Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава, јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава
Свети Сава и Стефан Немања
“Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затвореног светогорског манастира?
„Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата,
седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге –
ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата
и примите царског сина ко најмлађег свога брата“.
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
али чело узвишено божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.
Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Moj deda rodjen na Svetog Savu i pored demencije i teske bolesti sjecao se ovih stihova i pred kraj zivota ih cesto govorio
У неком од својих списа свети Ава Јустин Поповић је написао да ће се тек на страшном суду када ће се све разоткрити и све што је тајно изаћи на видело сазнати шта је све свети Сава урадио за српство, да то наша земаљска мерила не могу да обухвате.Нама остаје да тежимо да га будемо достојни,кад је он као царски син могао да остави све и пође за Господом можемо вала и ми да се потрудимо колико је у чијој моћи