Ajmo Jovo nanovo
1 min read
Piše: Milan Milenković
Posle izjave bivšeg ambasadora SAD u Crnoj Gori, Sju Kej Braun, da opozicija treba da prihvati rezultate izbora, više nema nikakve sumnje da Milo ostaje favorit Zapada i da od njegovog odlaska sa vlasti nema ništa. To, naravno, ne znači da je dalja borba opozicije izlišna, već da se mora odvijati na drugi način i drugim sredstvima, jer je dosadašnja strategija rušenja režima definitivno iscrpena.
Praksa je pokazala sledeće:
1. Đukanović „na kutiju“ izgubiti ne može i svaki novi pokušaj da se preko izbora dođe do vlasti, ispostaviće se kao besmislen, ako se prethodno ne izbori za korektne uslove kampanje.
2. Nema korektne kampanje – nema izbora. Sva vajkanja posle izbora su neubedljiva pred biračkim telom.
3. Izbori su pokazali i da novac, sam po sebi, nije dovoljan. Mora se doći do medija, ili se moraju stvoriti i proširiti postojeći i oni ne treba da rade u punom kapacitetu samo tokom kampanje, već stalno.
4. Umesto kuknjave, koja neće dati ni rezultat ni alibi za neuspeh opozicije, sada treba umanjiti štetu i videti koje su to forme u kojima će se politička borba odvijati u budućnosti.
5. Insistiranje na socijalnim pitanjima, kao i na tome da je vlastodržac lopov, ne daju rezultat. To je pokušala opozicija u RS i potučena je; to je i u Srbiji stalna tema svih kampanja i na kraju se uvek ispostavi da pobeđuje baš onaj ko je od opozicije označen kao lopov i proizvođač socijalno-ekonomskog sloma.
6. Moj predlog je, u pogledu propagande, sledeći: treba podriti Mila Đukanovića na njegovoj temi, a ona je odbrana državnosti Crne Gore. Ispravno bi bilo njega predstaviti kao rušioca državnosti jer, ni posle kvarat veka na vlasti, nije uspeo da tu državnost učini prihvatljivom za polovinu građana.
7. Za montenegrinske i crnogorske glasove se ne treba boriti naročito uporno, jer se, u toj borbi, preterano ublažavaju stavovi opozicije, a rezultat je mršav. Jasni, nedvosmisleni stavovi, bez bežanja od tema koje bi mogle da iritiraju nesrbe, daće rezultat, dok preterano nijansiranje i komplikovanje čitavu priču čini neubedljivom.
8. Ulični protesti, u dosadašnjoj formi, ne daju rezultat. Mali primer: u Beogradu smo imali tokom devedestih silne proteste, sa desetinama hiljada učesnika, stalne tuče s policijom, a rezultati nisu bili nikakvi. Samo dva protesta su uspela: onaj, iz 96/97, kad su pištaljke i lupanje u šerpe za vreme dnevnika RTS-a bukvalno zaglušile Beograd i time zapretile da obezvrede propagandnu mašinu Miloševića i protesti taksista, koji su u stanju da, za pola sata, zatvore grad i parališu život u njemu. Dakle, protest mora da predstavlja stvarnu pretnju, a tuča s policijom nije stvarna pretnja, jer je ishod unapred poznat. Sistem mora da oseti da će doživeti štetu, inače ne mari za proteste. Blokiranje puteva ka moru u doba turističke sezone režim ne bi mogao da ignoriše.
9. DF treba da radi na sebi, a ne na koalicijama. Kad dovoljno naraste, njega će juriti da s njim uđu u koalicije. Pravilan put političke borbe je da se glavni protivnik vidi u partijama slične orijentacije. Drugim rečima, DF treba da se potrudi da ili u sebe usisa, ili da zatre ostale prosrpske partije. Tek onda na red dolazi obračun sa DPS-om. Isto tako, besmisleno je, čak i štetno, prizivati u pomoć manjinske poslanike, jer od ta posla nema ništa, a lako može da se izgubi obraz. Manjine mogu, jednog dana, da podrže opoziciju, ali samo na mig neke zapadne ambasade, ali će to značiti da su prethodno i krupni opozicioni igrači prošli kroz obradu u tim ambasadama i da su stavljeni pod kontrolu.
10. Već danas treba stisnuti petlju i reći represivnom aparatu da će sutra, kad se promeni serva, ozbiljno odgovarati za današnje postupanje, s tim da se ostave otškrinuta vrata za one koji trenutno prestanu da deluju u korist režima. Svako ko se ogešio o narod, mora da zna da mu je ime zabeleženo i da mu neće biti oprošteno.
11. Okruženje Mila Đukanovića, koliko god da se klelo u vernost gospodaru, uveliko razmišlja o vremenu posle Mila, jer pare i privilegije treba sačuvati i kad se vlast promeni. Nikom ne pada na pamet da proba sreću sledeći Mila do kraja. Zna to i on. Dakle, okruženje mora da zna da će biti aboliran samo prvi koji se odmetne, dok će ostali morati da podele sudbinu sa gospodarom.
Sve u svemu, svaki režim je ranjiv, samo treba izbegavati kompromise, jer oni nisu put do pobede.
jovo nanovo,sigurno ,ali posle toga mozemo razgovarati samo na lokalnom nivo ,ili na nivou regija,koje treba osnovati u Crnoj Gori,jer dok to ne pocne bice ovakvo stanje.
Zasto kaze Milan da DF pridobije srpske stranke ili ih proguta,teorija koja je dovela do ovoga sto imamo danas,jer Srbi nemaju svojeg lidera,a nece ga ni imati i to odgovrno tvrdim,jer dok se ne izvrsi regionalizacija na 7 il 8 regija pa u njima osnuju lokalne stranke koje ce na nivo REPUBLIKE formirati vlast.to su pokazali ovi izbori,ojha opa ne prolazi jer dolazi iz Podgorice,da je bilo vise lokalnih stranak na opstinskom nivou a na republickom manje stranak izbori bi bili dobijeni i to vrlo glatko.Ovako moze da nam se deis da se prepada biracko tijelo raznim Sindjelicima ili vec odavno nestalom vojskom.
Kako moze da Df proguta Srbe ,ne moze jer ih je On odavno odagnao od sebe,a ko god ne misli kao On ili oni proglasi se izdajnik i UDBAS,pazite dobro kada se izvrsi negativna selekcija nema resenja nego poceti od nule,neka svi gore ostanu kao sada ali stvarna politika se vodi u opstinama i regijam,to ovim iz republike bilo vlasti ili opoziciji nije interes,jer interes je jaka drzava,a jaka drzav artikulise sve gardjane i sve nacije,kada imamo imitaciju drzve kakva je ova imamo diktaturu i ugnjetavanje sirotinje,u ovom slucaju su Srbi ,ali ne i samo oni nego svi obespravljeni,koristenjem rijec Srbin ili CETNIK je samo izgovr za ovakvu politiku.
Problem nijhe Milo nego nasledje i ponavljam negativan selekcija,nemogu o Srpstvu govriti ni komunisti ali ni desnicari,jer i jedne i druge je osnovala UDBA,kao Zvezdu i Partizan ,to nece da se vid,pa tako kod navijaca Partizana danas imamo dobe i lose navijace,to sto navijau za partizan nikoga ne interesuje,jer to je ime koje je „vaskrsnulo “ Srbiju.To je problem.
Kada se svi pocnemo dogovarati na lokanom nivo stvari cese poceti mijenjati iznova,Zabljak na nivo Zabljaka Tuzi na nivou Podgorice a Primorje na nivou Primorja,za to nijesu potrebni lijepi obrazovani posteni i pametni iz Podgorice ili kao sto je bilo za vrijeme Milosevica iz Beograda,te stvari moramo da jednom zauvjek shvatimo,iza toga ce lako padnuti i Milo i svi ovi koji se nude kao spasioci MILA iliSloba.
Sto danas imamo ,raspadom drzave Beograd zvanicna vlast podrzava zvanicnu Podgoricu,isto kao sto su to radili cijelo vrijeme posle raspada zajednice drzave.
Sve stranke u Srbiji i Crnoj Gori je konrolisala i osnovala UDBA.danas mozda nije tako,jedini koji je to posteno reko i razumio je Slavko Perovic koji je tacno rekao ko i sta radi u Liberalnom Svezu ,da li mi Srbi imamo Srbina da nam to kaze ,vjerovatno imamo ,ali cemo ga po obicaju proglasit za spijuna cetnika ili udbasa ,ili sve u jednom ,sve moze ali vlast nedamo,bilo vladaoci bilo opozicija!
To Milane neces da prihvatis,predlaganje ovih i onih planova je stvar vidjenja i teorije i prakse,mozda je ovo sve parva stvar,ili je sve ovo nista,jovo nanovo sigurno mora ,li prvo na Kopaoniku ili u Grblju ,ti znas tamo tvoje a ja znam moje,kada tamo izaberemo najbolje ili Cetinje i Beograd,tada necemo raspravlajti da li nam je vodja dobar ,jer smo ga mi izabrali,ovi su se sami izabrali i postavljeni od UDBE,to je istina i to cista kao suza,to jovo nanov nema,to treba rasturiti,a veliki pomak bi bio da ovi ne udju u Skupstinu a da se na lokalnom nivou pocne ovo ostvarivati,dok tako ne pocnemo misliti nema od planova odozgo nista,odozgo moze doci samo pobuna jedni protiv drugih ,i sta slijedi,nedaj Boze,radi Mila ili bilo koga drugog nije vrijedno pile da strada!
Mnogo dobrih zapazanja.
Slazem se da su ekstremisti,tj desnicari odlican materijal za specijalne sluzbe tj. UDBU. Dobra je i ideja o regionalizaciji, ali to treba dici na nivo izbornog sistema. Da se glasa za licnost u manjoj izbornoj jedinici a ne za partijske liste. Takav sistem bolje odgovara nasem mentalitetu.
Sa druge strane mislim da ne trebe pretjeravati sa srpstvom. Na zapadu je to nacionalno pitanje licno pitanje i u to se ne dira. Dakle razdovjeno je na privatno i drustveno. Za politicku aktivnost ostaju samo drustvene teme: porezi, socijala, zdravstvo i td. Daleko od toga da nema nacionalizma na zapadu. Francuzi, Englezi, Njemci su velki nacionalisti,ali to ispoljavaju na drugacije nacine, sto bi rekli, sofisticirano. Zato treba da smo mudriji i da nacionalno upakujemo u gradjansko. A drcno srbovanje ostavimo udbaskim ekstremistima a i njih ostavimo sa strane.
Razmisljanje nam vise pomaze od mahanja trobojnicama. Pozitivno razmisljanje sta i kako dalje a ne samo zalopojke od cara Dusana pa do dana danasnjeg traziti krivce za neuspjehe.
Treba unistiti jednom to samosazaljevanje jer ono unistava nas.
100% tacna analiza, dobre preporuke.
Vrlo aktuelna tema koja zasluzuje da bude kolumna.
Sa vecinom stavova bih se slozio osim mozda u jednom koji treba dobro prodiskutovati.
Naime ja smatram da su protesti odrzani prosle godine itekko doprinijeli ovakvom rezultatu izbora. Protesti su ti koji mogu da promijene sliku i stav na zapadu.
Zapadni mediji posvecuju paznju svakom protestu u bilo kojoj zapadnoj zemlji, prema tome ako se zeli skrenuti paznja zapadnih medija koji itekako imaju uticaja na zvanicnu politiku, onda treba raditi na tome. To s ujedno uklapa i u strategiju razoblicavanja rezima kao zastitnika drzave. Razloge za proteste treba traziti u svakom postupku rezima koji nanosi stetu drzavi. Na primjer protesti zbog materijalne stete nanijete drzavi u aferi Marovici, Aco Djukanovic i td. Nije dovoljno to samo medijski prezentirati, potrebno je i izaci na ulice, jer svaki izlazak ce biti propracen i u zapadnim medijima. Kad je sve mirno i nema nikog na ulici i zapad je miran, njihovi interesi nijesu ugrozeni. Protesti ne trebaju da budu sa radikalnim zahtjevima, trebaju biti medijski priprmljeni i dobro definisani.
Mislim da DF nema kriticnu masu i da treba ici u kompromise jer se ostvarenjem jednog cilja moze rapidno promijeniti raspored snaga u njihovu korist. Dakle treba pravilno valorizovati ciljeve i vremenski ih rasporediti. Svaku dodirnu tacku sa ostatkom opozicije treba maksimalno iskoristiti i ucestvovati u ostvarivanju zajednickih ciljeva. Spremnost na kompromise je jedan od najvaznijih atributa koje zapad procjenjuje i valorizuje.
Mislim da do sada opozicija radi ispravno, da trebaju da rade zajedno na medijskoj i ulicnoj strategiji jer je ocigledno da imaju zajedniki cilj a koji je i suvisno pominjati.
Znači, i opozicija mora da čini ono čto kaže američka ambasada, kao što i Milova pozicija čini ono što mu ona naredi. Idite, bre, sve prodane duše bestraga, što nas za nos vučete!
U pravu si, savete daje bivsi saradnik vulina socijaliste partizana. Pozdrav