Ако Кијев блокира транзит руског гаса преко територије Украјине уследиће озбиљна гасна криза. Русија би могла да преусмери мале количине на „Турски ток“, али то не може да подмири потребе Европе. То ће довести до значајног скока цена овог ресурса, а од тога ће највише страдати европске земље, па и сама Украјина која остаје без прихода од транзита.
Уговор о транзиту руског гаса преко украјинске територије истиче крајем 2024. године, а Кијев је одбацио могућност продужења, јер жели да „Кремљу одузме профит којим финансира рат“, док председник Русије Владимир Путин поручује да ће Русија и „Гаспром“ то преживети. Москва не одбија испоруке, али је проблем на другој страни терена, јавља Спутњик.

Украјина ће прекинути транзит руског гаса 1. јануара 2025. године у јутарњим сатима, али потпредседник руске владе Александар Новак уверава да је Русија спремна да настави испоруке гаса у Европу преко неколико рута, не само преко Украјине.

Постоји опција и по којој би Словачка могла да купује руски гас у Русији, што значи да би на руско-украјинској граници то већ био гас који припада Словачкој. Украјина за сада није одбацила ову опцију.

„Тренутно користимо двe руте за испоруку гаса кроз гасоводе. Један је управо преко Украјине, а други је ‘Турски ток’. Тренутно постоји претња затварања транзита кроз Украјину, а тиме би највише биле погођене Словачка и Аустрија, јер оне добијају гас преко ове руте. Молдавија такође добија гас кроз Украјину. Дакле, тренутно постоји претња за њих. Ако Украјина ипак затвори транзит, а све иде ка томе, Русија би могла да преусмери само мале количине гаса на ‘Турски ток’ и то око 3, можда максимално 5 милијарди кубних метара гаса. Међутим, за преосталих 10 милијарди кубних метара биће потребно смањити производњу и не извозити, јер је испорука другим правцима у Европу немогућа“, каже Игор Јушков, експерт руског Фонда за националну енергетску безбедност.

Гасоводи „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ не раде, а гасовод „Јамал-Европа“, који иде преко Пољске у Немачку, такође није у функцији. Због тога није могуће преусмерити веће количине гаса са украјинске руте на друге гасоводе, објашњава Јушков.

„У будућности би вероватно би могао да се обнови транзит кроз Украјину, и гасовод ‘Јамал-Европа’ би могао поново да се покрене, ако се укину међусобне санкције између Русије и Европе. Чак би могao да сe користи и преостали крак ‘Северног тока-2’. Један од два крака није оштећен у експлозији и током покушаја терористичког напада и њиме може да се транспортује 27,5 милијарди кубних метара годишње, што је отприлике количина коју тренутно Русија испоручује Европи путем гасовода. Дакле, осим кроз Украјину, тренутно није могуће снабдевати гасом Словачку и Аустрију, због чега је Словачка и забринута и управо зато је премијер Фицо био у Москви на преговарима“, каже Јушков.

Кијев гађа Русију, а погађа – Европу

На питање да ли би Европска унија могла да изврши притисак на Кијев како би се избегла гасна криза и како би се постигао договор о транзиту гаса у Европу кроз Украјину, Јушков каже да је главни проблем што ЕУ нема јединствену позицију по том питању.

„Брисел, као наднационални орган, Урсула Фон дер Лајен и европски комесар за енергетику заправо говоре да ЕУ не треба да купује руски гас и да је добро што се транзит кроз Украјину зауставља. А националне владе, као што су Словачка, Аустрија, Чешка и многе друге желе да наставе да купују руски гас. У ЕУ не постоји никаква забрана за куповину руског гаса. Због тога, ЕУ неће моћи да изврши притисак на Украјину, јер не постоји јединствен фронт. Видимо да притисак могу да врше само поједине државе, као што је Словачка“, каже Јушков.
Према његовим речима, Братислава би могла да изврши притисак на Кијев заустављањем испорука електричне енергије, пошто су Словачка и Мађарска највећи добављачи електричне енергије за Украјину.

„Словачка би могла да заустави и испоруку нафтних деривата за Украјину, односно горива и да блокира издвајање финансијске и војне помоћи на нивоу Европске уније, пошто је, као и у случају нових санкција за Русију, за одлуку о помоћи Украјини потребна јединствена одлука свих чланица Европске уније. Самим тим, Словачка има чиме да одговори Украјини. Међутим, не постоји јединствен фронт, тако да нема гаранција да ће се извршити притисак на Украјину“, наводи Јушков.

Украјински гасовод, изграђен у време Совјетског Савеза, деценијама је био главна рута за допремање руског гаса у Европу. Сада кијевски режим тај гасовод користи за уцењивање европских партнера и савезника, а такође и кажњавање Словачке због њеног става о украјинском сукобу.

Кијев је на транзиту гаса зарађивао 700-800 милиона долара годишње, тако да ће ако не продужи транзитни уговор остати без тог прихода. Русија такође остаје без прихода од продаје гаса који би био испоручиван Европи преко Украјине, а то ће бити и озбиљан ударац европској енергетској безбедности.

„Највећи ризици за Европу су економске последице у вези са могућим заустављањем транзита, јер ће гас поскупети због дефицита на тржишту. Поскупеће за све, није битно да ли је неко куповао руски гас или није. Дакле, и за Велику Британију, Немачку и Француску и апсолутно за све ће гас поскупети, јер недостатак руског гаса на европском тржишту, који је ишао кроз Украјину, доводи до дефицита. Због тога ће цена на берзи скочити. У том смислу сви ће бити погођени, али највише Словачка и Аустрија. Словачка ће морати да купује течни природни гас и да га транспортује у неку од приобалних земаља, рецимо у Италију или Холандију, па ће морати њима плаћа за пријем гаса, и његово претварање из течног стања у гасовито, као и за даљи транспорт гасоводом до своје територије. Тако да они просто страдају више од других“, објашњава експерт.

Високе цене гаса значе да ће индустријска производња у Европи наставити да опада. Односно, они ће и даље ићи путем деиндустријализације. Фабрике ће мање производити, а сходно томе БДП ће се смањити.

Европа ће бити принуђена да брзо троши гас из подземних складишта, набављен за зиму. То значи да ће из грејне сезоне изаћи са малих залихама у подземним складиштима и као резултат тога, током 2025. године куповаће више гаса. То значи да ће бити велика потражња и да ће цене остати високе током идуће године, објашњава Јушков.

На питање шта ће све то значити за Русију, Јушков каже:

„За Русију се ништа критично не дешава, јер смо ми већ смањили испоруке гаса у Европу на 130 милијарди кубних метара у 2022-2023. години. Тако да, ако се обим испорука смањи за 10-12 милијарди кубних метара, неће се ништа страшно десити“, каже Јушков.
Он истиче да би Русија свакако желела да сачува то тржиште, спремна је да тргује и да се договара, али је сада све на Украјини и њеним европским партнетима, јер није Москва та која зауставља испоруке, пише Спутњик.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: