Албанци са југа Србије траже катедру за албански језик у Прешеву
Гети
Председник Националног савета Албанаца Невзад Љутфиу, затражио је отварање катедре за албански језик у Прешеву.
Љутфиу је поднео иницијативу Универзитету у Београду и Министарству просвете Србије.
Како је навео, за отварање овог огранка заинтересовани су и градови региона који су близу Прешева, а који то немају.
„Данас сам се писмом обратио Универзитету у Београду – Филолошком факултету, Одсек за албанологију, за отварање катедре за албански језик у Прешеву. Са истим захтевом сам се обратио и Министарству просвете Србије“, написао је он на Фејсбуку.
Додао је да је уједно затражио и састанак са њиховим представницима како би се ствари конкретизовале.
„Ова иницијатива добија свој пуни смисао када је Прешево град који је насељен са преко 95 одсто Албанаца“, истакао је председник Националног савета Албанаца.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tako su i šezdesetih godina Šiptari sa Kosova tražili fakultete na Albaskom, a poslije i Univerzitet, što im je i udovoljeno. Ova nacionalna manjina je tako lukavo dobijala sve što je tražila i što imaju i narodi, da bi zatim krenuli sa zahtjevima za Republikom Kosovo. A na kraju su od svojiih mentora dobili i ono što im je od početka bio krajnji cilj, svoju samoproglašenu državu. Zanimljivo je da je po završetku 2.svj.rata 1945 na Kosovu bilo preko 95% potpuno nepismjenih Šiptara, a za samo 25 god dobili su svoj univerzitet.da bi danas Kosovo bilo područje sa procentualno najviše fakultetski obrazovanih ljudi. Kako su svi po kratkom postupku završili osnovne i srednje škole, tako im se danas tamo dijele i fakultetske diplome, pa su za samo 60 godina Šiptari od najnepismenije postali najobrazovanija nacija u Evropi Isti proces se trenutno dešava i u Makedoniji, gdje su se vec izborili da od nac.manjine postanu konstitutivni narod.