Ахмед Адемовић, заборављени херој Кумановске битке
1 min read
Ахмед Адемовић, Ром из Лесковца, који је тада имао 39 година, успео је да неопажено пређе на другу страну тако што је преко своје униформе обукао фес и кафтан мртвог турског војника. Из позадине турске војске одсвирао је знак освајачке војске за повлачење, после чега је настао хаос, односно, пораз турске војске.
Лесковчанин Ахмед Адемовић, носилац Карађорђеве звезде, остао је у историји упамћен по задивљујућем подвигу којим је утицао на исход Кумановске битке 1912. године, у Првом балканском рату. Доживео је дубоку старост а његова два сина стрељали су Немци 1941. године.
Витез – тако су га звали Лесковчани. Његови Роми памте га као доброг трубача, а у историји ће бити упамћен по задивљујућем подвигу у Кумановској бици.
Животна прича Ахмеда Адемовића могла би да послужи као основа за један добар филмски сценарио. Лесковачки писац Саша Стојановић написао је пре неколико година књигу „На путу за Јерихон“ о животу лесковачког витеза којем је од ратних голгота и страдања много теже пало, како каже Стојановић, стрељање двојице синова 1941. године.
„Немачки официр му је поштедео живот због ордена Карађорђеве звезде коју је носио са собом. Међутим, то није спречило тог истог официра да му два сина пошаље на стрељање“, каже Стојановић.
О Ахмеду Адемовићу данас се мало зна, а млађе генерације не знају ништа о његовом херојству.
Доживео је дубоку старост. Умро је у својој у кући у лесковачком насељу Подворце – сиромашан и од државе заборављен, наводи РТС.
„Треба на часовима историје да се много више прича о Ахмеду, а ми данас немамо ми улицу ни споменик Ахмеду Адемовићу у Лесковцу“, рекао је својевремено Владимир Амзић из Дома културе Рома.
Кумановска битка водила се 23. и 24. октобра 1912. године. Српских војника је било више, имали су више храбрости и већу иницијативу у односу на турске војнике, те је битка изненада добијена, након чега су се Турци повукли ка Скопљу, Штипу и Велесу.
После више од 500 година, Срби су ушли на територију Косова и Метохије и Скопља, које је било престоница Српског царства током 14. века.
Генерал Радомир Путник и пуковник Живојин Мишић сматрали су да је Овче поље идеално место за битку између српске и турске војске, због чега је Првој армији наређено да баш ту спречи окупљање турских снага. Сматрајући да ће се битка одиграти у Овчем пољу, српска војска неочекивано је срела турску, код Куманова 24. октобра 1912. године.
Ahmed Ademović, trubač, ušunjao se među Turke zasvirao povlačenje, oni u beg, onda našima svirao juriš i pobeda. Dobio Karađorđevu zvezdu! pic.twitter.com/sBfcoE4jZc
— ŽivojinŽikaPetrović® (@zivojin) February 26, 2017

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Ahmede junačino,
Veliko HVALA.
Hvala i da ti je vjecna slava!
пустите те приче,
пуковник Глишић ( напред браћо, изгибосмо ), те јуриш мајора Николајевића и пешадијског пука управо погинулог пук. Глишића је кључни, преломни догађај Кумановске битке, али и 1.б.р.
п.с.
у српској војсци су официри су при јуришима командовали ЗАМНОМ!, а не напред као у свим осталим светским војскама