционашког скандала познатог као “Афера Телеком”, али се чини да је правосудни епилог остао у мраку транзиционих манипулација. Последња пресуда Вишег суда у Подгорици, којом су Олег Обрадовић и Миодраг Ивановић ослобођени оптужби за злоупотребу службеног положаја у приватизацији Телекома, поставља озбиљно питање – да ли се од 2020. године ишта суштински промијенило у црногорском правосуђу?
Случај који траје дуже од политичких ера
Подсјетимо, америчка Комисија за хартије од вриједности (СЕЦ) је још 2011. године утврдила да су бивши директори Мађар Телекома подмитили црногорске званичнике са више од седам милиона евра како би осигурали повољне услове за куповину Телекома Црне Горе 2005. године. Иако је ова корупција била доказана пред америчким институцијама, истрага у Црној Гори годинама је тапкала у мјесту. Оптужнице су подигнуте тек 2019. године, али су правосудни процеси вођени споро и уз бројна понављања.
Правосуђе у канџама старих структура
Одласком ДПС-а с власти 2020. године, многи су очекивали коначан обрачун са корупцијом из претходног система. Убрзо је отворен низ случајева против бивших функционера, али резултати су остали разочаравајући. Док су медији и јавност помно пратили судбину случајева “Телеком”, “Снимак”, “Абу Даби фонд”, “Рамада” и других, судови су наставили да доносе одлуке које се мало разликују од периода када је Милo Ђукановић држао све полуге власти.
Ослобађајућа пресуда Обрадовићу и Ивановићу, изречена у фебруару 2025. године, јасно показује да није дошло до суштинске реформе правосуђа. Ако је америчко правосуђе могло да докаже корупцију и казни одговорне, зашто то црногорске институције нису успјеле?
Када ће правосуђе заиста бити реформисано?
Јавност се с правом пита – гдје је застој? Да ли је проблем у тужилаштву, судијама или у политичком утицају који, упркос промјенама на изборима, и даље контролише институције? Одговори су непознаница, али оно што је јасно јесте да правосуђе и даље функционише по старим правилима, што се најбоље види у епилогу афере “Телеком”.
Када ће коначно доћи до стварних промјена у правосуђу? И да ли је уопште могуће очекивати реформе ако се сви крупни корупционашки случајеви завршавају ослобађајућим пресудама? Афера “Телеком” остаје симбол некажњивости и питање је ко ће и када имати снаге да томе стане на пут.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nije se radilo o korupciji već su direktori dobili provizuju prilikom prodaje preduzeća. Sud je to presudio. To se ne uklapa u partizansku sliku svijeta i ekonomije, ali Telekom nije bio partizanska nego mađarska firma.
Jesi se ugradio !
Ma nemoj mi reći! Za tu proviziju koja se zove trgovina uticajem i podmićivanje pri prodaji državne imovine se u civilizovanim zemljama ide na višegodišnje robije, a to što mi živimo u kriminalnom raju je druga stvaf. Pazi ti malenog pametnjakovića u slamnom šeširu!
Presuda je vec donesena u Americi, Deutche Telecome je vec platio odstetu zbog korupcije, pitanje je kada ce se presuda sprovesti u djelo pred nasim kriminalnim sudovima, kada ce sestra, advokatica, najviseg montenegrinskog zvanicnika poci u prdekanu i kada ce telecom biti vracen u drzavno vlasnistvo. SVE JE JASNO CISTO DOKAZANO PRIZNATO I ISPRICANO PRED AMERICKIM SUDOM, ZASTO SE NE TRAZI ODSTETA I VRACANJE TELECOMA?! CIKA FETEL SU BRCICI IMA PRECEG POSLA.
„Oči povadili jedni drugima“ u OKGDRPS, reče jedna Bitanga.
KViNTA zbog kinte !
Sve je bilo jasno onog dana kad je Krivokapic formirao tzv. expertsku vladu . Najvažnije je bilo izbaciti iz Vlade one koji bi odmah demontirali prethodni sistem. I na žalost neki „nasi“ su odigrali glavnu ulogu u toj prevari.
Telekom je država višestruko moćnija od ove čije pasoše imamo, tako da je ovo igra koju igraju gospodari igre protiv gubitnika, to jest, mi smo možda jedna siromašna provincija Telekoma. Mogli smo sve despote promijeniti 30. avgusta ali oni pravi su ostali na istim pozicijama kao i one sitne lokalne sluge koje su im dale generacijsku muku i trud na upravljanje, a već konstatacija da je „Đukanović pao“ je tragikomična.
Смијешно.Нобеловац и Марковић су главни независни штићеници Ђукановића.