Алармантни подаци о броју суицида у Црној Гори: Сваки четврти дан по једно самоубиство

У Црној Гори се на свака четири дана догоди по једно самоубиство, показују подаци за прошлу годину, када су 83 лица дигла руку на себе. Иако се у односу на двије године раније биљежи пад броја суицида, и даље се ради о високом и, према оцјени стручњака, алармантном броју самоубистава у нашој држави.

С друге стране, Црна Гора и даље нема развијен систем менталне здравствене заштите грађана.

– У периоду од 1. јануара до 31. децембра 2024. године регистрована су 83 самоубиства. У 2022. години регистровано је 121 самоубиство, а у 2023. години 108, из чега произилази да је у прошлој години забиљежен знатан пад у броју извршених суицида.

Сходно евиденцијама Управе полиције за прошлу годину, на територији у надлежности Одјељења безбједности Подгорица регистровано је 19 самоубистава, Одјељења безбједности Никшић 11 самоубистава, Одјељења безбједности Пљевља пет самоубистава, Одјељења безбједности Беране четири самоубиства, Одјељења безбједности Бијело Поље девет самоубистава, Одјељења безбједности Херцег Нови три самоубиства – саопштили су „Дану“ из Управе полиције.

Према њиховим подацима, у Котору, Тивту и Рожајама регистровано је по једно самоубиство, у Мојковцу и Улцињу по три, у Бару и Цетињу по пет, а у Даниловграду и Будви по четири.

– На територији у надлежности Станице полиције Плужине била су два самоубиства, исто колико и на територији у надлежности Одјељења безбједности Колашин, а на територији у надлежности Станице полиције Плав једно самоубиство – казали су нам из Управе полиције.

У одговору на наше питање навели су да је највише суицида извршено вјешањем.

– Посматрано по старосној структури, у највише случајева се ради о лицима која су старија од 60 година – наводе из Управи полиције.

Како је у разговору за „Дан“ оцијенио психијатар Борислав Ђуришић, иако је дошло до пада броја самоубистава у Црној Гори, то је и даље велики број.

– Иако се биљежи пад, 83 самоубиства су и даље алармантан податак за малу државу попут Црне Горе. Када се на то дода и висок број људи који губе живот у саобраћајним несрећама, често услед брзе и ризичне вожње, која у неким случајевима може представљати облик латентног суицида, долазимо до озбиљне слике о угрожености менталног здравља становништва. Нажалост, много је људи који осјећају бесперспективност и незадовољство, али умјесто да потраже помоћ, манифестују аутодеструктивно понашање кроз ризичне активности, попут агресивне вожње и конзумације алкохола и психоактивних супстанци – рекао је Ђуришић.

Упитан о разлозима за смањење броја суицида у прошлој години, истиче да треба бити опрезан у закључцима.

– Могуће је да су превентивне кампање и већа доступност информација о менталном здрављу допринијели смањењу броја суицида, али исто тако не смијемо занемарити демографске промјене. Црна Гора, а посебно сјеверни региони и градови попут Никшића, суочава се с озбиљним исељавањем. Млади одлазе у Подгорицу или у иностранство у потрази за бољим животом, док у мањим градовима остају претежно старији људи. Такође, не смијемо занемарити ни утицај ковид пандемије, која је у највећој мјери погодила најстарију популацију, која је такође у највећем ризику. Самим тим, мањи број укупног становништва може бити један од фактора који утичу на привидно смањење броја суицида.

Осим тога, економска ситуација је и даље изазовна, али може се рећи да је протекла година била донекле стабилнија од претходних, што је можда привремено утицало на смањење броја суицида. Међутим, без озбиљних и системских мјера не можемо очекивати дугорочан пад ових бројева – сматра Ђуришић.

Коментаришући чињеницу да се суицид прошле године најчешће вршио вјешањем, те да је највише лица која су дигла руку на себе било старије од 60 година, указује да је то веома забрињавајући податак и да одражава ширу слику демографских промјена у Црној Гори.

– Како млади све више одлазе из земље, у градовима попут Никшића и сјеверног региона остаје претежно старија популација. Те особе су често изоловане, без адекватне социјалне подршке, а уз то се суочавају са хроничним болестима, финансијским проблемима и осјећајем бескорисности. Одсуство младих људи додатно погоршава квалитет живота старијих, јер је све мање породичне подршке, а ни институције нису довољно развијене да одговоре на њихове потребе. Начин на који се суициди најчешће извршавају – вјешањем – такође указује на високу импулсивност, неријетко и хронични алкохолизам, али и на недостатак доступних механизама помоћи који би могли спријечити ове трагедије – оцијенио је Ђуришић.

Држава хитно да реагује

Наш саговорник сматра да Црна Гора још увијек нема довољно развијен систем менталне здравствене заштите.

– Недостатак специјалиста је огроман проблем – не само психијатара, већ и психолога и социјалних радника. У Никшићу, као другом по величини граду у држави, недостају четири психијатра, што довољно говори о стању у остатку земље. Један од разлога за ову ситуацију јесте и то што млади све мање бирају медицину као позив, посебно специјализације које су захтјевне и одговорне, попут психијатрије. Умјесто тога, окренути су пословима који нуде лакшу зараду уз мање стреса и одговорности. Овакав тренд ће дугорочно још више ослабити здравствени систем и додатно угрозити ментално здравље грађана. Држава мора предузети хитне мјере како би подстакла школовање нових љекара, побољшала услове рада у здравству и развила програме подршке менталном здрављу. Ако се нешто не предузме, проблем ће постати још израженији, а број суицида, саобраћајних несрећа и других облика аутодеструктивног понашаља могао би поново порасти – закључује Ђуришић.

Говорећи о превенцији суицида, наш саговорник наглашава да превенција захтијева свеобухватан и системски приступ.

– Кључни корак је јачање социјалне подршке, посебно за старију популацију, која је међу најугроженијима. Потребно је повећати капацитете домова за старе и унаприједити услуге социјалне заштите, јер многи старији грађани, без породичне подршке, остају препуштени сами себи, што повећава ризик од суицида. Такође, ментално здравље мора постати приоритет. Тренутно у болници у Никшићу недостају четири психијатра, а сличан проблем имају и у другим градовима. Недовољно стручњака значи да грађани често не могу добити правовремену помоћ, што додатно отежава ситуацију. Посебан фокус треба да буде на младима, јер се аутодеструктивно понашање често манифестује кроз ризичне активности попут брзе вожње и злоупотребе алкохола, што може представљати латентни суицид. Едукација и рад са овом популацијом кључни су за превенцију.

Такође, хитно је потребно увођење кризних центара и СОС линија које би омогућиле брзу и бесплатну психолошку помоћ (што је надлежно министарство и почело да реализује након трагичног догађаја на Цетињу). У многим случајевима, правовремена интервенција може значити разлику између живота и смрти – указао је Ђуришић, преноси Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: