Ако Русија заврне славину…

Ако Русија прекине испоруке гаса на три мјесеца, несташица ће се прво осјетити у Финској, Пољској и Турској, а остале европске земље издржаће око 3 и 9 мјесеци.Балканске земље, Грчка, Немачка, Аустрија, Швајцарска и Естонија последице заустављања испорука осјетиле би у случају шестомјесечног руског ембарга, показао је извјештај њемачког Института за економију енергије, а пренио Еурактив Србија.

Институт у Келну анализирао је последице евентуалног прекида дотока руског гаса у периоду између 1. новембра 2014. и 31. октобра 2015.

Најгоре би у случају руског ембарга на гас било Финској, која нема складишта и једини извор гаса јој је Русија. Већ у првом мјесецу ембарга Финској би недостајало 10 одсто гаса а ако би прекид потрајао три мјесеца, више од 50 одсто.

Међутим, ако славине остану затворене током девет мјесеци, Њемачка, Италија и Француска биће озбиљно погођене. Проблема би било и у Чешкој, Мађарској и Словачкој, као и у земљама које би погодио и тромјесечни прекид.

Најбоље би у случају деветомјесечног прекида испоруке прошле земље које имају своје резерве гаса, попут Данске, Норвешке, Холандије, Румуније и Велике Британије. Безбједне би биле и земље које увозе гас од сусједа или имају терминале за течни природни гас (ЛНГ) – Белгија, Бугарска, Ирска, Летонија, Литванија, Луксембург, Португалија, Шпанија и Шведска.

Међутим, уколико зима буде изузетно хладна, а прекид дотока руског гаса потраје шест мјесеци, несташице гаса осјетиће готово цијела Европа, укључујући Британију, Ирску, Белгију, Румунију и Бугарску.

Ни Русија неће проћи добро јер би сваки мјесец прекида испорука значио губитак 4-4,5 милијарди евра прихода, што је 3,5 одсто Гаспромовог годишњег прихода.

У 2013. години Русија је извезла 160 милијарди кубних метара гаса Европи (укључујући Турску а искључујући Бјелорусију и Украјину) покривши тако више од 30 одсто годишње европске тражње гаса.

Зависност од руског гаса разликује се од земље до земље и док је Холандија велики произвођач, многе источноевропске земље знатан део тражње покривају увозом из Русије – Мађарска 90 одсто, Пољска 60 одсто а Њемачка око трећину тражње.

Како је пренио Еурактив Србија, у анализи се наводи да би потребе за гасом, у случају прекида руских испорука, могле да се задовоље из резерви или увозом ЛНГ.

Складишта гаса бројних европски земаља су захваљујући благој зими 2013-14. у августу 2014. била готово напуњена.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: