Данас је међународни Дан среће који су успоставиле Уједињене нације са циљем да се повећа свијест о важности потраге за срећом и добробити свјетског становништва, с обзиром да је потрага за срећом основни људски циљ. Резолуција препоручује правилан и уравнотежен привредни раст који се темељи на одрживом развоју, искорењавању сиромаштва и подстицању среће и благостања свих народа.

А шта је срећа? Одговор су покушали дати многи филозофи, умјетници, научници… И она је увијек различита. Међутим, ако би консултовали Википедију – основна дефиниција је да је срећа (или радост) субјективно стање задовољства животном ситуацијом, повезано са осјећајем испуњености и уживања. У стања која су блиско повезана са срећом укључени су здравље, богатство, уживање у животу, сигурност, задовољство и љубав. У стања супротна срећи укључени су патња, туга, стрепња, брига и бол. Срећа се често повезује са присуством повољних услова као што су породични живот испуњен љубављу и економска стабилност. Неповољни услови, као што су увредљиве и понижавајуће личне везе, губитак запослења и конфликти, смањују изгледе за личну срећу.

Има ли смисла прослављати Дан среће у Црној Гори?

Уколико би се трудили да будемо мотивациони говорници, а не новинари – свакако да би из различитих учења могли понудити читаоцима разлоге за срећу, као и савјете за њено успјешно проналажење. Међутим, како је срећа категорија које је мјерљива, те се сваке године и одређивало која је земља „најсрећнија“ – сегменат њеног „освајања“ умногоме зависи и од односа појединац-друштво, односно грађанин-држава. Црна Гора се није високо рангирала, тачније од 140 земаља заузела је 72. мјесто. Насрећнија је Финска а најмање срећна Индија.

Узимајући у обзир најпростију дефиницију среће, наводимо само неке од примјера како то изгледа у црногорској реалности.

Монстат је објавио да је пад БДП-а у четвртом кварталу 2020. године износио 7,5%.

Према процјенама Фиделити консалтинга, Црна Гора је у 2020. години забиљежила пад од чак 15,3%, што је један од највећих процената пада националне економије на свијету. Процјењују да је БДП Црне Горе у 2020. години износио свега 4,2 милијарде еура, што је пад од 750 милиона еура у односу на 2019. годину. Ово значи да се Црна Гора, ако гледамо БДП, вратила скоро 4 године уназад јер се вратила на ниво БДП са почетка 2017 године.

Ту треба додати и ситуацију са кризом изазваном ковидом која још траје, као и вишедеценијски проблем „одлива мозгова„, велике стопе незапослености становништва, бијеле куге, мале просјечне зараде (просјечна потрошачка корпа значајно је већа од просјечне плате), констатован проблем дјечијег сиромашта од стране УНИЦЕФ-а, милионски спољни дуг (рецимо, неки су примали плате од 8 хиљада евра и рјешавали стамбено питање кредитом од 299 хиљада евра у фирми која дугује 45 милиона евра, то је дуг на унутрашњем плану), итд.

„Сигурност, задовољство и љубав“, су појмови који се везују за срећу.

Да ли је у Црној Гори безбједоносна ситуација на задовољавајућем нивоу?

Овом приликом послужићемо се коментаром једног од политичких првака у нашој земљи, Горана Даниловића:

„Кина са 1.4 милијарде становника има 90.000 обољелих од КОВИД 19. Црна Гора са 650.000 становника има 76.826 обољелих“ – Јефто Ераковић ДПС
Тако је. Али да не заборавимо;
Ако се угледају на нас Кина би имала; 105.000 страдалих у клановским убиствима и 215.000 нерасвијетљених убистава„, написао је он на Фејсбук профилу.

Додајмо – системска дискриминација српског народа у Црној Гори и рекет политичких неистомишљеника уназад три деценије, угрожавање основних људских права и слобода (најновији примјер – вјерске слободе), корупција, пљачка ресурса (рецимо, Петар Ивановић и његове дневнице – и то је један од најдуховитијих примјера – јер ипак говоримо о срећи), пријетње, пребијања, хапшења, убиство Душка Јовановића и Александра Саше Пејановића… Суноврат у културном и образовном систему.

Позивамо наше читаоце да се на овај Међународни дан среће присјете свих „срећних“ тренутака за вријеме владавине бившег режима Мила Ђукановића као и остатака тог режима -и тако допуне горенаведени списак.

А ми ћемо на крају овог чланка, мотиваторски али и новинарски поставити питање – Чија је то кривица? И дати савјет – срећа се проналази, ако се промијене негативне вриједности и појединац ће бити срећнији. Срећан Дан среће!

Прочитајте ЈОШ:

Власти Андријевице признале лажну државу Косово* ?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: