Ако разријеше Миловића, нико од посланика ПЕС-а „не може у Владу“: Министра траже ван својих клупа

Ако Покрет Европа сад (ПЕС) не буде желио да се Андреј Миловић након евентуалног разрјешења с функције министра правде врати у парламент, за његовог насљедника, али и за било коју другу позицију у Влади, мораће да предложи неког ко није њихов посланик.

Уколико то не учине, односно ако предложе неког од посланика, а Миловић буде смијењен, он може поново стећи посланички мандат који му је престао након што је у новембру прошле године поднио оставку Скупштини због неспојивости функција, односно одласка на министарску функцију.

У Закону о избору одборника и посланика (члан 101) пише да посланик ком је престао мандат на основу неспојивости функција, остаје на изборној листи и може поново стећи тај мандат. Према истом акту (члан 104) ако посланику који је изабран с коалиционе листе престане мандат прије истека времена на које је изабран, за посланика ће бити изабран кандидат према редосљеду с конституента листе којој припада. Имајући у виду да је Миловић био четврти на листи ПЕС-а и још неколико мањих партија за прошлогодишње парламентарне изборе, а да су прије њега предсједник Владе и ПЕС-а Милојко Спајић и министри вањских и европских послова Филип Ивановић и Маида Горчевић, то значи да је министар правде први у реду за повратак у посланичке клупе ако га разријеше.

На начин на који би Миловић могао да се врати у парламент, 2016. године се вратио бивши лидер Социјалдемократске партије (СДП) Рашко Коњевић. Он је, непосредно након што је у фебруару те године разријешен с функције министра унутрашњих послова у влади Мила Ђукановића, изабран за посланика СДП-а.

Премијер Спајић предложио је прије двије седмице разрјешење Миловића, који га је претходно оптужио да ПЕС, Владу и државу води у “понор”. Спајић је одговорио да су разлог за његову иницијативу Миловићеви “ранији наступи у јавности”, и поручио да министар правде покушава да с предсједником државе Јаковом Милатовићем дестабилизује Владу.

Скупштина би, према незваничним сазнањима, требало на сједници заказаној за петак, 28. јун, да расправља о разрјешењу Миловића, Предлогу резолуције о геноциду у Јасеновцу, а евентуално и о реконструкцији Владе.

Иако још није познато да ли је Спајић обезбиједио већину за смјену доскорашњег партијског колеге, у јавности се увелико спекулише да би Миловића на функцији могли да замијене потпредсједник Владе Момо Копривица или посланик ПЕС-а Дарко Драговић.

“Вијести” су у суботу, позивајући се на извор из власти, објавиле да је могуће да је питање разрјешења Миловића повезано с реконструкцијом, јер, како је оцијенио тај саговорник, партије некадашњег Демократског фронта (ДФ) вјероватно не желе да гласају за смјену министра правде прије него уђу у извршну власт.

Према коалиционом споразуму о власти, реконструкција би требало да се обави “до краја године”, уласком конституената бившег ДФ-а у њу – Нове српске демократије (НСД) Андрије Мандића и Демократске народне партије (ДНП) Милана Кнежевића.

Спајић је у предлогу за разрјешење навео да је Влада предузела низ активности на плану убрзања економског раста, европских интеграција и јачања владавине права, и да је највећи број чланова његовог кабинета исказао “пуну посвећеност тим приоритетима кроз професионални и лични ангажман”. С друге стране, наводи да Миловић у више наврата није био “на линији онога што су били приоритети Владе”, те да је “својим дјеловањем без претходне консултације са предсједником и члановима Владе, нарушио укупан контекст и углед цијеле Владе, тако и парламентарне већине чијом је подршком изабран на функцију министра правде.”

“С обзиром на то да Миловић није на адекватан начин одговорио очекивањима и задацима, а да је од изузетног значаја за правни и политички систем да функцију министра правде обавља лице с највишим степеном повјерења од стране извршне власти, увјерен сам да је потребно предузети неопходне кораке и приступити разрјешењу министра. У супротном, даљим обављањем функције додатно би се угрозили интереси Црне Горе с аспекта унутрашње и вањске политике, као и вриједности 44. Владе које се односе на меритократију и јачање демократских и деполитизованих институција”, пише у предлогу.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: