Ахтисари, Обама, Кисинџер: Најконтроверзнији добитници Нобелових награда

Иако је у једном тренутку постојала могућност да Доналд Трамп и Ким Џонг Ун постану лауреати Нобелове награде за мир, она је ипак припала представницима кампања против силовања. Њихови претходници ипак,  нису били тако „племенити“.

Од свих категорија, највише контраверзи везано је управо за награду за мир. Нобелова награда би требала бити додијељена „онима који су учинили највише за братство међународима, забрану или смањење војски и промовисање мира на конгресима“. Тако је на слову. У стварности је другачије. Убице, злочинци, помагачи терориста – ово су истински добитници награда. Награде су припадале некима који би тешко прошли и категорију хуманости.

Наспрам списка који слиједи, стоји Махатма Ганди који ни након 12 номинација никада није постао лауреат ове награде.

Добио награду „унапријед“

Једна од најконтраверзнијих али и најбесмислених припала је тадашњем предсједнику САД Бараку Обами за „оно што ће тек остварити“. Обама је проглашен лауреатом само 12 недјеља након што је постао први човјек Америке.

Повјерење указано Нобеловом наградом за мир „оправдао“ је са чак седам ратова – тј. сваке године свог мандата Обама је започињао један нови рат, гурнувши медитеранске државе у уништење које још увијек није завршено.

Нити се извинио, нити икада покајао

Бивши државни секретар САД Хенри Кисинџер освојио је 1973. године награду зато што је окончао рат у Вијетнаму.

Кисинџер је, треба истаћи, предводио серију тајних ваздушних бомбардовања у југоисточној Азији у којима је убијено, рањено или обескућено око 6 милиона људи.

Он и ЦИА су подржавали пучеве широм земаља трећег свијета, против демократски изабраних влада. Заједно са тадашњим предсједником Фордом организовао је инвазију Источног Тимора од стране Индонезије у којима је животе изгубило 60.000 људи.

Вратио избјеглице нацистима

Један од добитника је и бивши амерички државни секретар Кордел Хал, који је 1945. године, по завршетку Другог свјетског рата допринио да се оснују Уједињене нације. Међутим, његов „допринос“ у рату није био довољан да га диквалификује за награду.

Хал је био тај који је убиједио тадашњег председника САД Рузвелта да 1939. врати брод са преко 950 јеврејских избјеглица, који су тражили азил бјежећи од Нацистичког режима.

Хал је Рузвелту запријетио да ће повући подршку уочи предсједничких избора ако дозволи да се избјеглице искрцају у Америку. Брод се вратио у Европу, а већина људи је побијена у концентрационим логорима.

Награда за подстрекивање рата: „Архитекта“ сецесије Косова*

Не заборавимо на крају и специјалног изасланика УН-а за статус Косова и Метохије Мартија Ахтисарија.

Ахтисари је постао лауреат Нобелове награде за мир 2008. године, исте године када је његовим посредовањем дошло до сецесије јужне српске покрајине и једностраног проглашења независног Косова*.

Њемачка обавјештајна служба БНД и Глобални информативни систем објавили су да је Ахтисари примио новац од албанске мафије, али награда није повучена. Чињеницу је потврдио и предсједник америчког савјета за КиМ Џим Џатрас.

„Додјељивање Нобелове награде бившем финском председнику је скандалозно јер се ради о ‘архитекти’ насилне сецесије Косова и Метохије од Србије, реаговао је тада шведски институт ТФФ.

„Ахтисари је упорно функционисао као ‘творац мира’ за западне политичке елите. Он је 1999. убиједио српску државу да одустане послије 78 дана бомбардовања који је предузео НАТО, најбруталнијег догађаја у Европи након 1945, које је учињено без мандата Савјета безбједности УН”, истакли су из ТФФ и нагласили:

„Дакле, Ахтисари је човјек који својим ‘посредништвом’ помаже ‘мир’ који је постигнут милитаристичким начином и кршењем међународног права, а не пратећи норму УН ‘до мира мирним путем“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: